Julio Varesko
| julio varesko | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 28. decembar 1896. |
| Mesto rođenja | Usora, kod Doboja, Austrougarska |
| Datum smrti | 11. januar 1937. (40 god.) |
| Mesto smrti | Madrid,  Republika Španija |
| Profesija | tipograf |
| Porodica | |
| Supružnik | Marica Varesko |
| Delovanje | |
| Član KPJ od | 1919. |
| Učešće u ratovima | Španski građanski rat |
| Služba | Internacionalne brigade |
Julio Varesko (Usora, 28. decembar 1896 – Madrid, 11. januar 1937) je bio bosanski revolucionar i komunista italijanskog porekla, član KPJ od osnivanja i španski borac.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Rođen je 28. decembra 1896. u Usori kod Doboja. Oca nikada nije upoznao, a majka, poreklom Italijanka, umrla je nedugo nakon njegovog rođenja. Odrasta u teškim uslovima, te već kao adolescent odlazi u Tuzlu da uči tipografski zanat. Tamo dolazi u dodir sa revolucionarnim radničkim pokretom i socijalističkim idejama. 1. maja 1912. godine istovremeno dobija svedočanstvo kvalifikovanog slagara i legitimaciju člana Tipografskog društva, te tako i zvanično, sa samo 16 godina, postaje član radničkog pokreta. Kada je izbio Prvi svetski rat, mobilizovan je u Austrougarsku vojsku, ali je kao protivnik rata dezertirao. Sa suprugom Maricom imao je troje dece.[1]
Partijski rad
[uredi | uredi izvor]Kraj rata ga zatiče u Sarajevu, gde postaje član novoosnovane Komunističke partije Jugoslavije. Bio je vođa ilegalne partijske ćelije tipografa nakon Obznane i aktivno je radio u sindikatima. Bio je predsednik tarifne komisije Sindikata grafičara i jedan od predvodnika leve struje u Centralnoj upravi Saveza grafičkih radnika Jugoslavije. Sindikat grafičara u Sarajevu bio je u to vreme najuspešniji od svih gradskih sindikata, te se izborio za visoke plate, osmočasovno radno vreme, zdravstveno i penziono osiguranje i podršku za nezaposlene grafičare. Uprkos tome, nije bio ništa manje radikalan od ostalih sindikata, prvenstveno zahvaljujući aktivnosti Julija Vareska.[2] Aktivno sarađuje sa Đurom Đakovićem, te 1925. biva uhapšen zbog štampanja kandidatskih izbornih lista za njega. 1927. godine postaje član Pokrajinskog komiteta KPJ za Bosnu i Hercegovinu. U tom svojstvu je trebao da prisustvuje Drezdenskom kongresu, ali je bio sprečen jer je ponovo uhapšen, ovaj put zbog posedovanja radničkih novina. Jugoslovenske vlasti su više puta bezuspešno pokušavale da ga deportuju u Italiju, pošto je nominalno bio italijanski državljanin.
Nakon uspostavljanja diktature 1929. godine, Varesko je uhapšen i mučen u sarajevskom zatvoru zajedno sa još 90 istaknutih komunista. Nakon dugotrajnog mučenja, ništa nije priznao. Kasnije će ga generalni sekretar KPJ Milan Gorkić istaći kao jednog od ljudi koji su "svojim junačkim držanjem uzdigli barjak naše partije."[3] Uprkos tome što nije priznao učešće u subverzivnim aktivnostima, jugoslovenski sud osudio ga je, kao sina Italijanke, na progon iz zemlje u martu 1930. godine.[4] Avgusta 1931. proteran je u Italiju, gde je kao komunista odmah izgnan u jedno planinsko selo na severu države koje nije smeo da napusti. Tamo se dve godine izdržavao tako što je obavljao teške fizičke poslove. 1933. godine, zahvaljujući Crvenoj pomoći je prebačen u Čehoslovačku, a odatle u Sovjetski Savez. U SSSR-u radi u štampariji Kominterne Iskra Revolucije i priprema knjige i brošure na hrvatskom jeziku. Nakon toga, Varesko se školuje u radio-školi Kominterne zajedno sa Stelom i Josipom Kopiničem. To znači da je obučavan za obaveštajni rad korištenja radio-veze.[5] 1936. godine po nalogu Partije odlazi u Belgiju i Francusku, gde kraće vreme radi među jugoslovenskim ekonomskim emigrantima.
