Junani medicina

Junani medicina ili unani medicina (poznata i kao grčko-arapska medicina) vrsta je tradicionalne medicine koja se još uvek praktikuje u islamskim kulturnim oblastima indijskog i pakistanskog potkontinenta i ima svoje poreklo u drevnoj grčkoj medicini.

Zasnovane na terapijskim metodama antičke Grčke, odnosno na teoriji o četiri humora: crna žuč, žuta žuč, sluz i krv, ovaj sistem medicine holistički pristup. Smatra se jednim od tri glavna tradicionalna oblika lečenja u svetu, zajedno sa kineskom medicinom i ajurvedom (tradicionalna indijska medicina). Iako Junani medicina koristi lekove prirodnog identiteta i izvora, oni mogu predstavljati pretnju ako se ne pripreme, izoluje, identifikuje i ne primenjuje pravilno.

Etimologija

Arapski izraz „unani“ ili „yunani“ potiče od grčke reči Ιωνια (Iōnía) ili Ιωνιη (Iōníe), koja se koje su korišćene u vreme antičke Grčke. Nazvan je tako jer je zasnovan na učenju Hipokrata, grčkog lekara sa ostrva Kos u Jonskom regionu, i njegovog naslednika Galena.

Naziva se i Unani medicina Unani grčko - arapska medicina, grčko-arapska medicina, arapska medicina i islamska medicina.

Istorija

Grčka medicina, grubo govoreći, pokriva milenijum od 500. p. n. e. do 500. godine nove ere. Pronalazač veštine lečenja bio je Apolon, „koji tera sve bolesti“. Rečeno je da su Eskulepije, Higije, Panaceja, Afrodita, Pan, Junona, Neptun, Merkur, Pluton, Hipokrat, Dioskoridije, Galen bili uzastopni iscelitelji svih bolesti. Hipokratova materija medika je bila velika. Njegova teorija o četiri humora (od latinskog „tečnost” ili „tečnost”), krv,sluz,kolera (žuta žuč) i melanholija (crna žuč); varijantne mešavine ovih humora kod različitih osoba određivale su njihove „temele“, ili „temperamente“, njihove fizičke i mentalne kvalitete i njihove dispozicije . Idealna osoba je imala idealno proporcionalnu mešavinu četiri; prevlast jednog proizvela je osobu koja je sangvinik (latinski sanguis, "krv"), flegmatik, kolerik ili melanholik. U širem smislu, „humor“ je u 16. veku počeo da označava neuravnoteženo mentalno stanje, raspoloženje ili nerazuman hir , ili fiksnu ludost ili porok.

Dioskoridije (70. n.e.) je bio prva osoba koja je napisala sveobuhvatnu ilustrovanu knjigu u kojoj su navedene glavne lekovite biljke.^[1]

Ove metod lečenja osmislio je Hipokrat, a zatim Galen. Vekovima kasnije služio je kao priručnik za arapske i persijske učenjake kao što su Razes (al-Razi), Avicena (Ibn Sinan), Al-Zahravi i Ibn al-Nafis.

Iako se ponekad naziva islamska medicina jer je razvijena u islamskom svetu, mnogi paganski učenjaci kao što su nestorijanski hrišćani i Jevreji takođe su ostavili svoj trag u ovoj medicini. Pored toga, nearapski lekari kao što su Persijanci (Iranci), Turci, Indijci, Grci, Egipćani i Sirijci takođe su igrali aktivnu ulogu u 10. veku, a sa širenjem islama i širenjem arapskog jezika, široko se praktikovala u Evropi i Indiji. Na evropskim univerzitetima, Junani medicina je uglavnom predavana u 15. i 16. veku, a jnani medicinski tekstovi kao što je Ibn Sininov (980-1037) Kanon medicine korišćeni su kao udžbenici do 18. veka.

Kao što je ranije pomenuto Junani medicina, ima svoje korene u grčkoj medicini školi iz Kosa, koju predstavlja Hipokrat, i stoga naglašava prirodno lečenje i prevenciju bolesti. Oni su verovali da su životne navike i životna sredina uzroci bolesti i davali smernice za način života i dijetetsku terapiju koja uzima u obzir svojstva sastojaka.

Teorija Junani medicine se zasniva na teoriji humoralne patologije, koja je nasledila Galenovu medicinu i usvojila četiri humoralne teorije . Ovo je ideja da ako su četiri osnovne telesne tečnosti u ravnoteži, mi smo zdravi, ali ako bilo koja od njih postane dominantna, mi ćemo se razboleti. Da bi se uspostavila ravnoteža telesnih tečnosti, propisuju se puštanje krvi i laksativi, uzimajući u obzir temperament pacijenta i prirodu leka . Kako je trgovina cvetala tokom Abasidskog perioda ( Zlatno doba islama ), biljni lekovi iz celog sveta su bili široko korišćeni, a ne samo oni proizvedeni na Mediteranu i na Bliskom istoku. Čak i nakon uspona moderne zapadne medicine, Junani mediicina je korišćena za lečenje u Evropi sve do 19. veka.

