Pređi na sadržaj

Ći Juen

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
U kineskoj tradiciji prezime (Ći) prethodi imenu.[1]
Ći Juen
Lični podaci
Datum rođenja339. p. n. e.
Mesto rođenjaDržava Ču, današnji okrug Ciguej, Hubej, Kina
Datum smrti278. p. n. e.
Mesto smrtiMiluo reka, Kina

Ći Juen (kin: 屈原; pin: Qū Yuán; 339–278. godine p. n. e.) je bio Kineski književnik i državnik kralju južne države Ču tokom perioda Zaraćenih država. Život je proveo predlažući političke reforme tvrdeći da stari i snažni dekadentni uticaji ne mogu da budu u skladu sa borbenim duhom. Nevideći nikakvu budućnost za svoju zemlju Ći Juen je u svojoj 62. godini petog dana petog meseca po kineskom lunarnom kalendaru, skočio u reku Milo u Hunanu.[2] Na taj dan se širom Kine održavaju svečanosti i trke čamaca povodom sećanja na ovog velikog pesnika.

Istorijskih detalja o Ću Juanovom životu je malo, a njegovo autorstvo mnogih Ču Ci pesama je dugo dovođeno u pitanje.[3] Međutim, široko je prihvaćeno da je napisao „Lament”, Ču Ci pesmu. Prvo poznato spominjanje Ću Juana pojavljuje se u pesmi koju je 174. p. n. e. napisao Ća Ji, zvaničnik iz Luojanga, koga su ljubomorni zvaničnici oklevetali i kojeg je car Ven od Hana proterao u Čangšu. Dok je putovao, napisao je pesmu u kojoj je opisao sličnu sudbinu prethodnog „Ću Juana“.[4] Osamdeset godina kasnije, prva poznata biografija Ći Juanovog života pojavila se u Zapisima velikog istoričara Sime Ćena istoričara dinastije Han, iako sadrži niz kontradiktornih detalja.[5]

Život

[uredi | uredi izvor]

Jedini sačuvani izvor informacija o Ću Juanovom životu je Sima Đenova biografija u Zapisima velikog istoričara (Šiđi), iako je biografija posredna i verovatno pod velikim uticajem Simine sopstvene identifikacije sa Ćuom.[6][7] Sima je napisao da je Ću bio član kraljevskog klana Ču i da je služio kao zvaničnik pod kraljem Huajom od Čua (vladao 328–299. pne).

Tokom prvih dana vladavine kralja Huaja, Ću Juan je služio u državi Ču kao njen levi ministar.[8] Međutim, kralj Huaj je proterao Ću Juana u region severno od reke Han, jer su ga korumpirani ministri oklevetali i uticali na kralja.[8] Na kraju, Ću Juan je vraćen i poslat u diplomatsku misiju u državu Ći.[9] On je pokušao da obnovi odnose između Čua i Ćija, koje je kralj Huaj prekinuo pod lažnim izgovorom kralja Huejvena od Ćina da ustupi teritoriju blizu Šangjua.[10]

Kaže se da je Ću Juan izrazio svoju ljubav prema vladajućem monarhu, kralju Huaju od Čua, kroz nekoliko dela, uključujući „Lament“ i „Čežnja za lepotom“.[11]

Nasleđe

[uredi | uredi izvor]
Ću Juan kao što je prikazano u Devet pesama, otisak verovatno iz 14. veka

Ću Juan se smatra prvim autorom stihova u Kini čije je ime povezano sa svojim delom, pošto se pre tog vremena poetska dela nisu pripisivala nekom konkretnom autoru. Smatra se da je započeo takozvani sao stil stiha, koji je dobio ime po njegovom delu „Li Sao“, u kome je napustio klasične stihove od četiri karaktera koji se koriste u pesmama Ši Đinga i usvojio stihove različite dužine. To je rezultiralo pesmama sa više ritma i širine u izražavanju. Ću Juan se takođe smatra jednom od najistaknutijih figura romantizma u kineskoj klasičnoj književnosti, a njegova remek dela su uticala na neke od velikih pesnika romantičara u dinastiji Tang. Tokom dinastije Han, Ću Juan je postao herojski primer kako treba da se ponaša naučnik i zvaničnik kome je uskraćeno javno priznanje koje odgovara njihovoj vrednosti.[12]

