Jutel

Jutel (originalno Yutel), skraćeno od jugoslovenska televizija, je naziv informativne emisije pokrenute s ciljem transformacije načina prenosa informacija u SFR Jugoslaviji i očuvanja jedinstva tadašnje države. Program je osnovan od strane Saveznog izvršnog veća SFRJ, a glavni lobista za njegovo formiranje bio je tadašnji premijer SFRJ Ante Marković. Direktor Jutela bio je Bato Tomašević, glavni urednik Goran Milić, a urednici Gordana Suša, Dževad Sabljaković, Zekerijah Smajić i Velibor Čović. Na čelu marketing službe bio je Nenad Čanak. Administrativno sedište Jutela je bilo u Motovunu u Istri, finansijsko-pravni sektor u Beogradu, a redakcija u Sarajevu. Program je osnovan sa namerom da informacije o aktuelnim zbivanjima budu prenesene na verodostojniji način, a emitovao se na drugom programu TV Sarajevo u periodu od 1990. do 1992. godine kada su granate sa srpskih položaja prilikom razaranja Sarajeva pogodile i uništile sedište ove ustanove.

Osnivanje

Nakon raspada Saveza komunista Jugoslavije republičke organizacije su se tokom 1990. godine transformisale u stranke socijaldemokratske orijentacije i tako nastupile na prvim višestranačkim iborima. Predsednik Saveznog izvršnog veća, odnosno premijer SFR Jugoslavije, Ante Marković je pred tadašnje višestranačke izbore osnovao Savez reformskih snaga Jugoslavije sa ciljom da sprovede ekonomske reforme i uvede zemlju u Evropu. Kako stranka nije imala načina da svoj program celovitije prikaže, došlo se na ideju da se pokrene savezni televizijski kanal, koji bi bio deoničarsko društvo u kojem bi država imala najviše deonica. Kako JRT centri nisu bili previše zainteresovani za tu ideju razmišljalo se da se program emituje preko satelita da bi se pokrila cela Jugoslavija, zapadni deo Evrope i Mediteran, ali tada je u Jugoslaviji samo oko 100 hiljada domaćinstva imalo mogućnost prijema satelitskog programa. Kasnije se pristupilo projektu da se stanica oformi uz podršku vojske koja bi ustupila svoje predajnike i tehniku. Sekretarijat za informacije se obratio Generalštabu, koji je već bio uložio novac u projekat mobilne televizije, sa namerom da se Jutelu ustupe tehnička sredstva, slobodan pristup za rad na vojnim objektima i korišćenje hilikoptera za transport opreme i ljudstva. Stanica je dobila kratak, lako pamtljiv naziv Yutel, skraćeno Jugoslovenska televizija, što znači Jugoslavija i televizija zajedno.

Za direktora novoformirane televizijske stanice postavljen je publicista i dugogodišnji urednik Jugoslovenske revije Nebojša Bato Tomašević, a za studio izabrana je jedna zgrada u Motovunu, gradiću u zapadnoj Istri. Novinaru RTV Beograd Goranu Miliću ponuđeno je mesto urednika informativnog programa. Milić napušta TV Beograd i počinje da obilazi JRT centre u potrazi za odabranim novinarima sa kojim bi osnovao republičke i pokrajinske redakcije. Međutim, ministar odbrane Veljko Kadijević prekida obećanu pomoć, sa obrazloženjem da su frekvencije potrebne vojsci za navođenje aviona i da vojna uprava u budžetu nema dovoljno sredstava za obavljanje radova na televizijskom studiju. Tako je prvobitna zamisao da korišćenjem vojne mobilne televizije Jutel pokrije najveći deo zemlje i bude nezavisan medij od republičkih televizija propala. Druga ideja je bila da Jutel bude samo informativni program koji bi mogao da se emituje na trećem kanalu TV Beograd, koji nije bio dovoljno programski popunjen i iskorišćen, ali Dušan Mitević, tadašnji direktor TV Beograd, nije hteo da prihvati rad Jutela. Usledio je odlazak u ostale televizijske JRT centre. Televizija Sarajevo ponudila je svoju mrežu i studio u svojoj novoj zgradi uz određenu novčanu naknadu. Savezno izvršno veće na čelu sa Ante Markovićem odobrava plaćanje usluga studija TV Sarajevo, tako da Jutel konačno počinje sa radom, ali samo kao vrsta informativne emisije.

Početak emitovanja

Sa rečenicom Gorana Milića, „Dobro veče, Jugoslavijo“, 23. oktobra u 22. časa na drugom programu TV Sarajevo počelo je emitovanje informativnog jugoslovenskog kanala Jutel u trajanju od sat vremena. Prve vesti bile su o događajima u Kninu, viđene kroz prilog novinara Hrvatske televizije, a potom je na tu istu vest dao komentar dopisnik dnevnih novina Večernje novosti iz Beograda. Na takav objektivan način informisanja Jutel je hteo da gledaocima ostavi da sami donesu zaključak o zbivanjima u državi. Zbog širenja mira i zajedništva Jutelov program je u Bosni i Hercegovini ubrzo stekao veliku popularnost među omladinom i ljudima koji nisu pratili TV Dnevnik, a ulice u Sarajevu su u vreme emitovanja bile prazne. Trake koje su pripremale redakcije iz ostalih republičkih centara, povodom raznih događaja širom Jugoslavije, stizale su kolima u Sarajevo i pripremane za večernje emitovanje, jer televizijski centri nisu dozvoljavali da se snimljeni materijal putem njihove mreže dostavlja sarajevskom studiju.