Najvažniji tekstovi su uglavnom napisani na arapskom jeziku. Arapi i Persijanci su poznavali Junani medicinu koju su koristili u Indiji i Kini, kao i u Španiji i mediteranskoj Francuskoj . Ova medicinska škola se predavala na Medicinskom fakultetu u Monpeljeu, kada je ovo bio glavni univerzitet Krune Aragona - do sredine 14. veka - kroz koji su prošli svi od Arnalda de Vilanove do Rajmunda Lulija.

Danas junani medicina zauzima važno mesto u tradicionalnoj medicini u Indiji zajedno sa ajurvedom, posebno u centrima sa muslimanskim korenima, kao što je Delhi. Uveli su je muslimanski osvajači, sa površno arabizovanom kulturom i persijskim ili turskim jezikom. Ova medicina se razvijala uglavnom u muslimanskoj zajednici i dostigla je vrhunac u 17. veku na dvoru Mogulskog carstva .

Trenutno se praktikuje i predaje na isti način kao ajurvedska medicina, odnosno kao tradicionalna indijska medicina, iako prvobitno nije duboko ukorenjena u Indiji više od jednog veka iako se smatra tradicionalnom medicinom. Njeni nastavni centri se nalaze na Univerzitetu Aligarh i koledžu Nizamiah Tibi, Univerzitetu Haiderabad u Delhiju. Lekari se u medicinskoj tradiciji zovu bagim .

Racionalnost u upotrebi junani lekova za prevenciju neželjenih reakcija

Prema SZO, „aktivnosti farmakovigilance se vrše radi praćenja otkrivanja, procene, razumevanja i prevencije bilo kakvih neprijatnih neželjenih reakcija na lekove u terapijskoj koncentraciji koji se koriste ili su namenjeni za modifikovanje ili istraživanje fiziološkog sistema ili patoloških stanja u korist primalac.”

Lekovi mogu biti bilo koja supstanca ili proizvod uključujući bilje, minerale itd. za životinje i ljudska bića, a mogu čak biti i oni koje prepisuju praktičari Junani ili ajurvedskog sistema medicine.

U Junani medicini, pravilno rezonovanje u načinu pripreme lekova, uključujući racionalnost koja leži u osnovi:

različitih lekovitih biljaka, minerala, životinjskih proizvoda itd.;

načina primene;

raznim konzervansima;

indikacijama i kontraindikacija u različitim situacijama;

ograničenje,

izbegavanja i apstinencija od određene dijete

neželjenih efekata leka;

kompletnog profila leka;

neželjena interakcija lek-lek ili hrana-lek;

smernica za propisivanje u ekstremnim godinama ili u prisustvu izmenjene funkcije organa ili u prisustvu trudnoće ili dojenja.

Štaviše, korektivi za lekove se koriste već duže vreme da bi se minimizirali neki neželjeni efekti, koje osnovni i pomoćni sastojci mogu proizvesti u normalno propisanoj kombinaciji sa pojedinačnim i složenim lekovima. Lekovi koji su toksični u sirovom obliku se obrađuju i prečišćavaju na mnogo načina pre upotrebe. Uprkos činjenici da svaki lek koji se koristi u tradicionalnim sistemima medicine može imati neke neželjene efekte, cilj navedenih mera predostrožnosti, koje je preduzeo dobro obavešten i iskusan lekar, očigledno je bio da se izbegnu bilo kakve neželjene reakcije na lekove.^[1]

Lekari su, nakon što su primetili bilo kakvu nepoznatu nuspojavu kod pacijenata, ili zapisali te neželjene reakcije u svoje beležnice ili su svoja iskustva preneli svojim učenicima (u modernoj terminologiji revizija i praćenje recepata). Tada nije postojalo udruženje lekara širom sveta kao što je danas preovlađujuće pod različitim imenima i različitim državnim patronatom, da bi komunicirali ili razmenjivali iskustva. Indijski lekari su radili u svom regionu ili zajednici. Drugim rečima, nije bilo nasumičnog/spontanog praćenja neželjenih dejstava orijentisanih na lek.^[1]

Farmakoekologija i Unani medicine

Medicinski sistem Unani prepoznaje uticaj okoline i ekoloških uslova na zdravstveno stanje ljudi. Cilj je da se uspostavi ravnoteža različitih elemenata, humora i sposobnosti ljudskog tela. Šest osnovnih stvari za prevenciju zdravlja i održavanje odgovarajuće ekološke ravnoteže čuvanjem vode, hrane i vazduha od zagađenja:^[2]

atmosferski vazduh;

hranu i piće;

odmor i aktivnost tela;

psihološka aktivnost;

spavanje i budnost;

eliminacija i zadržavanje.

