Pređi na sadržaj

Џекфрут

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Džekfrut
Džekfrut
Naučna klasifikacija uredi
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Rosales
Porodica: Moraceae
Rod: Artocarpus
Vrsta:
A. heterophyllus
Binomno ime
Artocarpus heterophyllus
Sinonimi[3][4][5][6]
  • Artocarpus brasiliensis Ortega
  • A. maximus Blanco
  • A. nanca Noronha (nom inval.)
  • A. philippensis Lam.

Džekfrut ili nangka (lat. Artocarpus heterophyllus)[7] je vrsta drvenaste biljke, rasprostranjena u južnoj i jugoistočnoj Aziji.[8] Uspeva dobro u tropskim krajevima u: južnoj i jugoistočnoj Aziji, u istočnoj Africi, u Brazilu i nekim zemljama Kariba. Nangka je nacionalna biljka Bangladeša, gde se zove Kathal. Biljka je dobro prilagođena tropskoj klimi i uslovima. Plod je jedan od najvećih plodova voća, može narasti do 90 cm dužine, 50 cm širine i težine do 36 kg.[9][10] Džekfrut se često koristi u južnoj i jugoistočnoj azijskoj kuhinji. Najčešće se koristi kao osnovna hrana u raznim karijima. Njegovo stablo se koristi kao kvalitetna drvna građa. Od njegovog drveta se izrađuju različiti muzički instrumenti poput gamelan u Indoneziji. Koristi se za proizvodnju nameštaja, prozora, vrata i krovova. Od njega se dobija pigment, koji daje karakterističnu svetlosmeđu boju odeće budističkih monaha u jugoistočnoj Aziji.

Džekfrut vodi poreklo iz regiona između Zapadnog Gatija južne Indije, čitave Šri Lanka i prašume Filipina, Indonezije i Malezije.[8][11][12][13]

Drvo je veoma podesno za tropske nizije i široko se uzgaja u tropskim regionima sveta. Ovo drvo proizvodi najveći plod od svih stabala, dostižući čak 55 kg (120 pounds) težine, 90 cm (35 inches) dužine i 50 cm (20 inches) u prečniku.[8][14] Zrelo stablo proivede oko 200 plodova godišnje, a starije drveće donosi i do 500 plodova godišnje.[8][11] Džekfrut je zbirno voće koje se sastoji od stotina do hiljada pojedinačnih cvetova, i mesnate latice nezrelog voća se jedu.[8][15] Zrelo voće je slatko (u zavisnosti od sorte) i češće se koristi za deserte. Konzervirani zeleni džekfrut ima blag ukus i teksturu nalik mesu koja se može nazvati „meso od povrća“.[8]

Džekfrut se obično koristi u kuhinjama južne i jugoistočne Azije.[16][17] Konzumiraju se i zreli i nezreli plodovi. Džekfrut je nacionalno voće Bangladeša i Šri Lanke i državno voće indijskih država Karnataka, Kerala i Tamil Nadu. Dostupan je u međunarodno u konzervama ili zamrznut u ohlađenim obrocima, kao i u različitim proizvodima dobijenim od voća kao što su rezanci i čips.

Etimologija i opšte ime[uredi | uredi izvor]

Stablo džekfruta ilustrovano iz jedne od najranijih knjiga prirodne istorije o Kini, autora jezuitskog misionara Majkla Bojma 1656.

Reč jackfruit dolazi od portugalske reči jaca, koja je izvedena iz izraza na malajalamskom jeziku chakka pazham,[15][18] kada su Portugalci stigli u Indiju u Kožikode (Kalikut) na Malabarskoj obali (Kerala) 1499. godine. Kasnije je malajalamski naziv ചകക (cakka) zabeležio Hendrik van Rid (1678–1703) u Hortus Malabaricus, vol. iii na latinskom. Henri Jul je preveo Jordanusovu knjigu 'Mirabilia descripta: the wonders of the East'.[19] Ovaj termin je ultimatno izveden iz protodravidskog korena kā(y) („voće, povrće“).[20]

