Pređi na sadržaj

Jurij Hežka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jurij Hežka
Lični podaci
Datum rođenja(1917-07-22)22. jul 1917.
Mesto rođenjaHorka, Nemačka
Datum smrtioktobar 1944.(1944-10-00) (27 god.)
Mesto smrtiverovatno, kod Kragujevca, Srbija
DržavljanstvoNemačka
Religijakatolicizam[1]
UniverzitetKarlov univerzitet
Zanimanjepesnik
Književni rad
Jezik stvaranjagornjolužičkosrpski

Jurij Hežka Horčanski[a] (glsrp. Jurij Chěžka (Hórčanski), nem. Georg Keschka, pseudonim Ludomil; Horka, 22. jul 1917 — verovatno, kod Kragujevca, oktobar 1944) bio je lužičkosrpski pesnik i antifašista.[2]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Otac mu je bio radnik kamenoloma i farmer.[2] Majka mu je Hana bila poznata pripovedačica. Njen talenat je uticao na sina.[3] Po završetku škole, na preporuku publicista i parohijskog sveštenika iz Krostvica J. Ševčika 1929—1937. godina studirao je kao stipendista u Nadbiskupskoj gimnaziji u Pragu. Godine 1937—1939. studirao je bohemistiku, germanistiku, kao i sorabistiku na Karlovom univerzitetu u Pragu. Radio je kao kućni učitelj nemačkog jezika u porodici pesnika Stanislava Kostki Nojmana. Godine 1938. počeo je da pokušava dobiti čehoslovačko državljanstvo. U proleće 1939. godine je uhapšen od Gestapoa i odveden u Drezden. Mesec dana kasnije, u oktobru 1939. godine, pozvan je u Vermaht i poslan je kao vojnik na front u Francusku, Bugarsku, Grčku i Jugoslaviju.[4][1][5] Između 13. i 17. oktobra 1944. godine Hežka je pokušao da napusti nemačku vojsku i stigne do jugoslovenskih partizana. Od ovog trenutka njegov život više nije poznat.[6] Poginuo je u Srbiji, verovatno kod Kragujevca.[3]

Hežka je bio pod uticajem češke poezije 20. veka. Prevedio je sa češkog na gornjolužičkosrpski jezik (posebno poeziju Karela Hineka Mahi[7]).[8] 1930-h godina postao je jedan od osnivača lužičkosrpskog moderna.[1] J. Pata je prvi primetio mladog pesnika Hežku.[3] Bio je pripadnik „Serbovke”, godine 1937—1939. bio na njenom čelu. Od 1935. godine publikovao je svoje radove u časopisu Serbski student baucenskog dnevnika „Serbske novini”[1], u češkom izdanju Lužickosrbský věstník, od 1937. godine u rukopisnim novinama Gmejska heja (oktobar 1937. — jun 1938.[3]) koje je osnovao i uredio i koje su postale hronika fašističkog terora u Lužici.[9]

Godine 1937. u češkom mestu Japkenjice napisao 23 pesme koje je nazvao „Na puću za druhej domiznu” (glsrp. — „Na putu do druge domovine”[1]).[10] Ovu zbirku je objavio njegov češki prijatelj M. Krečmar[1] 1961. godine. Omiljene teme zbirke su majka, domovina, ljudi i smrt.[5] Svega je ostavio 54 pesme na lužičkosrpskom i dve na češkom jeziku.[1] Između proznih delova su eseji i pisma.[11] Hežkove pesme 1985. godine preveo je na ruski jezik Kajrat Bagbergenov.[3]

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Horčanski je lužičkospski oblik imena na -ski, koji se dodaje prezimenu i označava geografsko poreklo osobe: Hórčanski znači iz sela Hórki. За више детаља погледајте: Системы личных имён у народов мира. — Москва: Наука, 1989. — С. 195—196.

Референце

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ а б в г д ђ е Scholze, Dietrich (23. 7. 2014). „Chěžka (Keschka) Jurij (Georg) (Pseudonym: Hórčanski, Ludomil)”. // saebi.isgv.de. 
  2. ^ а б Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 207. 
  3. ^ а б в г д Hrabal, Milan (2017). Jurij Chěžka — 100 let od narození. 7—8. Praha: Česko-lužický věstník. стр. 60. 
  4. ^ Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 207. 
  5. ^ а б Гугнин, А. А. (1996). Литературы западных и южных славян периода второй мировой войны (PDF). 3. Москва: Славяноведение. стр. 73. 
  6. ^ Гугнин, А. А. (1997). Введение в историю серболужицкой словесности и литературы от истоков до наших дней (PDF). Москва. стр. 142. 
  7. ^ Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 208. 
  8. ^ Гугнин, А. А. (1997). Введение в историю серболужицкой словесности и литературы от истоков до наших дней (PDF). Москва. стр. 142. 
  9. ^ Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy serbski biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 207—208. 
  10. ^ Hrabal, Milan (2017). Jurij Chěžka — 100 let od narození. 7—8. Praha: Česko-lužický věstník. стр. 60. 
  11. ^ Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 208. 

Литература

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јуриј_Хежка&oldid=28531018”