Jovanka Stojković

Jovanka Stojković
Datum rođenja	1852.
Mesto rođenja	Temišvar, Austrijsko carstvo
Datum smrti	1892.
Mesto smrti	Pariz, Francuska

Jovanka Stojković (Temišvar, 1852 — Pariz, 1892) bila je prva srpska profesionalna pijanistkinja. Bila je učenica čuvenog pijaniste Franca Lista koji je Jovanku nazvao „najboljim pijanistom 19. veka”.

Život i rad

Rođena je u Temišvaru 1852. godine kao Iren Joana Ludovika Stojković u vanbračnoj zajednici plemića Petra Stojkovića i trgovačke ćerke Joane Buhler. Bila je učenica Srpske realne gimnazije Temišvar koju su pohađali brojni znameniti Srbi, između ostalih i Miloš Crnjanski. Njeno rano detinjstvo je ostalo nepoznanica, ali je o godinama njenog umetničkog poleta ostavljen znatan trag. Prvi pomen Jovanke Stojković u našoj sredini dolazi iz pera Branka Mušickog koji je o njoj zapisao: „U veoma siromašnoj umetničkoj gradini srpskoj, pupi cvetak, koji svojim mirisom malo da neće nadmirisati sve svoje druge i drugove. To je Jovanka Stojkovićeva, mlada i lepa Srpkinja iz Temišvara… Učitelj List izjavio je da je smatra prvom pijanistkinjom današnjega veka! Koliko nam godi takav glas o našoj dičnoj Srpkinji, toliko ćemo većma žaliti, ako uživanje u njenoj veštini za srpstvo bude zabranjeni plod.“ Jovanka Stojković, iako odrasla i odgajena u inostranstvu, u mirnoj i udobnoj građanskoj sredini koja joj je omogućila solidno muzičko obrazovanje i nesmetano usredsređivanje na njen muzičarski poziv — nije se oglušila ni o društvenu stvarnost i političke prilike svoga vremena. Do svoje dvadesete godine Jovanka je živela u Pragu i Beču. Očito je da su njenu muzičku obdarenost rano uočili veliki evropski muzičari: klavir je učila kod Aleksandra Drajšoka, uglednog češkog pijaniste, a potom kod samog Franca Lista. Jasno je – ući u Listovu klasu mogli su samo najdarovitiji. Uostalom, List je bio poznat po iskrenom, oštrom i bespogovornom stavu prema učenicima. U to doba, posle Šopenove smrti (1849. godine), Franc List važio je za najvećeg živog pijanistu. Jovanka je vrlo brzo nakon što se pojavila na muzičkoj sceni osvojila koncertne dvorane Sombora, Beograda, Vršca, Pančeva, Subotice... Novosađani su je najviše zavoleli, a prikaz niza koncerata koje je održala objavio je u listu „Zastava" pesnik Jovan Jovanović Zmaj, koji ju je uzdizao do zvezda. Na njenom bogatom i raznovrsnom repertoaru našli su se List, Doniceti, Guno, Šubert, Mocart, Mendelson, Vagner, Stanković, ali i kompozicije koje je sama komponovala. Kao pevačica, tumačila je arije iz Hendlovih i Glukovih opera. Jovankine koncerte posećivali su mnogi ugledni Srbi, ljudi od pera, umetnici… i svi su imali reči hvale za njenu virtuoznost na klaviru. Među njima je bio Laza Kostić, ali i Jovan Subotić koji je posle jednog Jovankinog koncerta, napisao ove stihove:

„Ti ćeš poći;

primiće te sva tuđina pusta,

stranski će im zborit tvoja usta,

ali tvoji prsti

zboriće im srpski.

Ti ćeš poći;

al’ iz našeg sanka nikad, Janka!

Pa kad opet bude čula ruža

đurđevskoga priželjak slavuja,

pomisliće naša željna duša

da je kakav zvučak tvojih struja,

te samohran željano spominje

živo jato srećnij’ svojih druga,

što ih hrani zrakovita ruka

i njegove i njihne boginje“

Svoj poslednji koncert u Srbiji Jovanka je održala 15. aprila 1881. godine, kada je otputovala u inostranstvo. Od tada se u našim novinama više nije moglo pronaći ime Jovanke Stojković. Poslednje godine života je provela u Parizu, gde je jedno vreme držala koncerte, dok su je Francuzi spominjali s divljenjem, nazivajući je „briljantnom slovenskom pijanistkinjom”. U gradu na Seni je umrla 14. marta 1892. godine, a vest o njenoj smrti je objavljena u novosadskom „Stražilovu” i somborskom „Bačvaninu”.

August Šenoa je jednom o Jovanki Stojković zabeležio:

→Gđica Stojkovićeva se i nije otuđila svojemu narodu: a to i činom posvjedoči, izvedši u svakom od svojih koncerata po jednu kompoziciju čuvenoga narodnoga skladatelja Kornela Stankovića. Iza tih komadah ne bi pljeskanju i klikovanju ni kraja ni konca. Ovaj njen potez, da svira domaće kompozicije, utoliko je pohvalniji, što ona, pošto je dotle živela i koncertirala u inostranstvu, nije imala prilike da se upozna sa domaćim kompozicijama.

Ni jedna njena kompozicija nije sačuvana.

Iako se danas o Jovanki Stojković malo toga zna, ipak donekle se čuva sećanje na nju. O značaju muzičkog stvaralaštva ove srpske umetnice pisala je Stana Đurić Klajn, pionir srpske muzikologije i prva žena muzikolog u Srbiji. Ugledni srpski muzikolog Aleksandar Vasić objavio je studiju pod naslovom „Srpska pijanistkinja Jovanka Stojković” posvećenu liku i delu ove višestruke umetnice. Životopisom Jovanke Stojković bavio se pisac i istoričar Stevan Bugarski zahvaljujući kome danas imamo podatke o pravom poreklu Jovanke Stojković pre svega zato što je našao podatke o datumu rođenja i imenima roditelja, strpljivo listajući matice rimokatoličkih crkava u Tamiškoj županijskoj upravi Nacionalnog arhiva u Temišvaru. Srpski kompozitor Dejan Despić odao joj je počast iskomponovavši „Počasnicu Jovanki Stojković”. Marijana Kokanović Marković, između ostalog, istraživala je recepciju Stojkovićkinih izvođenja Betovenovih klavirskih i kamernih sonata u onovremenoj domaćoj štampi.. S druge strane, Rastko Buljančević je razmotrio koncertnu djelatnost ove srpske umetnice iz aspekta rodne ideologije i nacionalizma, uočivši u napisima iz srpskih, hrvatskih, slovenačkih, čeških, francuskih i austrijskih glasila različite mehanizme rodne, klasne, političke i ideološke moći.

Spoljašnje veze

• Veliki ljudi Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. novembar 2017)
• Politikin zabavnik
• Srpsko blago
• Novosti online
• Dejan Despić: Počasnica Jovanki Stojković You Tube