Španski građanski rat
[uredi | uredi izvor]U Španski građanski rat dolazi među prvim jugoslovenskim dobrovoljcima, 5. oktobra 1936. godine. Tamo deluje pod imenom Huan Romero i odmah je izabran za komesara prve grupe Jugoslovena koja je u Španiju došla iz Sovjetskog Saveza. Po dolasku je prvo poslat u Estremaduru, gde je obučavan za diverzantski rad pod komandom Božidara Maslarića.[6] U novembru 1936. biva raspoređen u 12. internacionalnu brigadu i poslat na Madridski front. Postavljen je za političkog komesara Balkanske čete unutar bataljona "Dombrovski", koji se sastojao prvenstveno od poljskih komunista. Drugovi su ga opisivali kao hrabrog borca koji je tokom decembra i januara uvek predvodio juriše u kojima su zauzimana sela oko Madrida.[7] Na Madridskom frontu je i poginuo 11. januara 1937, tokom borbi za odbranu predgrađa Las Rozas od fašističkih napada. Njegovu pogibiju u detalje je opisao njegov saborac Stevan Belić – Dudek:
Jedanaestog januara 1937. godine u ranu zoru krenuli smo u izviđanje i potiskivanje neprijatelja. Na jednom brdašcu smo naišli na konjičku prethodnicu. Nju smo za tili čas, iznenadnom mitraljeskom i puščanom vatrom — raspršili. Ljudi i konji su bežali na sve strane. Goneći neprijateljev eskadron naleteli smo na vatru. Neprijatelj nas je tukao s desne strane, te smo bili prinuđeni da izmenimo pravac nastupanja i krenemo prema nekom trnjaku. Tu su bile nešto brojnije protivnikove snage, ali mi smo pokušali da ih opkolimo. Uvidevši šta nameravamo, neprijatelj je odstupio. Mi smo napad usmerili ka Las Rozasu, ali nas na jednoj padini neprijatelj ubrzo zasu artiljerijskom vatrom. Morali smo da pretrčavamo. U dolini se razdelismo u tri grupe i krenusmo ka selu Mahadahonda. Levu grupu je vodio Mrazović, desnu ja, a sredinom se kretao Romero... Trebalo je da pregledamo jedan voćnjak i vinograd s nekom povećom (trospratnom) vilom u uvali pod samim selom. Dogovorili smo se da ja s mojom grupom pođem na brdo da bih mitraljezima štitio Romera i njegovu grupu koja je imala da pregleda kuću, vinograd i voćnjak. Pošto je grupa uspešno obavila zadatak, Romero je belom maramicom dao znak. Ali kada sam sa grupom stigao u voćnjak čuo sam da je Romero poginuo. Pošto je već bio mrak sahranili smo ga tek sutradan. S njim se u ime svih nas oprostio Karlo Mrazović, jer ga je dobro poznavao.[8]
Nasleđe
[uredi | uredi izvor]Nakon pogibije Vareska, Proleter, zvanično glasilo CK KPJ, odao mu je poštu, napisavši da je spadao u "plejadu sjajnih partijaca, koja se u Bosni vaspitavala pod rukovodstvom neumrlog Đure Đakovića." Posle Drugog svetskog rata i revolucije, jedno kulturno-umetničko društvo u Sarajevu ponelo je njegovo ime. Današnja ulica Fra Antuna Kneževića u Sarajevu takođe je nekad nosila ime Julija Vareska.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Adela Bohunicka, “Španska poznanstva u Pragu,” u Čedo Kapor, ur. Španija 1936-1939: Zbornik sećanja jugoslovenskih dobrovoljaca u Španskom građanskom ratu, Tom 1 (Beograd: Vojnoizdavački zavod, 1971), 413.
- ^ Albert Altarac i Karlo Andrijević, "U Savezu grafičara," u Sarajevo u Revoluciji, knjiga I (Sarajevo: Istorijski arhiv Sarajevo, 1976), 460.
- ^ Milan Gorkić, Novim putevima (Pouke iz provala), (Bruxelles: Radnička biblioteka, 1937), 65.
- ^ Nusret Seferović, Ognjen Prica: Životni put i revolucionarno djelo, (Gornji Milanovac: Dečje novine, 1983), 33.
- ^ Ivan Očak, Jugoslavenski emigranti iz SAD u SSSR-u (Zagreb: Spektar, 1985), 196.
- ^ Veljko Ribar, “Iz Bataljona "Edgar Andre" u Bazu Internacionalnih brigada,” u Čedo Kapor, ur. Španija 1936-1939: Zbornik sećanja jugoslovenskih dobrovoljaca u Španskom građanskom ratu, Tom 2 (Beograd: Vojnoizdavaĉki zavod, 1971), 356-357.
- ^ Grupa autora, Naši u Španiji (Bruxelles: Radnička biblioteka, 1938), 119-120.
- ^ Stevan Belić, Na bojnim poljima Španije, (Beograd: Narodna armija, 1970), 71-72.