Uobičajeni engleski naziv „jackfruit“ koristio je lekar i prirodnjak Garsija de Orta u svojoj knjizi iz 1563. Colóquios dos simples e drogas da India.[21][22] Vekovima kasnije, botaničar Ralf Randles Stjuart sugerisao je da je ime dato po Vilijamu Džeku (1795–1822), škotskom botaničaru koji je radio za Istočnoindijsku kompaniju u Bengalu, Sumatri i Malaji.[23]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Džekfrut je pripitomljen nezavisno u Južnoj Aziji i Jugoistočnoj Aziji, na šta ukazuju imena jugoistočne Azije koja nisu izvedena iz sanskritskih korena. Verovatno su ga prvi pripitomili Austronežani na Javi ili na Malajskom poluostrvu. Voće je kasnije uneto u Gvam preko filipinskih doseljenika kada su oba bila deo Španskog carstva.[24][25] To je nacionalno voće Bangladeša.[26]

Hrana[uredi | uredi izvor]

Sveži džekfrut
Džekfrut u Majmansingu, Bangladeš

Zreli džekfrut je prirodno sladak, sa suptilnim ukusom nalik ananasu ili banani.[8] Može se koristiti za pravljenje raznih jela, uključujući kreme, kolače, ili pomešano sa ledom kao es teler u Indoneziji ili halo-halo na Filipinima. Za tradicionalno jelo za doručak u južnoj Indiji, idli, voće se koristi sa pirinčem kao sastojak, a listovi džekfruta se koriste kao omot za kuhanje na pari. Džekfrutne dose se mogu pripremiti mlevenjem mesa džekfruta zajedno sa testom. Zreli džekfrut se ponekad prži ili suši zamrzavanjem i prodaje kao čips od džekfruta.

Seme zrelog voća je jestivo je nakon kuvanja i smatra se da ima mlečni, slatki ukus koji se često upoređuje sa brazilskim orašastim plodovima. Semenke mogu biti kuvane, pečene ili dinstane.[8] Kada su pečene, ukus semena je uporediv sa kestenom. Seme se koristi kao grickalica (kuvanjem ili pečenjem) ili za pravljenje deserta. Na Javi se seme obično kuva i začini solju kao užina. Često se koriste u kariju u Indiji u obliku tradicionalnog karija mešavine sočiva i povrća. Mladi listovi su dovoljno nežni da se koriste kao povrće.[8]

Aroma[uredi | uredi izvor]

Džekfrut ima karakterističnu slatku i voćnu aromu. U istraživanju isparljivih aroma u pet sorti džekfruta, glavna otkrivena isparljiva jedinjenja su etil izovalerat, propil izovalerat, butil izovalerat, izobutil izovalerat, 3-metilbutil acetat, 1-butanol i 2-metilbutan-1-ol.[27]

Poznato je da potpuno zreo i neotvoreni džekfrut „emituje jaku aromu“ – možda neprijatnu[8][28] – sa unutrašnjošću voća koja je opisana kao miris koji podseća na ananas i bananu.[8] Nakon pečenja, semenke se mogu koristiti kao komercijalna alternativa čokoladnoj aromi.[29]

Nutritivna vrednost[uredi | uredi izvor]

Nekuvani džekfrut
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija397 kJ (95 kcal)
23,25 g
Šećeri19,08 g
Prehrambena vlakna1,5 g
0,64 g
1,72 g
Vitamini
Vitamin A ekv.
(1%)
5 μg
(1%)
61 μg
157 μg
Tiamin (B1)
(9%)
0,105 mg
Riboflavin (B2)
(5%)
0,055 mg
Niacin (B3)
(6%)
0,92 mg
Vitamin B5
(5%)
0,235 mg
Vitamin B6
(25%)
0,329 mg
Folat (B9)
(6%)
24 μg
Vitamin C
(17%)
13,8 mg
Vitamin E
(2%)
0,34 mg
Minerali
Kalcijum
(2%)
24 mg
Gvožđe
(2%)
0,23 mg
Magnezijum
(8%)
29 mg
Mangan
(2%)
0,043 mg
Fosfor
(3%)
21 mg
Kalijum
(10%)
448 mg
Natrijum
(0%)
2 mg
Cink
(1%)
0,13 mg
Ostali konstituenti
Voda73,5 g
Link to USDA Database entry
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA

Jestiva pulpa se sastoji od 74% vode, 23% ugljenih hidrata, 2% proteina i 1% masti. Komponenta ugljenih hidrata su prvenstveno šećeri i izvor je dijetalnih vlakana. U porciji od 100-gram (3 1⁄2-ounce), sirovi džekfrut obezbeđuje 400 kJ (95 kcal) i bogat je izvor (20% ili više dnevne vrednosti, DV) vitamina B6 (25% DV). On sadrži umerene nivoe (10-19% DV) vitamina C i kalijuma, bez značajnog sadržaja drugih mikronutrijenata.