Ču Ci

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Ču Ci

Ču se nalazio na području današnje reke Jangzi u centralnoj Kini. U to vreme, Ču je predstavljao južni rub kineske kulturne oblasti, budući da je neko vreme bio deo imperija dinastije Šang i dinastije Džou. Međutim, Ču kultura je takođe zadržala određene karakteristike lokalnih tradicija kao što je šamanizam, čiji se uticaj može videti u Ču Ci.[13]

Ču Ci je sastavio i zabeležio Vang Ji (umro 158. godine), što je izvor prenošenja ovih pesama i svih pouzdanih informacija o njima u kasnija vremena; stoga ostaje nejasna uloga koju je Ću Juan imao u stvaranju, uređivanju ili retuširanju ovih dela.[14] Ču Ci pesme su važne kao direktne preteče fu stila književnosti dinastije Han.[15] Ču Ci, kao očuvanje rane literature, pružio je neprocenjive podatke za lingvistička istraživanja istorije kineskog jezika, od Čen Dia pa nadalje.

Religija

[uredi | uredi izvor]

Nakon njegovog samoubistva, Ću Juan je ponekad bio poštovan kao bog vode, uključujući tajvanske taoiste, koji ga ubrajaju u kraljeve besmrtnika vode.[16]

Patriotizam

[uredi | uredi izvor]
Vidi još: Kineski nacionalizam

Ću Juan je počeo da se tretira na nacionalistički način kao „prvi kineski patriotski pesnik“ tokom Drugog svetskog rata.[17] Ven Jiduo — socijalistički pesnik i naučnik koga je kasnije pogubio KMT — napisao je u svojoj „Mitologiji i poeziji“ da, „iako Ću Juan nije pisao o životu ljudi ili izrazio njihove patnje, može se iskreno reći da je delovao kao vođa narodne revolucije i da je zadao udarac kako bi ih osvetio. Ću Juan je jedina osoba u čitavoj kineskoj istoriji koja ima puno pravo da se zove 'narodni pesnik'.”[18] Drama Ću Juan autora Guo Morua iz 1942.[19] mu je dala sličan tretman, povlačeći paralele sa Hamletom i kraljem Lirom.[17] Njihovo viđenje Ćuovog socijalnog idealizma i nepokolebljivog patriotizma postalo je kanonsko pod Narodnom Republikom Kinom nakon pobede komunista u Kineskom građanskom ratu 1949. godine.[12][17] Na primer, jedan srednjoškolski kineski udžbenik iz 1957. počeo je rečenicom „Ću Juan je bio prvi veliki patriotski pesnik u istoriji književnosti naše zemlje“.[20] Ovaj kultni status povećao je poziciju Ću Juana u kineskom književnom kanonu, dovevši ga na poštanske marke,[21] i Festival zmajevskih čamaca uzdignut u državni praznik 2005. Međutim, to je došlo na račun više kritičkih naučnih procena Ću Juanove istoričnosti i navodna dela koja su se razvila tokom kasnog Ćinga i rane republike.[17]

Dela

[uredi | uredi izvor]

Napisao je dugu poemu „Lisao“ (Tuga odbačenog) u kojoj je otvoreno i oštro napao iskvarenu, trulu politiku države Ču i izrazio svoju odanost i veliku ljubav prema narodu i domovini. Među njegovim delima nalaze se: Devet pesama, Pitanja nebu, Devet kompozicija i druge pesme, sva po svom misaonom sadržaju bliska poemi „Lisao“.[2]

