Pređi na sadržaj

Jovan Paleolog (brat cara Mihaila VIII)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jovan Paleolog
Datum rođenja1225.
Mesto rođenjaAnadolija
Datum smrti1275.
DecaAnna Palaiologina Maliasine
RoditeljiAndronik Komnin Paleolog
Teodora Angelina Paleologina

Jovan Duka Paleolog (grč. Ἰωάννης Δούκας Παλαιολόγος; 1225/30 – 1274) je bio vizantijski aristokrata, brat cara Mihaila VIII Paleologa (1259–1282), koji je služio kao glavnokomandujući vizantijske vojske. Igrao je istaknutu ulogu u vojnim pohodima svog brata, posebno u presudnoj pobedi u bici kod Pelagonije, ali i u ponovljenim pohodima na Epir i protiv Turaka u Maloj Aziji. Povukao se iz aktivne službe nakon poraza kod Neopatre i ubrzo nakon toga umro.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Mladost i prvi uspesi

[uredi | uredi izvor]
Car Mihailo VIII Paleolog (1259 - 1282).

Jovan Duka Paleolog je rođen negde posle 1225. a pre 1230. godine, sin Andronika Paleologa, mega domestika Nikejskog carstva, i njegove prve žene Teodore Paleolog. Jovan je bio njihov drugi sin, posle budućeg cara Mihaila Paleologa, i ukupno četvrto dete.[1][2]

Ništa se o njemu ne zna sve do 1256. godine, kada se čini da je poslat na Rodos. Razlozi za to su nejasni; da li će možda preuzeti komandu nad vojskom, popuniti administrativno mesto ili kao izgnanstvo, nije poznato.[3] Ponovo se pojavljuje 1258. godine, kada je učestvovao u dvorskom prevratu koji je pokrenuo njegov stariji brat Mihailo Paleolog, tada mega konostaul, protiv namesnika maloletnog cara Jovana IV Laskarisa (1258–1261), Đorđa Muzalona. Posle Muzalonovog ubistva, Mihailo je mladog cara stavio pod zaštitu Jovana i njihovog polubrata Konstantina.[4] Mihailo se ubrzo proglasio za namesnika, a zauzvrat je imenovao Jovana za mega domestik i poslao ga da komanduje nikejskom vojskom u Makedoniji, sa Aleksijem Stratigopulom i Jovanom Raulom Petralifasom kao podređenim komandantima.[5][6]

Posle krunisanja za cara - savladara početkom 1259. godine, Mihailo VIII je još više uzdigao brata u čin sevastokratora (Stratigopul ga je nasledio kao mega domestik), i ugovorio brak sa ćerkom generala Konstantina Tornika.[5][7] Car Mihailo VIII je tada naredio sevastokratoru Jovanu da napadne despota Mihaila II, vladara suparničke vizantijske grčke države Epir. Nikejska vojska je napredovala tako brzo da je zatekla epirsku vojsku u njenom logoru u Kastoriji i naterala je da beži u neredu. Sevastokrator Jovan je zatim nastavio da napreduje i zauzma tvrđave Devol i Ohrid, koje su nedavno zauzeli Epirci. Gradovi su pali posle kraćih opsada, a pelagonijska ravnica, sa gradom Bitoljom i oko Prespanskog jezera, bila je potčinjena.[8][9]

Despot Mihailo II Anđel Epirski je, međutim, poveo svoje snage i bio je pojačan odredima iz Kneževine Aheje i latinskih država južne Grčke predvođenih lično knezom Viljemom II Vilarduenom, kao i sicilijanskim kontingentom. Još odreda obezbedio je vanbračni sin despota Mihaila II, Jovan Duka, vladar Tesalije.[10] Savezničke snage su bile očigledno brojčano nadmoćnije od nikejske vojske, a Jovan Paleolog je izbegao direktnu konfrontaciju, koristeći svoje pokretne turske i kumanske konjanike strelce da istroši protivničke snage. Pored toga, saveznička vojska je bila podeljena sukobljenim ciljevima i mržnjom između Epirskih Grka i Latina. Svađa sa knezom Vilijamom II dovela je do povlačenja epirske vojske i privremene promene strana Jovana Duke koi odlazi u nikejski logor. Sledećeg dana, nikejske snage su napale Latine koji su pretrpeli težak poraz; Sam knez Vilijam II i mnogi drugi baroni su zarobljeni, dok je većina latinskih vojnika ubijena ili zarobljena.[11][12]