Džekfrut je delimično rešenje za bezbednost hrane u zemljama u razvoju.[15][30]

Kulinarska upotreba[uredi | uredi izvor]

Ukus zrelog voća je uporediv sa kombinacijom jabuke, ananasa, manga i banane.[8][16] Sorte se razlikuju u pogledu karakteristika mesa ploda. U Indokini, dve varijante su „tvrda“ verzija (hrskavija, suva i manje slatka, ali mesnatija) i „meka“ verzija (mekša, vlažnija i mnogo slađa, sa tamnijim mesom zlatne boje od tvrdog sorta). Nezreli džekfrut ima blag ukus i teksturu nalik mesu i koristi se u jelima sa karijem sa začinima u mnogim kuhinjama. Kožica nezrelog džekfruta se prvo mora oguliti, a zatim se preostalo meso džekfruta isecka, u radno intenzivnom procesu,[31] na jestive porcije i kuva pre serviranja. Poslednji komadi podsećaju na pripremljena srca artičoke po svom blagom ukusu, boji i cvetnim kvalitetima.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Under its accepted name Artocarpus heterophyllus (then as heterophylla) this species was described in Encyclopédie Méthodique, Botanique 3: 209. (1789) by Jean-Baptiste Lamarck, from a specimen collected by botanist Philibert Commerson. Lamarck said of the fruit that it was coarse and difficult to digest. Larmarck's original description of tejas. t.3. Panckoucke;Plomteux. 1789. Pristupljeno 2012-11-23. „On mange la chair de son fruit, ainsi que les noyaux qu'il contient; mais c'est un aliment grossier et difficile à digérer.” 
  2. ^ „Name - !Artocarpus heterophyllus Lam”. Tropicos. Saint Louis, Missouri: Missouri Botanical Garden. Pristupljeno 2012-11-23. 
  3. ^ „TPL, treatment of Artocarpus heterophyllus”. The Plant List; Version 1. (published on the internet). Royal Botanic Gardens, Kew and Missouri Botanical Garden. 2010. Pristupljeno 2012-11-23. 
  4. ^ „Name – Artocarpus heterophyllus Lam. synonyms”. Tropicos. Saint Louis, Missouri: Missouri Botanical Garden. Pristupljeno 2012-11-23. 
  5. ^ „Artocarpus heterophyllus”. Germplasm Resources Information Network (GRIN). ARS, USDA. Pristupljeno 2012-11-23. 
  6. ^ „Artocarpus heterophyllus Lam. — The Plant List”. Theplantlist.org. 2012-03-23. Pristupljeno 2014-06-17. 
  7. ^ „Artocarpus heterophyllus”. Tropical Biology Association. oktobar 2006. Arhivirano iz originala 2012-08-15. g. Pristupljeno 2012-11-23. 
  8. ^ a b v g d đ e ž z i j k Morton, Julia. „Jackfruit”. Center for New Crops & Plant Products, Purdue University Department of Horticulture and Landscape Architecture. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  9. ^ Larmarck's original description of tejas
  10. ^ !Artocarpus heterophyllus Lam. Tropicos, Saint Louis, Missouri, Missouri Botanical Garden
  11. ^ a b Love, Ken; Paull, Robert E (jun 2011). „Jackfruit” (PDF). College of Tropical Agriculture and Human Resources, University of Hawaii at Manoa. 
  12. ^ Boning, Charles R. (2006). Florida's Best Fruiting Plants:Native and Exotic Trees, Shrubs, and Vines. Sarasota, Florida: Pineapple Press, Inc. str. 107. 
  13. ^ Elevitch, Craig R.; Manner, Harley I. (2006). „Artocarpus heterophyllus (Jackfruit)”. Ur.: Elevitch, Craig R. Traditional Trees of Pacific Islands: Their Culture, Environment, and Use. Permanent Agriculture Resources. str. 112. ISBN 9780970254450. 
