Josif Šlezinger

Josif Šlezinger
Lični podaci
Datum rođenja	mart 1794.
Mesto rođenja	Sombor, Habzburška monarhija, danas Srbija
Datum smrti	1870.
Mesto smrti	Beograd, Kneževina Srbija

Josif Šlezinger (Sombor, 1794 — Beograd, 1870) srpski je kompozitor jevrejske narodnosti iz Vojvodine koji je živeo i radio u Somboru, Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu. Smatra se začetnikom srpske građanske muzičke kulture s početka XIX veka.

Obrazovanje

Šlezinger, po narodnosti češki Jevrej, a ne Nemac, kako se to ponegde pogrešno misli, svoje početno muzičko obrazovanje stekao je kod svoga oca (Menahem Šlezinger, bio je kantor ondašnje jevrejske opštine) i privatnih učitelja u Somboru i Novom Sadu — kod kantora Rozenberga učio je osnove sviranja na violini, a kod ondašnjeg orguljaša katoličke crkve učio je crkvenu muziku i sviranje na orguljama. Od 1810. Šlezinger svira u vlastelinskim orkestrima srednje Evrope i čuvenoj peštanskoj kapeli Alojza Cibulke, i upoznaje razne muzičke instrumente i proširuje svoja znanja iz muzičke teorije. Godine 1819, vraća se u Novi Sad, gde je postao kapelnik građanske garde i tu radio punih deset godina, baveći se dirigovanjem i komponovanjem. Tu je sastavio svoj prvi muzički aranžman za Alpisku pastirku, prvu srpsku melodramu, čiji je tekst po Marmontelu napisao Atanasije Nikolić.

Godine u Srbiji

Godine 1829, Šlezinger je prešao u Šabac gde je davao časove iz muzike, a 1831. godine na poziv Kneza Miloša, odlazi u Kragujevac, kneževu prestonicu. Tamo je bio učitelj muzike, osnivač i „kapelmajstor“ Knjaževsko-srbske bande. Ova banda je svirala u Knjaževsko-srpskom teatru Joakima Vujića i teatru Atanasija Nikolića, kao i na državnim svečanostima, paradama, balovima i na dvoru kneza Miloša.

Ovde sarađuje sa Joakimom Vujićem, Sterijom Popovićem i Atanasijem Nikolićem, za čije pozorišne komade komponuje ili aranžira scensku muziku. Ovim Šlezinger započinje žanr pozorišnih komada s pevanjem koji će postati najomiljeniji pozorišni rod kod Srba u XIX veku. Kada je prestonica premeštena iz Kragujevca u Beograd, ovamo prelazi i Šlezinger. Ovde će nastaviti muzički rad, a povremeno dirigovati na koncertima i u Nikolićevom pozorištu na Đumruku, sve do penzionisanja 1864. godine.

Dela

Šlezinger je bio veoma plodan muzičar. Komponovao je ili aranžirao scensku muziku za osam pozorišnih dela, za više od sto marševa za razne orkestarske sastave, mnogobrojne potpurije, harmonizirao više narodnih i gradskih pesama koje su se rado pevale. Šlezinger je u Srbiji postao veoma popularana i uvažena ličnost. Ime ovog začetnika muzičkog života u Srbiji postalo je toliko popularno da su kasnije, veoma dugo, svakog profesionalnog muzičara zvali „Šlezinger“. Šlezinger je preminuo u Beogradu, 1870. godine. U svome rodnom gradu Somboru dobio je ulicu.

Literatura

• Vasiljević, Stevan (1989): Znameniti Somborci, Slavija, Novi Sad. ISBN 978-86-431-0003-5.

Spoljašnje veze

• Književno-srpski teatar Joakima Vujića
• Jožef Šlezinger (1794—1870) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. maj 2015)
• Bahati tragovi sujete, pristupljeno 20. decembra 2016.