Posle ovog uspeha, Jovan Paleolog se pridružio snagama Jovana Duke, krenuo na jug u Tesaliju, zauzevši i učvrstivši njene tvrđave, sve dok nije stigao do grada Neopatre, gde je neko vreme napravio svoj logor. Zatim je nastavio dalje u Beotiju; teritoriju Atinskog vojvodstva, gde je zauzeo i opljačkao Livadiju i Tebu. U ovom trenutku, međutim, Jovan Duka je prebegao nazad svom ocu, narušivši ravnotežu snaga, a sam Jovan Paleolog je ubrzo nakon toga pozvan u Lampsak. Tako je njegovo osvajanje Grčke ostalo nepotpuno i ubrzo je poništeno nakon što je Epir povratio izgubljene teritorije.[13][14]

Pozne godine i smrt

[uredi | uredi izvor]

Kod Lampsaka se Jovan sastao sa svojim bratom, koji je njegove pobede nagradio titulom despota, drugim posle samog cara u vizantijskoj hijerarhiji, dok su njegov tast Tornik i njegov polubrat Konstantin bili proglašeni za sevastokratore.[14] Tada, ili nešto kasnije, takođe su mu data ostrva Rodos i Lezbos kao lični domen (pronija).[15] U julu 1261. godine, Konstantinopolj je vraćen i Vizantijsko carstvo je obnovljeno sa Mihailom VIII kao jedinim carem. U međuvremenu, međutim, stvari su išle loše u Epiru, gde je despot Mihailo II povratio svoje teritorije i ponovo je pretio carskim posedima u Makedoniji. Godine 1261. despot Jovan je poslat u pohod na Epir.[16] Posle dugih i teških borbi, u leto 1263/1264. godine, ostvario je veliku pobedu, koja je primorala despota Mihaila II da sklopi mir: epirski vladar je priznao carski suverenitet, a njegov sin i naslednik Nićifor je bio oženjen Anom Paleologinom Kantakuzinom, sestričinom cara Mihaila VIII.[13][17]

Mapa Vizantijskog carstva i okolnih država oko 1265. godine.

Posle ovog uspeha, poslat je u Malu Aziju, gde su turski napadi na vizantijsko pogranično područje postali pretnja i gde su turski doseljenici počeli da prodiru na carsku teritoriju. Ostao je tamo do 1267. godine, i postigao izvestan uspeh, obezbeđujući zemlje oko doline reke Meandar i obnavljajući odbranu regiona. Istoričar Georgije Pahimer je svakako pohvalio njegovo vođenje ovih operacija i naveo da je samo pominjanje njegovog prisustva izazvalo strah kod njegovih neprijatelja.[13][18]

Krajem 1260-ih despot Jovan se vratio u Evropu, a postoje dokazi o njegovoj aktivnosti u Makedoniji i Tesaliji. Imao je posede u dolini reke Strimon u Makedoniji, o čemu svedoče dokumenti koji se tiču imanja manastira u istočnoj Tesaliji, koje su Vizantinci verovatno povratili do tada, posle smrti despota Mihaila II Epirskog 1267/1268. [19][20] Sevastokrator Jovan I Duka od Tesalije je, međutim, ostao jedan od glavnih protivnika Carstva, a car Mihailo VIII Paleolog je organizovao kampanju (različito datovanu u 1272/1273 ili 1274/1275) da bi ga konačno pokorio. Bio je to poduhvat velikih razmera: armija od oko 30.000 ljudi, uglavnom plaćenika, stavljena je pod komandu despota Jovana Paleologa i Aleksija Kabalarija, dok je kopnenim snagama trebalo da pomogne flota od preko 70 brodova pod komandom Aleksija Filantropena. [21] Kampanja je u početku bila krunisana uspehom, pošto je vizantijska vojska brzo napredovala kroz Tesaliju i opsedala sevastokratora Jovana I Duku u njegovoj prestonici Neopatri. Sevastokrator Jovan I, međutim, uspeo je u tajnosti da pobegne, pribavi pomoć od Atinskog vojvodstva i potpuno porazi opsednutu vizantijsku vojsku u bici kod Neopatre.[22] Sa svojim rasutim snagama, despot Jovan Paleolog se povukao na sever; na putu je saznao za napad latinske flote na vizantijsku mornaricu kod Demetrije. Okupljajući sve ljude koje je mogao naći, despoti su vodili svoje trupe u marš od četrdeset milja, kroz noć, prema Demetriji. Tu su naišli na bitku u punom jeku, a Latini su imali prednost. Dolazak svežih trupa je, međutim, promenio ravnotežu i bitka je završena ubedljivom vizantijskom pobedom.[23]

