Jozef Bikan

Jozef Bikan
Jozef Bikan 1940. godine.
Lični podaci
Puno ime	Jozef Bikan
Nadimak	Pepi
Datum rođenja	(1913-09-25)25. septembar 1913.
Mesto rođenja	Beč, Austrougarska
Datum smrti	12. decembar 2001.(2001-12-12) (88 god.)
Mesto smrti	Prag, Češka
Državljanstvo	Austrijsko i Čehoslovačko
Visina	1,78 m
Masa	77 kg
Pozicija	napadač
Seniorska karijera
Godine	Klub	Nast.	(Gol)
1931—1935	Rapid	74	(92)
1935 - 1937	Admira	31	(21)
1937—1948	Slavija Prag	274	(534)
1948—1951	Vitkovičke Železami	58	(106)
1952	FK Hradec	26	(53)
1953—1955	FK Dinamo Prag	29	(22)
Reprezentativna karijera
1933—1936	Austrija	19	(14)
1938—1949	Čehoslovačka	14	(12)
1939	Bohemija	2	(6)
Trenerska karijera
1954—1956	Slavija Prag
1956—1957	Slovan Liberec
1957—1958	Spartak Brno
1958—1959	Branik Pribram
1959—1960	SONP Kladno
1960	FK Spartak Hradec
1969—1972	KSK Tongres

Jozef Bikan (nem. Josef Bican; Beč, 25. septembar 1913 — Prag, 12. decembar 2001) bio je češko-austrijski profesionalni fudbaler koji je igrao na poziciji napadača. On je najbolji golgeter svih vremena u ligaškim utakmicama, odnosno utakmicama prvenstva profesionalnog nivoa, te zvaničnim utakmicama u tridesetim i četrdesetim godinama dvadesetog veka. Prema Rec.Sport.Soker Statistik Foundation (RSSSF), Bikan je najbolji strelac u istoriji fudbala. Procenjuje se da je postigao više od 950 golova tokom svoje karijere, (zbog Drugog svetskog rata izgubljeni su mnogi statistički dokumenti), na preko 624 odigranih utakmica . Međunarodna federacija fudbalske istorije i statistike (IFFHS) dodelila je Bikanu medalju kao najboljem strelcu u dvadesetom veku.

Bikan je imao mogućnost da igra, šutira, podjednako dobro sa obe noge, a pored ubojitog udarca bio je izrazito brz, posebno za to doba. Naime, Bikan je distancu od 100 metara mogao da pretrči za 10,8 sekundi, što je bila ekvivalentna brzina sprinterima tog doba.

Mladost

Jozef Bikan je rođen u Beču 25. septembra 1913.godine u tadašnjoj Austrougarskoj od oca Františeka i majke Ludmile Bikan. Bio je drugo od troje dece. František je bio iz Sedlica iz Južne Češke (Bohemije), a Ludmila Bečka Čehinja. Josefov otac, František, takođe je bio fudbaler koji je igrao za Hertu iz Beča. Borio se u Prvom svetskom ratu i vratio se živ bez povreda. Međutim, František jako mlad, sa samo 30 godina, 1921. godine jer je odbio operaciju za lečenje bubrežne povrede zadobijene na fudbalskoj utakmici. Njegova majka radila je u kuhinji restorana. Siromaštvo porodice značilo je da je Bikan morao da igra fudbal bez cipela, što mu je pomoglo da poboljša svoje sposobnosti kontrole lopte. Bikan je pohađao školu Jan Amos Komenskы, češku školu u Beču. Četiri godine nakon očeve smrti 1925. godine, dvanaestogodišnji Jozef je počeo da igra za juniorski tim Herte iz Beča. Kada je imao 18 godina, Bikana je primetio čuveni Rapid iz Beča, koji je u to vreme bio najveći klub u gradu i zemlji.

Klupska karijera

Kada se Bikan prvi put pridružio Rapidu, primao je platu od 150 šilinga mesečno, ali do 20. godine Rapid je želeo da ga zadrži toliko da su mu platili 600 šilinga!

Tokom 1937. godine Bikan je napustio Beč da bi se pridružio češkom klubu Slaviji iz Praga. Igrao je za Slaviju tokom Drugog svetskog rata, dok su mnoge njegove fudbalske kolege bile mobilisane u ratu. Tokom osam ligaških sezona postigao bi 328 golova, uključujući 57 na 26 utakmica u jednoj sezoni. Tri puta u karijeri, Bikan je postigao sedam golova u jednoj utakmici. U ligaškom meču u sezoni 1939–40 protiv Zlina, Bikan je sedam puta pogodio mrežu protivnika za konačnu pobedu Slavije od 10:1. Tokom sezone 1940–41, Bikan je izjednačio svoj podvig iz prethodne sezone, ponovo protiv Zlina, postigavši sedam golova, pošto je Slavija pobedila, ovoga puta još ubedljivijim rezultatom 12:1. Sezone 1947–48 Bikan je po treći put u svojoj karijeri postigao sedam golova, pošto je Slavija pobedila Češke Budejovice u utakmici koja je završila sa 15:1,,!