Temelj i osnovna građa za pesme su bile narodne pesme države Ču. Oslobodio se četvorosložnog stiha karakterističnog za Knjigu pesama i stvorio novi oblik pesme – ču-pesmu, sa različitim brojem slogova u stihovima (4–9) i naizmeničnom rimom.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Jerković, Jovan; Pižurica, Mato; Pešikan, Mitar (2010). Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 201. t. 220. ISBN 978-86-7946-079-0. COBISS.SR 256189191. 
  2. ^ a b Đurđević, Mirjana; Zečević, Ada (1995). Antologija stare Kineske poezije. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 10, 433. ISBN 86-379-057104 Proverite vrednost parametra |isbn=: length (pomoć). 
  3. ^ Zhao Kuifu 趙逵夫, "Riben xin de Qu Yuan fouding lun Chansheng de Lishi Beijing yu Sixiang Genyuan Chutan" 日本新的 "屈原否定論" 產生的歷史背景與思想根源初探, in Fuyin Baokan Ziliao, Zhongguo Gudai Jindai Wenxue Yanjiu 複印報刊資料，中國古代近代文學研究, (1995: 10): 89–93.
  4. ^ Quoted in Ban Gu's Book of Han biography of Jia Yi 《漢書·賈誼傳》, also appears in Wenxuan, "Diào Qū Yuán fù" 弔屈原賦.
  5. ^ Hawkes (1959), str. 52.
  6. ^ Hawkes 1959, str. 53–54
  7. ^ Hartman (1986), str. 352.
  8. ^ a b CUHK (2007), str. 205.
  9. ^ CUHK (2007), str. 206
  10. ^ CUHK (2007), str. 205–6
  11. ^ „History of Homosexuality”. china.org.cn. Shanghai Star. Arhivirano iz originala 19. 11. 2003. g. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  12. ^ a b Davis, xlvii
  13. ^ Hinton, str. 80
  14. ^ Yip, str. 54
  15. ^ Davis, xlviii
  16. ^ „Shuexian Deities”, Official site, Tainan: Grand Matsu Temple, 2007 
  17. ^ a b v g Hawkes (1974), str. 42.
  18. ^ Wen (1956).
  19. ^ Guo (1952).
  20. ^ Zhang (1957).
  21. ^ „《屈原》郵票端午節正式發行 來了解下「中華詩祖」” (na jeziku: kineski). Pristupljeno 2020-08-05. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Đurđević, Mirjana; Zečević, Ada (1995). Antologija stare Kineske poezije. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 10, 433. ISBN 86-379-057104 Proverite vrednost parametra |isbn=: length (pomoć). 
  • „Qu Yuan”, China: Five Thousand Years of History and Civilization, Kowloon: City University of Hong Kong Press, 2007, str. 205–6, ISBN 9789629371401 
  • Davis, Albert Richard, ur. (1970), The Penguin Book of Chinese Verse, London: Penguin Books .
  • Guo Moruo (1952), 《屈原》 [Qu Yuan], Beijing: Renmin Wenxue Chubanshe 
  • Hartman, Charles (1986). „Ch'ü Yüan 屈原”. The Indiana Companion to Traditional Chinese Literature, Volume 1. Bloomington: Indiana University Press. str. 352. ISBN 0-253-32983-3. 
  • Hawkes, David (1959), Ch'u Tz'u: The Songs of the South, an Ancient Chinese Anthology, Oxford: Clarendon Press .
  • Hawkes, David (1974), „The Quest of the Goddess”, Studies in Chinese Literary Genres, Berkeley: University of California Press, str. 42–68, ISBN 0-520-02037-5 .
  • Hinton, David (2008), Classical Chinese Poetry: An Anthology, New York: Farrar, Straus, & Giroux, ISBN 978-0-374-10536-5 .
  • Kern, Martin (2010). „Early Chinese literature, Beginnings through Western Han”. The Cambridge History of Chinese Literature, Volume 1: To 1375. Cambridge: Cambridge University Press. str. 1—115. ISBN 978-0-521-11677-0. 
  • Knechtges, David R. (2010). „Qu Yuan 屈原”. Ancient and Early Medieval Chinese Literature: A Reference Guide, Part One. Leiden: Brill. str. 745—749. ISBN 978-90-04-19127-3. 
  • Wen Yiduo (1956), „人民的詩人一屈原 [Rénmín de Shīrén—Qū Yuán, Qu Yuan: The People's Poet]”, 《神話與詩》 [Shénhuà yú Shī, Mythology & Poetry], Guji Chubanshe 
  • Yip Wai-lim (1997), Chinese Poetry: An Anthology of Major Modes and GenresNeophodna slobodna registracija, Durham: Duke University Press, ISBN 0-8223-1946-2 .
