Pređi na sadržaj

Jožef Nađ (umetnik)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jožef Nađ
Datum rođenja1957.
Mesto rođenjaKanjiža,, NR Srbija
FNR Jugoslavija

Jožef Nađ (Kanjiža, 1957) srpski je pozorišni umetnik mađarskog porekla. Višestruko nagrađivani umetnik, autor je više desetina predstava i performansa. Smatra se jednim od najboljih svetskih koreografa, plesača i reditelja.[1]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rođen je 1957. godine u Kanjiži. Od ranog detinjstva iskazuje umetničke sklonosti, crta, trenira rvanje, svira harmoniku, igra fudbal i šah i na kraju se opredeljuje za slikarstvo. Upisuje srednju slikarsku školu u Novom Sadu, a nakon toga odlazi na univerzitet u Budimpeštu, gde proučava istoriju umetnosti i muzike i posvećuje se izražavanju pokreta, glume i pozorišta. Godine 1980. odlazi u Pariz kod značajnih i svetski poznatih umetnika Marsela Marsoa i Etjena Dekrua radi nastavka usavršavanja. Istovremeno se bavi i izučavanjem savremenog plesa koji je tada doživljavao procvat u Francuskoj i prati časove Larija Leonga i Iva Kasatija. Takođe istražuje i uzučava Taj čija, butoa i plesa dodira (sa Markom Tompkinsom), zatim od 1983. počinje da proučava umetnost pokreta (u Francuskoj i u Mađarskoj), i učestvuje kao izvođač, u delima Sidonija Rošona (Zgužvani papir, 1984), Marka Tompkinsa (Čovek izdaje, 1985), Katrin Divere (Sudija otmenosti, 1988) i Fransoaa Verea (Pozorišne iluzijei La, porudžbina GRCOP-a, 1986). Godine 1986. formira sopstvenu trupu, Pozorište JEL („jel” znači „znak” na mađarskom) sa kojom priprema svoju prvu predstavu, Pekinšku patku, koju predstavlja 1987. u Pozorištu Bastilja, i koja će već od sledeće sezone biti predstavljana u Pozorištu grada (Théâtre de la Ville) u Parizu. Već tada je autor tridesetak dela i performansa.

Godine 1982. Jožef Nađ prestaje da crta i slika da bi se posvetio plesu. Crtežu i slici vratiće se tek nekih petnaestak godina kasnije. Međutim, 1989. počinje da fotografiše, i fotografijom se bez prekida bavi sve do danas. Počev od 1996. njegove grafike i plastična umetnost – skulpture instalacije, crteži, fotografije – najčešće zamišljeni kao ciklusi ili serije, redovno se pojavljuju na izložbama u galerijama ili pozorištima.[2]

Godine 2006. Jožef Nađ je „Umetnik saradnik” 60. festivala u Avinjonu: predstavlja Asobu u prostoru Počasnog ulaza (Cour d`Honneur)) Papske palate na otvaranju Festivala, kao i performans u saradnji sa slikarom Mikelom Barselom, Paso doble, u Celestinskoj crkvi. Od 1995. do 2016. Jožef Nađ je direktor Koreografskog nacionalnog centra u Orleanu, a od 2017. osniva u Parizu svoj studio Atelier 3+1[3].

Scenska ostvarenja

[uredi | uredi izvor]
  • 1987 – Pekinška patka
  • 1988 – 7 koža nosoroga
  • 1989 – Smrt vladara
  • 1990 – Comedia tempio
  • 1992 – Orfejeve lestvice
  • 1994 – Woyzeck ili skica vrtoglavice
  • 1995 – Anatomija divljači
    • Krik kameleona (porudžbina Nacionalnog centra cirkuskih veština)
  • 1996 – Habakukovi komentari
    • Woyzeck ili skica vrtoglavice (nova verzija)
  • 1997 – Vetar u torbi
  • 1999 – Mali jutarnji psalm (koreografija za Dominik Mersi, u okviru Suštine stvari na Festivalu u Avinjonu)
    • Budni ljudi
    • Vreme uzmicanja
  • 2001 – Filozofi
    • – Mali jutarnji psalm (duža verzija)
  • 2002 – Dnevnik neznanca
  • 2003 – Nema više nebeskog svoda (porudžbina iz Pozorišta Vidy-Lausanne E.T.E.)
    • – Mađarska noć/Eden (performans)
  • 2004 – Sunčane prašine
  • 2005 – Poslednji pejzaž
  • 2006 – Azobi
  • 2006 – Paso doble (performans)
  • 2006 – Pejzaž posle oluje (nova verzija Poslednjeg pejzaža)
  • 2008 – Između činova
  • 2008 – Sho-bo-gen-yo (performans)
  • 2009 – Itd., itd. (performans)
  • 2009 – Gavrani (performans)
  • 2010 – Gavrani (performans – duža verzija)
  • 2010 – Cherry-Brandy (ostvarenje pripremljeno za Međunarodni festival pozorišta „Anton Čehov”, u okviru „Godine Francuska-Rusija 2010”)

Nagrade

[uredi | uredi izvor]
  • Nagrada kritike Festivala Mimos 1995. (Périgueux) za predstavu Comedia tempio.
  • Prva nagrada publike na 32. festivalu BITEF u Beogradu, 1998. za Woyzeck ili skica vrtoglavice.
  • Prva nagrada kritike Danza&Danza, Italija sezona 1996/1997. za Habakukove komentare.
  • Prva nagrada publike i kritike za režiju na Međunarodnom festivalu pozorišta „Mess” u Sarajevu, 1998, za Vetar u torbi.
  • „Zlatna maska” za najbolju inostranu predstavu izvedenu u Rusiji za 2000. godinu za Noćobdije.
  • Velika nagrada kritike 2001-2002 – Lista nagrađenih u oblasti plesa Profesionalnog sindikata pozorišne, muzičke i plesne kritike za Filozofe i Mali jutarnji psalm.
  • „Zlatna maska” za najbolju inostranu predstavu izvedenu u Rusiji za 2002. godinu za Woyzeck ili skica vrtoglavice.
  • Godine 2002. Jožef Nađ postaje „Vitez reda umetnosti i književnosti” za doprinos i širenje umetnosti svojim delima u Francuskoj i u svetu.
  • Godine 2005. Francuska asocijacija za umetničko delovanje (Ministarstvo inostranih i evropskih poslova) dodeljuje Nađu „Pasoš stvaraoca bez granica”, čime se naglašava međunarodna dimenzija njegovog rada i odaje priznanje celokupnom stvaralaštvu i značaju njegovog širenja u inostranstvu.
  • Nagrada za koreografiju 2005. Udruženja pozorišnih pisaca i kompozitora za celokupno stvaralaštvo.
  • VIII Prix Europa/Nove pozorišne realnosti – dodeljena u Torinu, juna 2006, za celokupno stvaralaštvo.
  • Premis Fad (Foment de les Arts Decoratives) Sebastia Gash International 2006 d`Arts Parateatrals u Barseloni za Paso doble.
  • Nagrada Politike na festivalu BITEF 2011. godine.[4]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Jožef Nađ na Nomusu
  2. ^ „Jožef Nađ - Biografija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 27. 08. 2010. g. Pristupljeno 22. 03. 2017. 
  3. ^ Jožef Nađ - Biografija zvanična veb stranici.
  4. ^ Jožef Nađ „Politikin” laureat

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]