Džabir el Ahmed el Sabah

Džabir III
Džabir III, kuvajtski emir
Lični podaci
Datum rođenja	(1926-05-29)29. maj 1926.
Mesto rođenja	Kuvajt,
Datum smrti	15. januar 2006.(2006-01-15) (79 god.)
Mesto smrti	Kuvajt,
Porodica
Roditelji	Ahmed el Džabir el Sabah
Dinastija	El Sabah
premijer Kuvajta
Period	31. decembar 1977 — 15. januar 2006. (28 godina)
Prethodnik	Sabah III
Naslednik	Saad I

Džabir III el Ahmed el Džabir el Sabah (arap. جابر الأحمد الجابر الصباح) bio je emir i trinaesti šeik Kuvajta (vladao od 31. decembra 1977. do svoje smrti 15. januara 2006. godine), treći vladar od sticanja nezavisnosti od Britanije, a prethodno je bio ministar finansija i ekonomije od 1961. do 1965. godine, kada je imenovan za premijera. Poznat je po tome što vladao Kuvajtom tokom iračke invazije (1990), koja ja dovela do Zalivskog rata u kojem je njegova zemlja bila oslobođena od strane međunarodne koalicije koja je delovala pod ingerencijom Ujedinjenih nacija.

Biografija

Bio je treći sin šeika Ahmeda el Džabira el Sabaha, koji je vladao Kuvajtom od 1921. do 1950. godine. Od kraja četrdesetih godina 20. veka Džabir je obavljao niz važnih javnih funkcija, od kojih je najznačajnija funkcija ministra finansija i ekonomije. Kada je Irak zatražio suverenitet nad tek osamostaljenim Kuvajtom 1961. godine, predvodio je kuvajtsku delegaciju na pregovore sa Arapskom ligom. Postao je premijer novembra 1965. godine, a naredne godine zvanično je imenovan za prestolonaslednika - naslednika njegovog rođaka šeika Sabaha III el Salima el Sabaha, koji mu je zbog lošeg zdravstvenog stanja postepeno prepustio većinu državnih poslova. Nakon Sabahove smrti, 31. decembra 1977. godine, Džabir je postao kuvajtski emir.

Vladavina

Na početku vladavine šeik Džabir je vodio politiku jedinstva arapskih zemalja, ali se ubrzo njegova politika slomila u vihoru Iransko-iračkog rata (1980-88). Takođe, bio je primoran da se bavi unutrašnjim neslaganjima, naročito nezadovoljstvom kuvajtske šiitske manjine, ali i opozicije u Narodnoj skupštini. Godine 1986. raspustio je parlament i uveo cenzuru štampe, što je dovelo do povremenih protesta protiv ekonomske i političke moći porodice Sabah. Kada su iračke trupe izvršile invaziju na Kuvajt avgusta 1990, šeik Džabir je pobegao u Saudijsku Arabiju, gde je živeo u izgnanstvu sve do marta 1991. godine.
Na izborima održanim 1992. godine protivnici Džabira osvojili su većinu mesta u Narodnoj skupštini i zahtevali reforme. Međutim, na sledećim izborima 1996. godine, provladine snage povratile su uticaj, ali je u maju 1999. šeik ponovo raspustio skupštinu. Iako su u novom skupštinskom sazivu antivladina osećanja bila jaka, opozicija je bila podeljena te je šeik Džabir zadržao svoj autoritet. Bio je poznat po svojoj javnoj podršci za prava žena protivno volji više konzervativnih elemenata u zemlji. Njegov dekret o davanju prava glasa ženama bio je odbijen, ali su 2005. žene dobile pravo da glasaju na parlamentarnim izborima. Šeik Džabir je 2001. godine pretrpeo moždani udar, nakon čega praktično nije imao javnih aktivnosti.

Ostalo

Godine 1981. šeik Džabir je postao počasni građanin Beograda.