Jovan Ćirković Toka

jovan ćirković toka
Lični podaci
Datum rođenja	(1926-04-17)17. april 1926.
Mesto rođenja	Dragovo, kod Jagodine, Kraljevina Srbija
Datum smrti	22. septembar 2012.(2012-09-22) (86 god.)
Mesto smrti	Dragovo,Srbija,

Jovan Ćirković Toka (Dragovo, 17. april 1926) estradni je umetnik, majstor na harmonici i izvođač izvornog šumadijsko-levačkog folklora.

Život

Rođen je 17. aprila 1926. u Dragovu. Prvu harmoniku (dvorednu) kupio mu je stariji brat Vojimir–Lima, takođe harmonikaš. Lima je harmoniku platio 300 dinara, novcem zarađenim 1933. košenjem livada i detelina (petnaest dana), u Gornjoj Sabanti. Brat mu je pomogao da na „maloj” harmonici mladi Jovan nauči prve muzičke tonove i taktove, i to već u sedmoj godini.

Druga harmonika (troredna), kupljena u Vrnjačkoj Banji 1935. od poznatog majstora Miodragovića, kojom, uz dobro muzičko predznanje, usavršava kod majstora Slavka Miloševića iz Dubiča (opština Trstenik). Harmonikaš Slavko je bio zadivljen Jovanovim znanjem i talentom i već posle tri meseca učenja počeli su zajedno da sviraju na svadbama, gozbama i igrankama.

Sa samo dvanaest godina Jovan se osamostaljuje i počinje da svira na igrankama i saborima, gde je vrlo brzo stekao simpatije poznavalaca dobre stare narodne muzike, ali sada već, sa petorednom harmonikom.

Od trgovca Franje Šnajdera iz Zagreba, kupio je 1938. novu harmoniku „honer” (petoredna) uvezenu iz Nemačke. Ovom harmonikom je dobio i prvo umetničko ime „pop Đoka”.

Na muzičku scenu Srbije dolazi tek po završetku Drugog svetskog rata i IB krize, 1948. Novi početak su bila sviranja na radnim akcijama, mobama, sedeljkama, vašarima i u kulturno-umetničkim društvima.

Tek 1961. sa super „dalape” harmonikom (proizvedena u Italiji), odlazi u Beograd, gde postaje član Udruženja estradnih umetnika Srbije, i biva „kršten” umetničkim imenom TOKA. Pomogli su mu Mija Todorović–Krnjevac i poznati pevač Mile Bogdanović, sa kojima je radio i sarađivao.

Od 1963. svira u kafani „Smederevo” kod Cvetkove pijace, i snima prvu gramofonsku ploču na kojoj su bila narodna kola: „Kolo iz Dragova”, „Tokino kolo”, „Kolo iz Opornice” i „Kolo iz Rekovca”.

Od 1966. radi sa čuvenim majstorom harmonike Vladetom Kandićem–Bata Kandom, sa kojim je snimio zajedničku ploču narodnih kola/igara.

Sedamdesetih godina, kao muzičar, pojavljuje se u televizijskim serijama „Rađanje radnog naroda”, „Ljubav na seoski način” i „Kamiondžije”.

Muzička izdanja

Snimio je ukupno osam ploča, sa tridesetak kola. Na poslednjoj long–plej ploči i kaseti „Nova kola” nalaze se „Merak kolo” i „Tokino stakato kolo”. Nekoliko ploča snimio je sa harmonikašima – sinom Milomirom–Mićom i bratancima Zoranom i Živomirom.

Tokina škola harmonike

U 1986. odlazi u penziju i osniva „Tokinu školu harmonike„””, u kojoj je obučeno više od 500 učenika iz Levča, Šumadije i Župe.

Preminuo je 22. septembra 2012. u Dragovu.