S druge strane, takođe postoji sve veći fokus među naučnicima, travarima i ekolozima o uticaju lekova i bilja na životnu sredinu i okolinu, osim njihovog uticaja na životinje i ljude. Farmakoekologija je grana farmakologije koja se bavi ulaskom hemikalija ili lekova u životnu sredinu nakon eliminacije iz ljudi i životinja, nakon terapije. Dakle, postoji i potreba za praćenjem kretanja Unani lekova i njenog uticaja na životnu sredinu.^[3]^[4]^[5]

Suprotstavljeni stavovi

Ako Unani lekovi ili bilo koji drugi sistem medicine mogu da obezbede lek za bar nekoliko bolesti, onda treba voditi računa da se oni koriste razborito. Smernice za racionalnu upotrebu ovih tradicionalnih medikamenata moraju biti uokvirene, kao što su Opšte smernice za metodologiju istraživanja i evaluacije tradicionalnih medikamenata, SZO, 2000.^[2]

Sledeći kvaliteti Jnani lekova su vredni pomena:^[2]

ekonomični su i hranljivi, što je važno za ekonomiju zemlje;

nisu strano telo i stoga se poklapaju sa fiziologijom ljudskog tela.

imaju manje neželjenih efekata.

Međutim, potrebno je preduzeti sledeće korake ka metodama kontrole kvaliteta za Junani lekove, kao što su:^[2]

objavljivanje Junani farmakopeja,
objavljivanje formulara,
standardizacija unani lekova
digitalne biblioteke tradicionalnih znanja.

Generisanje dokaza za Jnani medicinu zahteva ravnotežu između naučnog skepticizma i duhovne osetljivosti. Koncepti dokaza u Junani medicini mogu se izgraditi:^[2]

meta-analizom,
individualnim istraživanjem,
mišljenjem stručnjaka (autoriteta),
izjavama kredibilnih osoba,
percepcijom čula ili uma,
zaključivanjem zasnovanim na rasuđivanju,
planiranjem (na osnovu kliničkog iskustva),
deskriptivnim studijama,
primenjivošću na opštu populaciju i druge populacije,
izveštaja stručnih komisija.

Sledeće nedostatke u pogledu dokaza u Junani medicini treba voditi računa o:^[2]

složenim, individualizovanim tretmanima uključujući farmakogenetiku,^[6]
nedostatku standardizacije, odgovarajuće placebo intervencije,
etička ograničenja tipa poređenja, održavanje zaslepljivanja,
obezvređivanje informacija od drugih izvori.

Broj i vrsta lekova je u stalnom porastu, dok su finansijska sredstva za zdravstvene usluge uopšte i dalje ograničena. Stoga, racionalno upravljanje lekovima postaje sve važnija tema kako bi se optimalno iskoristio budžet za lekove i ponudile zdravstvene usluge najvišeg mogućeg standarda, bezbedne i lišene neželjenih reakcija na lekove. Stoga je imperativ proučavanje autohtone medicine uključujući Jnani u vezi sa bezbednošću lekova i osiguranjem kvaliteta.^[2]

Ne postoje sistematski podaci o učestalosti neželjenih efekata povezanih sa tradicionalnom medicinom. Jedna od poteškoća je to što postoje mnoga složena pitanja koja se odnose na otkrivanje neželjenih događaja sa tradicionalnim proizvodima. To uključuje probleme proizvoda sa više sastojaka, lekova višestrukih sistema medicine,^[7] pogrešnu klasifikaciju naziva, lošu standardizaciju proizvoda, nedostatak kliničkih ispitivanja,^[8] varijacije u proizvodnim procesima, kontaminaciju, falsifikovanje i pogrešnu identifikaciju biljaka.^[9] Konkretno, retki neželjeni događaji i odloženi efekti se možda neće lako identifikovati uprkos tradicionalnoj upotrebi, što je u suprotnosti sa argumentom da su mnogi biljni lekovi bezbedni zbog prethodne tradicionalne upotrebe.^[10]^[2]