Uprkos svom doprinosu pobedi kod Demetrije, despot Jovan Paleolog je bio slomljen gubitkom svoje vojske kod Neopatre. Prema vizantijskim izvorima, on se odrekao svoje titule despota (iako su neki savremeni istoričari pretpostavili da mu je oduzeo njegov brat), i izgleda da je umro ubrzo nakon toga (1273/1274 ili 1274/1275, u zavisnosti od datuma, Tesalijskog pohoda).[19]{{harvnb|[24]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Kazhdan 1991, str. 1558
  2. ^ Cheynet & Vannier 1986, str. 178.
  3. ^ Macrides 2007, str. 350
  4. ^ Geanakoplos 1959, str. 41
  5. ^ a b Macrides 2007, str. 347, 350
  6. ^ Radic 2003, Chapter 1.
  7. ^ Geanakoplos 1959, str. 62
  8. ^ Geanakoplos 1959, str. 62–63;
  9. ^ Macrides 2007, str. 356–359.
  10. ^ Geanakoplos 1959, str. 63–65
  11. ^ Geanakoplos 1959, str. 65–72;
  12. ^ Macrides 2007, str. 360–364.
  13. ^ a b v Radic 2003, Chapter 2.
  14. ^ a b Macrides 2007, str. 365–366
  15. ^ Nicol 1993, str. 85
  16. ^ Macrides 2007, p. 377; Geanakoplos 1959, p. 92.
  17. ^ Nicol 1993, str. 47
  18. ^ Nicol 1993, str. 84–85
  19. ^ a b Radic 2003, Chapter 3.
  20. ^ Fine 1994, str. 170
  21. ^ Geanakoplos 1959, str. 282
  22. ^ Geanakoplos 1959, p. 283; Fine 1994, p. 188.
  23. ^ Geanakoplos 1959, str. 283–284; Fine 1994, p. 190.
  24. ^ Magdalino 1976, str. 143–149; Nicol 1993, p. 59.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Cheynet, Jean-Claude; Vannier, Jean-François (1986). Études Prosopographiques (in French). Paris: Publications de la Sorbonne. ISBN 978-2-85944-110-4. 
  • Fine, John V. A. Jr (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press. ISBN 0-472-08260-4.  Nepoznati parametar |orig-date= ignorisan (pomoć)
  • Geanakoplos, Deno John (1959). Emperor Michael Palaeologus and the West, 1258–1282: A Study in Byzantine-Latin Relations. . Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. OCLC 1011763434. .
  • Kazhdan, Alexander, ur. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8. 
  • Macrides, Ruth (2007). George Akropolites: The History – Introduction, Translation and Commentary. Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-921067-1. 
  • Magdalino, Paul (1976). „Notes on the Last Years of John Palaiologos, Brother of Michael VIII”. Revue des Études Byzantines. 34 (34): 143—149. doi:10.3406/rebyz.1976.2049. . Revue des études byzantines
  • Nicol, Donald M. (1993). The Last Centuries of Byzantium, 1261–1453 (2nd izd.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-43991-6. 
  • Radic, Radivoj (28 June 2003). "John Palaiologos". Encyclopedia of the Hellenic World, Asia Minor. Athens, Greece: Foundation of the Hellenic World. Retrieved 27 June 2012.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јован_Палеолог_(брат_цара_Михаила_VIII)&oldid=29025120”