  • Zhang Zongyi (1957), 《屈原舆楚辭》 [Qū Yuán yú Chǔcí, Qu Yuan and the Songs of Chu], Changchun: Jilin Renmin Chubanshe 
  • Schneider, Laurence A. (1980). A Madman of Ch'u: The Chinese Myth of Loyalty and DissentNeophodna slobodna registracija. Berkeley: University of California Press. 
  • Watson, Burton, trans. (1993). Records of the Grand Historian (Rev. izd.). New York: Columbia University Press. ISBN 0-231-08164-2. 
  • Waley, Arthur (1973). The Nine Songs; a Study of Shamanism in Ancient China. San Francisco: City Lights Books. ISBN 0-87286-075-2. 
  • Watson, Burton (1962). Early Chinese LiteratureNeophodna slobodna registracija. New York: Columbia University Press. ISBN 9780231086714. 
  • Befu, Harumi (1993). Cultural Nationalism in East Asia: Representation and Identity. . Berkeley, Calif.: Institute of East Asian Studies, University of California.
  • Cabestan, Jean-Pierre. "The many facets of Chinese nationalism." China perspectives (2005) 2005.59 online.
  • Chang, Maria Hsia (2001). Return of the Dragon: China's Wounded Nationalism. Westview Press. ISBN 978-0-8133-3856-9. . 256 pp, ISBN 0-8133-3856-5
  • Chow, Kai-Wing. "Narrating Nation, Race and National Culture: Imagining the Hanzu Identity in Modern China," in Chow Kai-Wing, Kevin M. Doak, and Poshek Fu, eds., Constructing nationhood in modern East Asia. 2001. str. 47—84. . Ann Arbor: University of Michigan Press,.
  • Gries, Peter Hays (2004). China's New Nationalism: Pride, Politics, and Diplomacy. University of California Press. . (January 2004), hardcover, 224 pages, ISBN 0-520-23297-6
  • Duara, Prasenjit, "De-constructing the Chinese Nation," in Australian Journal of Chinese Affairs (July 1993, No. 30, pp. 1–26).
  • Duara, Prasenjit. Rescuing History from the Nation Chicago and London: University of Chicago Press, 1995.
  • Fitzgerald, John (1996). Awakening China – Politics, Culture and Class in the Nationalist Revolution. . Stanford University Press.
  • He, Baogang (2018). Nationalism, national identity and democratization in China. Routledge. .
  • Hoston, Germaine A (1994). The State, Identity, and the National Question in China and Japan. . Princeton UP.
  • Huang, Grace C. Chiang Kai-shek's Politics of Shame: Leadership, Legacy, and National Identity in China. Cambridge: Harvard University Asia Center, 2021.
  • Hughes, Christopher (2006). Chinese Nationalism in the Global Era. .
  • Judge, Joan (2001). „Talent, Virtue, and the Nation: Chinese Nationalisms and Female Subjectivities in the Early Twentieth Century”. The American Historical Review. 106 (3): 765—803. JSTOR 2692323. doi:10.2307/2692323.  Tekst „issue” ignorisan (pomoć)
  • Karl, Rebecca E (2002). Staging the World - Chinese Nationalism at the Turn of the Twentieth Century. Duke UP. ISBN 0822328674. . excerpt
  • Leibold, James (2007). Reconfiguring Chinese nationalism: How the Qing frontier and its indigenes became Chinese. Palgrave MacMillan. . [nedostaje ISBN]
  • Lust, J. (1964). „The "Su-pao" Case: An Episode in the Early Chinese Nationalist Movement”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies, University of London. 27 (2): 408—429. JSTOR 611921. doi:10.1017/S0041977X00095811.  Tekst „issue” ignorisan (pomoć)
  • Nyíri, Pál, and Joana Breidenbach, eds. China Inside Out: Contemporary Chinese Nationalism and Transnationalism. 2005.  online Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. jun 2020)
  • Pye, Lucian W (1993). „How China's nationalism was Shanghaied.”. Australian Journal of Chinese Affairs. 29: 107—133. JSTOR 2949954. doi:10.2307/2949954. .

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Ći Juen na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ћи_Јуен&oldid=28925484”