Johan Šenlajn

Johan Šenlajn
Johan Lukas Šenlajn
Lični podaci
Datum rođenja	(1793-11-30)30. novembar 1793.
Mesto rođenja	Bamberg, Nemačka
Datum smrti	23. januar 1864.(1864-01-23) (70 god.)
Mesto smrti	Bamberg, Nemačka
Prebivalište	Nemačka
Nacionalnost	Nemac
Naučni rad
Polje	Medicina
Poznat po	Šenlajnova bolest Šenlajnova purpura

Johan Lukas Šenlajn (nem. Johann Lukas Schönlein; Bamberg, 30. novembar 1793 — Bamberg, 23. januar 1864) je bio nemački lekar, osnivač kliničke medicine u Nemačkoj i prvi nemački profesor medicine koji je 1840. umesto dotadašnjih predavanja na latinskom uveo predavanja na maternjem (nemačkom jeziku). Njemu u čast dva eponima nose njegovo ime; Šenlajnova bolest i Šenlajnova purpura. U medicinu je uvao i nazive za neke bolesti kao što su »tuberkuloza« i »hemofilija«. Međutim najveća mu je zasluga što je 1389. otkrio parazitarnu prirodu favusa, čime je postao začetnih posebne oblasti u medicini, dermatomikologije.

Eponimi

Njemu u čast dve bolesti i jedna gljivica nazvane su po njegovom imenu:

• Šenlajnova bolest
• Šenlajnova purpura
• Trihofiton šenlajni - uzročnik favusa (površinskog gljivičnog oboljenja)

Život i karijera

Johan Lukas Šenlajn rođen je 30. novembar 1793 Bambergu. Studirao je od 1811 do 1816 u Landshutu i Vircburgu prirodne nauke i medicinu. Godine 1816 napisao je disertaciju „O metamorfozi mozga i komparativnom embrionalnom razvoju mozga kod sisara i ljudi“, sa kojom je doktorirao 1817. na Univerzitetu u Vircburgu.

Dve godine bavio se praksom u Bambergu, Jenu, Getingenu i Minhenu, da bi se nakon doktoriranja ustoličio na mesto predavača na katedri za kliničku nastavu na Univerzitetu u Vircburgu, od 1817 do 1819. godine.

U 1824 je Šenlajn je postao redovni profesor i šef na Medicinskoj klinici Julius bolnice, u kojoj je 1832. godine iz političkih razloga ostao bez funkcije i kancelarije, i bio je primoran da prebegne u Cirih, u kome je 1883. postao profesor kliničke medicine.

U 1839. po povratku u Nemačku imenovan je za vanrednog profesor na Univerzitetu u Berlinu, a tokom 1840. i za redovnog profesora i ličnog lekar kralja Fridriha Vilhelma IV.

Posle Vilhelmove abdikacije Johan Lukas Šenlajn je podneo ostavku, na sve dužnosti na univerzitetu u Berlinu i godinu dana kasnije otišao u penziju. Vratio se u rodni grad Bamberg, gde je i umro 23. januara 1864. godine

Delo

Johan Lukas Šenlajn jedan je od reformatora, koji je modernizovao ne samo nemačku već i globalnu medicinu uvođenjem novih naučnih metoda u dijagnostiku.

Njegovo glavno delo objavljeno 1818/19 je autorski rukopis „O velikog kašlju“, u kome je ne samo analizirao uzroke bolesti, već i prikazao i na tačan način opisao vremenski i prostorni tok bolesti.

Od 1826, Šenlajn je u dijagnostici koristio fizičke i hemijske testove, perkusiju, auskultacije, i analize krvi i mokraće i zahvaljujući takvom pristupu bolesniku i njegovoj bolesti među prvima prepoznao tuberkulozu kao nezavisnu bolest, i razliku između tifusa i paratifusa.

Godine 1839. Šenlajn je prvi na koži i vlasištu otkrio patogene gljivicu favus , koja je po njemu kasnije nazvana.(Trihofitija Šenlejni). Nakon ovog i otkrića drugih kožnih promena , Šenlajn je postao jedan od začetnih posebne oblasti u medicini, dermatomikologije.

Šenlajn je osmislio termine za hemofiliju i tuberkulozu, a njegov opis reumatične purpure, kao posebnog oblika purpure, u svom delu detaljno je našto kasnije prikazao jedan od njegovih učenika. Jedan od najpoznatijih lekara 19. veka Rudolf Virhov bio je Šenlajnov učenik.

Izvori

• Nogaller, A M (2005). „Iogan Sheinlein (1793-1864)”. Ter. Arkh. Russia. 77 (7): 93—5. ISSN 0040-3660. PMID 16116921. 
• Matteson, E L (2000). „Notes on the history of eponymic idiopathic vasculitis: the diseases of Henoch and Schönlein, Wegener, Churg and Strauss, Horton, Takayasu, Behçet, and Kawasaki”. Arthritis care and research : the official journal of the Arthritis Health Professions Association. United States. 13 (4): 237—45. ISSN 0893-7524. PMID 14635278. 
• Hierholzer, J; Hierholzer C, Hierholzer K (1994). „Johann Lukas Schönlein and his contribution to nephrology and medicine”. Am. J. Nephrol. SWITZERLAND. 14 (4-6): 467—72. ISSN 0250-8095. PMID 7847488. doi:10.1159/000168767. 
• Losse, H (1990). „Typhoid fever”. Schweiz. Rundsch. Med. Prax. SWITZERLAND. 79 (34): 976—82. ISSN 1013-2058. PMID 2204983. 

Spoljašnje veze

• Šenlajnova biografija na sajtu Who named it