  14. ^ „Jackfruit Fruit Facts”. California Rare Fruit Growers, Inc. 1996. Arhivirano iz originala 16. 01. 2014. g. Pristupljeno 2012-11-23. 
  15. ^ a b v Silver, Mark (maj 2014). „Here's The Scoop On Jackfruit, A Ginormous Fruit To Feed The World”. NPR. NPR. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  16. ^ a b Janick, Jules; Paull, Robert E. The encyclopedia of fruit & nuts (PDF). str. 155. 
  17. ^ The encyclopedia of fruit & nuts, By Jules Janick, Robert E. Paull, pp. 481–485
  18. ^ Pradeepkumar, T.; Jyothibhaskar, B. Suma; Satheesan, K. N. (2008). Prof. K. V. Peter, ur. Management of Horticultural Crops. Horticultural Science Series. 11. New Delhi, India: New India Publishing. str. 81. ISBN 978-81-89422-49-3. „The English name jackfruit is derived from Portuguese jaca, which is derived from Malayalam chakka” 
  19. ^ Friar Jordanus, 14th century, as translated from the Latin by Henry Yule (1863). Mirabilia descripta: the wonders of the East. Hakluyt Society. str. 13. Pristupljeno 2012-11-23. 
  20. ^ Southworth, Franklin (2. 8. 2004). Linguistic Archaeology of South Asia. Routledge. ISBN 9781134317769 — preko Google Books. 
  21. ^ Oxford English Dictionary, Second Edition, 1989, online edition
  22. ^ The American Heritage Dictionary of the English Language: Fourth Edition. Bartleby. 2000. Arhivirano iz originala 2005-11-30. g. 
  23. ^ Stewart, Ralph R. (1984). „How Did They Die?” (PDF). Taxon. 33 (1): 48—52. JSTOR 1222028. doi:10.2307/1222028. hdl:2027.42/149689 Slobodan pristup. 
  24. ^ Blench, Roger= (2008). „A history of fruits on the Southeast Asian mainland” (PDF). Ur.: Osada, Toshiki; Uesugi, Akinori. Occasional Paper 4: Linguistics, Archaeology and the Human Past. Indus Project. str. 115—137. ISBN 9784902325331. 
  25. ^ Blust, Robert; Trussel, Stephen (2013). „The Austronesian Comparative Dictionary: A Work in Progress”. Oceanic Linguistics. 52 (2): 493—523. S2CID 146739541. doi:10.1353/ol.2013.0016. 
  26. ^ „Jackfruit – National Fruit of Bangladesh”. By Bangladesh.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-05. 
  27. ^ Ong, B.T.; Nazimah, S.A.H.; Tan, C.P.; Mirhosseini, H.; Osman, A.; Hashim, D. Mat; Rusul, G. (avgust 2008). „Analysis of volatile compounds in five jackfruit (Artocarpus heterophyllus L.) cultivars using solid-phase microextraction (SPME) and gas chromatography-time-of-flight mass spectrometry (GC-TOFMS)”. Journal of Food Composition and Analysis. 21 (5): 416—422. doi:10.1016/j.jfca.2008.03.002. 
  28. ^ Hargreaves, Dorothy; Hargreaves, Bob (1964). Tropical Trees of HawaiiNeophodna slobodna registracija. Kailua, Hawaii: Hargreaves. str. 30. ISBN 9780910690027. 
  29. ^ Spada, Fernanda Papa; et al. (21. 1. 2017). „Optimization of Postharvest Conditions To Produce Chocolate Aroma from Jackfruit Seeds” (PDF). Journal of Agricultural and Food Chemistry. 65 (6): 1196—1208. PMID 28110526. doi:10.1021/acs.jafc.6b04836. 
  30. ^ Mwandambo, Pascal (11. 3. 2014). „Venture in rare jackfruit turns farmers' fortunes around”. Standard Online. Standard Group Ltd. Pristupljeno 20. 12. 2016. 
  31. ^ Gene Wu [@GeneforTexas] (2018-08-21). „Look for this thread later when we do: "You don't know Jackfruit."” (tvit) — preko Twitter-а. 

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џекфрут&oldid=27757210”