Vidi još

Ajurveda

Izvori

^ ^a ^b ^v Rahman HSZ. Historical perspective of traditional medicine with special reference to ADRs. National Symposium on Relevance of Pharmacovigilance for Indian System of Medicine. 2006 Nov 4th;:53–61. Department of AYUSH, Ministry of Health and Family Welfare, Government of India and Society of Pharmacovigilance, India.
^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ ^e ^ž Rahman, Syed Ziaur; Khan, Rahat Ali; Latif, Abdul (2008). „Importance of pharmacovigilance in Unani system of medicine”. Indian Journal of Pharmacology. 40 (Suppl1): S17—S20. ISSN 0253-7613. PMC 3038517 . PMID 21369407.
^ Rahman, Syed Ziaur; Khan, Rahat Ali; Gupta, Varun; Uddin, Misbah (2007-07-24). „Pharmacoenvironmentology--a component of pharmacovigilance”. Environmental Health: A Global Access Science Source. 6: 20. ISSN 1476-069X. PMC 1947975 . PMID 17650313. doi:10.1186/1476-069X-6-20.
^ Rahman, S. Z. (2006). „Impact of human medicines on environment - a new emerging problem”. Popul ENVIS. 3: 3—4. .
^ Rahman, S. Z.; Khan RA (2006). „Environmental pharmacology - a new discipline (Editorial)”. Indian J Pharmacol. 34: 1—2. .
^ Rahman SZ, Kumar A, Singhal KC. Pharmacogenetic and pharmacogenomic in the sphere of pharmacovigilance - a review (chapter 3) In: Mathur GP, Mathur S, editors. Current trends in pediatrics. Vol. 1. New Delhi: Academa Publishers; 2005. pp. 20–32.
^ Latif, A.; Rahman, S. Z. (2005). „A serious adverse drug interaction of two traditional medicines - a case report”. J Pharmacovigilance Drug Saf. 2: 26—29. .
^ Jabin Farkhunda, Singhal KC, Bhargava R, Latif A, Rahman SZ (2005). „Clinical trial of an herbal formulation and associated adverse drug reactions in patients of bronchial asthma”. J Pharmacovigilance Drug Saf. 2: 16—19. .
^ Rahman SZ, Latif A, Singhal KC. Adverse drug reactions of an herbal drug due to mis-identification: a case report. Pharmacoepidemiol Drug Saf. 2002;11(Suppl 2):241.
^ Rahman SZ, Singhal KC. Problems in pharmacovigilance of medicinal products of herbal origin & means to minimize them. Uppsala Reports. 2002;17(Suppl):1–4.

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[:0-1] v Rahman HSZ. Historical perspective of traditional medicine with special reference to ADRs. National Symposium on Relevance of Pharmacovigilance for Indian System of Medicine. 2006 Nov 4th;:53–61. Department of AYUSH, Ministry of Health and Family Welfare, Government of India and Society of Pharmacovigilance, India.

[:1-2] v ^g ^d ^đ ^e ^ž Rahman, Syed Ziaur; Khan, Rahat Ali; Latif, Abdul (2008). „Importance of pharmacovigilance in Unani system of medicine”. Indian Journal of Pharmacology. 40 (Suppl1): S17—S20. ISSN 0253-7613. PMC 3038517 . PMID 21369407.

[3] Rahman, Syed Ziaur; Khan, Rahat Ali; Gupta, Varun; Uddin, Misbah (2007-07-24). „Pharmacoenvironmentology--a component of pharmacovigilance”. Environmental Health: A Global Access Science Source. 6: 20. ISSN 1476-069X. PMC 1947975 . PMID 17650313. doi:10.1186/1476-069X-6-20.

[4] Rahman, S. Z. (2006). „Impact of human medicines on environment - a new emerging problem”. Popul ENVIS. 3: 3—4. .

[5] Rahman, S. Z.; Khan RA (2006). „Environmental pharmacology - a new discipline (Editorial)”. Indian J Pharmacol. 34: 1—2. .

[6] Rahman SZ, Kumar A, Singhal KC. Pharmacogenetic and pharmacogenomic in the sphere of pharmacovigilance - a review (chapter 3) In: Mathur GP, Mathur S, editors. Current trends in pediatrics. Vol. 1. New Delhi: Academa Publishers; 2005. pp. 20–32.

[7] Latif, A.; Rahman, S. Z. (2005). „A serious adverse drug interaction of two traditional medicines - a case report”. J Pharmacovigilance Drug Saf. 2: 26—29. .

[8] Jabin Farkhunda, Singhal KC, Bhargava R, Latif A, Rahman SZ (2005). „Clinical trial of an herbal formulation and associated adverse drug reactions in patients of bronchial asthma”. J Pharmacovigilance Drug Saf. 2: 16—19. .

[9] Rahman SZ, Latif A, Singhal KC. Adverse drug reactions of an herbal drug due to mis-identification: a case report. Pharmacoepidemiol Drug Saf. 2002;11(Suppl 2):241.

[10] Rahman SZ, Singhal KC. Problems in pharmacovigilance of medicinal products of herbal origin & means to minimize them. Uppsala Reports. 2002;17(Suppl):1–4.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]