Emitovanje putem JRT mreže

Oštre kritike na Jutelov rad izneo je Tanjug. Ova novinska agencija je u zvaničnom saopštenju iznela da Jutel predstavlja najgrublje kršenje normi saveznog i republičkog zakona o informisanju. Rukovodstvo TV Beograd je odbilo da preko svoje mreže prenosi Jutelov program, jer po njihovim informacijama Jutel nije imao dozvolu za rad. Stanovništvo SR Srbije tako nije moglo da prati Jutel, osim onog u jednom delu zapadne Srbije, uz reku Drinu koju su hvatali signal TV Sarajevo preko predajnika u Bosni.

Da bi omogućili gledaocima u Srbiji da prate program, Jutelovi inženjeri i tehničari postavili su predajnike mobilne televizije na Avali, Fruškoj gori i na krovu doma TV Sarajevo, kako bi stvaranjem svoje mreže mogli da prenose program iz Sarajeva u Beograd, Novi Sad i ostali deo Srbije. Međutim pred sam početak emitovanja, ti predajnici bi bili onesposobljeni za rad uz obezbeđenje snaga milicije.

Na opšte interesovanje i pritisak građana u proleće 1991. godine Hrvatska radiotelevizija počinje da preuzima Jutelov program, a potom i RTV Beograd i drugi tv centri JRT-a. Tako je Jutel mogao da se vidi širom Jugoslavije sa izuzetkom Kosova i Metohije. RTV Beograd je Jutelov program emitovao odloženo, u terminu posle ponoći.

Krajem maja Hrvatski sabor donosi novi ustav, a HTV prekida emitovanje Jutelovog programa. Ubrzo emitovanje prekidaju i tv centri u Srbiji i Crnoj Gori.

Jutelov koncert za mir

U leto 1991. godine dolazi do izbijanja rata u Sloveniji i Hrvatskoj zbog otcepljenja od SFRJ. 28. jula 1991. godine Jutel je ogranizovao Koncert za mir na platou kod hotela Holidej In, da bi političarima skrenuo pažnju da bi njihovim rukovodstvom rat mogao da se proširi na ostale delove Jugoslavije. Zbog kiše koja je padala tog dana pretila je opasnost da koncert bude odložen, ali samopregornim radom radnika koji su radili na montaži opreme i organizatora koncerta, koncert je u rekordnom vremenu preseljen u dvoranu Zetra. Pored velikog broja Sarajlija na koncert su organizovanim prevozom došli ljudi iz raznih krajeva Jugoslavije. Petnaest hiljada mesta u dvorani nije bilo dovoljno da primi sve koji su došli, tako da su napolju ostali mnogobrojni koji nisu uspeli ući u dvoranu. Program su vodili Goran Milić i Gordana Suša koja je čitala vesti govoreći publici da reaguju na svaku informaciju svojim aplauzom ili zviždukom. Ceo događaj prenosila je direktno Televizija Sarajevo, dok je od ostalih JRT centara koncert direktno emitovala samo TV Skoplje. Gledaoci u Srbiji bili su uskraćeni za prenos koncerta jer TV Beograd nije htela da izveštava, tako da je direktan prenos emitovala NTV Studio B, ali samo za područje Beograda jer im je toliki bio domet. Na koncertu su nastupili protagonisti emisije Top lista nadrealista, Goran Bregović, Rade Šerbedžija, grupe Indeksi, Plavi orkestar, Crvena jabuka, Hari Mata Hari, Regina, Bajaga i instruktori, Ekatarina Velika, Goran Bregović, Rade Šerbedžija, Merlin...

Kraj emitovanja

Početkom aprila 1992. godine dolazi do vojnih sukoba na području Bosne i Hercegovine. Dva dana posle sprovedenog referenduma za nezavisnost Bosne i Hercegovine, u Sarajevu su postavljene barikade, a prilazi gradu bili su blokirani. Na inicijativu gledalaca koji su se redakciji Jutela javljali telefonom, Goran Milić je direktno preko telefona u emisiju uključio Aliju Izetbegovića i Radovana Karadžića da bi našli zajedničko rešenje i sprečili mogući rat. Izgubivši nadu u političare, 5. aprila 1992. godine na dan donošenja deklaracije o nezavisnosti Bosne i Hercegovine, građani Sarajeva su izašli na ulice protestujući protiv rata i političkog vrha države. TV Sarajevo je Jutelu ustupila ceo svoj program, koji je emitovao izveštaje sa tog antiratnog protesta., kao i zbivanja u zgradi Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine koju su zauzeli građani. Početkom opsade Sarajeva, Jutel je emitovao informacije o zbivanjima u gradu sve do zauzimanja i demontiranja radio-televizijskog releja na planini Vlašić maja 1992. od strane JNA preko kojeg je drugi program TV Sarajevo emitovao program.

Spoljašnje veze

• Najavna špica za Jutelov dnevnik