Jovan II Žigmund Zapolja

Jovan II Žigmund Zapolja
Jovan II Žigmund Zapolja, portret anonimnog umetnika nastao u 17. veku
Lični podaci
Datum rođenja	(1540-07-18)18. jul 1540.
Mesto rođenja	Budim, Ugarska
Datum smrti	14. mart 1571.(1571-03-14) (30 god.)
Mesto smrti	Đulafehervar, Erdelj
Porodica
Roditelji	Jovan I Zapolja Izabela Jagelonska
Dinastija	Zapolje
Kralj Ugarske
Period	1540 – 1570.
Prethodnik	Jovan I Zapolja

Jovan II Žigmund Zapolja (mađ. Zápolya/Szapolyai János Zsigmond; Budim, 18. jul 1540 — Đulafehervar, 14. mart 1571) bio je kralj Ugarske od 1540. do 1570. i knez Erdelja iz dinastije Zapolja.

Rođen je 1540. kao sin ugarskog kralja Jovana I Zapolje i poljske princeze Izabele iz dinastije Jagelona. Nakon pobede Osmanlija u Mohačkoj bici 1526. Jovan Zapolja se nametnuo za ugarskog kralja uz pomoć svog sizerena, sultana Sulejmana I Veličanstvenog. Drugi pretendent na ugarski presto bio je austrijski nadvojvoda Ferdinand Habzburški, brat cara Karla V. Zapolja je jedino mogao da odoli Habzurzima uz tursku vojnu pomoć, a njegova kraljevina bila je poprište stalnih borbi između različitih frakcija i uz to pritisnuta naletima osmanskih vojski.

Jovan I je 18. jula 1540. dobio naslednika Jovana Žigmunda, ali je dve sedmice kasnije umro. Sulejman Veličanstveni je 1541. odobrio da novi kralj Ugarske postane maloletni Jovan II Žigmund, ali je najveći deo Ugarske pretvorio u Budimski pašaluk, dok je Zapolju i njegove regente poslao u Erdelj. Glavni član regentstva, varadski biskup Đorđe Martinuci se već 1541. sporazumeo da Zapolje prepuste Habzburzima ugarsku krunu i Erdelj u zamenu za posede i izdržavanje van domašaja Turaka. Kraljica Izabela i maloletni Jovan Žigmund su se 1551. povukli u kneževinu Opeln, a Ferdinandovi ljudi su preuzeli upravu nad Erdeljom. Ovakav razvoj situacije je izazvao nove turske pohode i osvajanje Banata 1552. godine. Pod pritiskom sultana staleška skupština Erdelja je 1556. pozvala Jovana II Žigmunda da se vrati u zemlju. Jovan II se vratio i sultan, zainteresovan za nove pohode protiv Habzburga, ponovo ga je priznao za kralja Ugarske i Erdelja.

Posle Sulejmanove smrti 1566. novi sultan Selim II i car Svetog rimskog carstva Maksimilijan II su sklopili 1568. Jedrenski mir. U avgustu 1570. Jovan Žigmund je sa carem sklopio tajni Špejerski sporazum kojim se odrekao titule ugarskog kralja i zaveštao Habzburzima Erdelj u slučaju da umre bez muških potomaka. Ipak, Jovan Žigmund je na samrti odredio da ga nasledi Gašpar Bekeš, ali se plemstvo opredelilo za Stefana Batorija.

Najznačajniji državnički akt Jovana II Žigmunda bio je Edikt u Tordi iz 1568, prvi edikt o verskoj toleranciji u novovekovnoj Evropi. Ovim ediktom Jovan Žigmund je proglasio ravnopravnost katolika, luteranaca, kalvinista i novopridošlih unitarijanaca.

Porodično stablo

8. Ladislaus Vajdafi

4. Ištvan Zapolja

9. Dorothea

2. Jovan I Zapolja

5. Hedwig of Cieszyn

1. Jovan II Žigmund Zapolja

24. Vladislav II Jagelo

12. Casimir IV of Poland

25. Sofija Halšanska

6. Žigmund Poljski

26. Albert II Nemački

13. Elizabeth of Austria

27. Elizabeta Luksemburška

3. Izabela Jagelonska

7. Bona Sforca

Literatura

• Ivić, Aleksa (1929). Istorija Srba u Vojvodini. Novi Sad: Matica srpska. 
• Krešić, Ognjen (2012). „Petrovićev sandžak” (PDF). Istorijski časopis. 61: 129—143. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 03. 2018. g. Pristupljeno 20. 07. 2018. 
• Grupa autora, Istorija Mađara, Beograd (2002). str. 198-205.