U ligama u kojima je igrao bio je najbolji strelac 12 puta tokom 27-godišnje karijere i najbolji strelac Evrope u pet uzastopnih sezona, od 1939. do 1940.

U devastiranoj Evropi posle rata, nekoliko najvećih evropskih klubova trebalo je angažovati Bikana. Juventus mu je ponudio odlične uslove da im se pridruži, ali on je to odbio, navodno, nakon što mu je rečeno da komunisti mogu da kontrolišu Italiju. Ostao je u Pragu, ali su tamo komunisti došli na vlast tokom 1948. Bikan je odbio da se pridruži Komunističkoj partiji, baš kao što je odbio da se pridruži nacističkoj stranci u Austriji tokom Drugog svetskog rata.

Bikan je pokušao poboljšati svoj odnos sa komunistima tako što je zaigrao za ekipu Železarni Vitkovice. Tokom 1951. pridružio se i ekipi Hradec Kralove, ali 1. maja 1953. Komunistička partija ga je prisilila da napusti grad, a samim tim i klub. Nakon što je bio prisiljen da ode, vratio se u Slaviju ili, kako se tada klub zvao, Dinamo iz Praga. Igračku karijeru i definitivno završio 1955. godine u ekipi Slavije. Sa pune 42 godine bio je, ubedljivo, najstariji igrač u Čehoslovačkom šampionatu.

Reprezentativna karijera

Bikan je debitovao za reprezentaciju Austrije 29. novembra 1933., sa 20 godina i 64 dana, u revanšu 2:2 protiv Škotske. Kasnije je za njih igrao i na Svetskom prvenstvu 1934. godine, kada je austrijska reprezentacija stigla do istorijskog polufinala. Njegov prvi, a ujedno i poslednji gol na ovom prvenstvu postignut je u meču protiv Francuske u osmini finala. Gol za pobedu Austrije od 3:2, Bikan je postigao u produžetku.

U vreme kada je Bikan igrao za Slaviju iz Praga, konkurisao je za dobijanje čehoslovačkog državljanstva. Međutim, kada je na kraju postao čehoslovački građanin, otkrio je da došlo do administrativne greške što je značilo da ne može igrati na Svetskom prvenstvu 1938. godine.

Ukupno je postigao 34 gola na 45 međunarodnih utakmica za tri različita nacionalna tima (Austrija, Čehoslovačka i Bohemija. Njegov poslednji nastup u nacionalnom timu bio je za Čehoslovačku u porazu od 3:1 protiv Bugarske 4. septembra 1949.

Međutim, njegov uspeh nije prošao bez problema. Ostali članovi reprezentacija postali su ljubomorni na sjajne statističke učinke koje je Bikan nizao, a ponekad su ga nazivali i pogrdnim imenima, poput "Austrijskog kopileta".

Poslednje godine života

Grob Jozefa Bikana u Pragu podignut od strane njegove supruge Jarmilije koja je preminula tačno deset godina nakon njenog supruga.

Odmah po okončanju igračke karijere Jozef je vodio nekoliko, različitih, klubova iz Čehoslovačke, uglavnom, bez zapaženijih rezultata da bi se posle 1960. godine povukao iz trenerskog posla.

Tokom proleća 1968. godine, Bikanu je rečeno da će mu biti omogućen trenerski posao u inostranstvu. Impresionirao je belgijski tim Tongeren i angažovali su ga kao trenera, gde je napravio veliki uspeh pošto je ekipu iz četvrte lige, za tri godine, doveo do drugog ranga takmičenja.

Za to vreme, Brazilac Pele se pripremao za svoj 1000. gol i mnogi novinari su tražili drugog igrača koji je postigao hiljadu golova. Bivši austrijski igrač Franc "Bimbo" Binder predložio je Bikana, za koga je tvrdio da je postigao 5000 golova. Kada su novinari pitali Bikana zašto nije konkurisao za titulu najboljeg strelca svih vremena, on je odgovorio: "Ko bi mi verovao da sam rekao da sam postigao pet puta više golova od Pelea ?!". Međutim, da bi postigao tih 5000 golova, trebalo je zadržati prosečno 185 golova godišnje tokom čitave svoje 27. godišnje karijere, što je bilo potpuno nerealno. Ipak, na kraju je prikupljeno i evidentirano da je Bikan karijeru završio sa 805 datih golova, a mnogi golovi su se, tokom Drugog svetskog rata izgubili. Svoj zadnji fudbalski angažman, kao trener, Jozef je imao u malom klubu Benešov 1977. godine.

Josef "Pepi" Bikan proveo je poslednjih nekoliko meseci svog života u bolnici sa srčanim problemima. Nadao se da će biti kod kuće za Božić 2001. godine, ali je preminuo na manje od dve nedelje pre toga, u 88. godini života. Sahranjen je u Pragu.