Johan Jakob Šojcer
Appearance
Johan Jakob Šojcer | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 2. avgust 1672. |
Mesto rođenja | Cirih, |
Datum smrti | 23. jun 1733.60 god.) ( |
Mesto smrti | Cirih, |
Obrazovanje | Univerzitet u Utrehtu |
Johan Jakob Šojcer (nem. Johann Jakob Scheuchzer; , 2. avgust 1672 — , 23. jun 1733) je švajcarski prirodnjak i lekar. Radio je kao glavni gradski lekar (1696) i profesor prirodnih nauka u gimnaziji u Cirihu (od 1710). Opisao je veliki broj različitih vrsta fosila biljaka i životinja. Iz 1700. godine poznat je njegov opis fosila gigantskog daždevnjaka (Andrias Scheuchzeri Cuvier), koji je Šojcer proučavao kao da je skelet prepotopskog čoveka (homo diluvii testis). Među prvima je ukazao na poreklo kamenog uglja od biljaka. Postao je član nemačke akademije prirodnih nauka 1697. i Kraljevskog društva (engleski Royal Society) 1704. god.[1]
Bibliografija
[uredi | uredi izvor]- Piscium querelae et vindiciae etc. (Cirih, 1708);
- Herbarium diluvianum (Cirih, 1709; 2. izdanje 1723);
- Herbarium diluvianum, 1723.
- Bibliotheca scriptorum historiae naturalis omnium terrae regionum inserventium etc. (Cirih, 1716);
- Museum diluvianum quod possidet etc. (Cirih, 1716);
- Physica, oder Natur-Wissenschaft (2 č., Cюrih, 1711; 2 izd., 1729);
- Kupferbibel, in welcher die Physica sacra, oder geheiligte Naturwissenschaften etc. deutlich erklärt u. bewährt (isto to na latinskom jeziku: Physica sacra iconibus aeneis illustrata);
- Helvetiae historia naturalis (3 č., Cirih, 1716-18);
- Homo diluvii testis et Θεοσκοπος (Cirih, 1735);
- Sciagraphia lithologica curiosa etc. (Gedani, 1840);
- Naturgeschichte des Schweizer Landes etc. (Cirih, 1846; 2 izd., 1752).[2]
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ „Šёйhcer Iogann Яkob / Bolьšaя sovetskaя эnciklopediя”. gatchina3000.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011.
- ^ „Šeйhcer / Эnciklopediя Brokgauza i Эfrona”. gatchina3000.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011.