Josafat
Josafat (hebrejski: hebr. יהושפט — „sudija”) je sin Ase od Judeje, 4. kralja kraljevstva Judeje[1].
Vladavina
[uredi | uredi izvor]Josafat je stupio na presto sa 35 godina i vladao je oko 25 godina. Pokušao je da krene stopama cara Davida, koji je za njega bio najviši uzor života i delatnosti. Pod njim je Judino kraljevstvo dostiglo svoj najviši nivo prosperiteta. Započeo je svoju vladavinu jačanjem granica države, a zatim se energično borio protiv idolopoklonstva, upućujući neke od svojih saradnika, zajedno sa levitima i sveštenicima, da poučavaju narod zakonu Božijem u svim gradovima Judeje.
Kraljevi Judeje |
---|
Pod njim je Judeja bila u miru sa narodima oko sebe. U hronikama je sačuvan samo jedan pomen rata protiv Josafata, kada su udružene snage Moavaca, Amonaca i nekih iz zemlje Maonita napale Judeju. Kralj Josafat je saznao da se horde neprijatelja kreću prema Jerusalimu kada su već bili u Haczon-Tamari, odnosno u Engediju (na zapadnoj obali Mrtvog mora). Josafat se obratio svom Bogu za pomoć i izvojevao pobedu, nakon čega mu se niko drugi nije suprotstavio. Filistejci su mu plaćali danak u srebru, Arapi su unosili mnogo svake vrste stoke; njenu moć podržavala je jaka vojska pod komandom hrabrih vojskovođa[2].
Biblijski izvori su njegovu jedinu grešku smatrali pokušajima da uđe u savez sa zlim kraljevima Izraela. Međutim, zahvaljujući tome, Izrael i Juda su mogli privremeno ne samo da mirno koegzistiraju, već i da vode zajedničke ratove sa Aramejcima i Moavcima kao jedinstvenim narodom. Uopšte, Josafatova vladavina je bila srećna i on je mirno umro, ostavljajući za sobom blaženo sećanje u narodu (1. Kraljevima. 15, 2 Car 3, 12, 1 st. 3, 2 st. 17-20)[3].
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ „The Biblical Timeline”. timeline.biblehistory.com. Pristupljeno 2024-01-30.
- ^ „From Yahwism to Judahism | Bible Interp”. bibleinterp.arizona.edu. Pristupljeno 2024-01-30.
- ^ „Projekat Rastko: prevod Đura Daničić : Prva knjiga o carevima”. www.rastko.rs. Pristupljeno 2024-01-30.