Džet-set
Džet-set je naziv potekao iz engleskog jezika (engl. jet set) kojim se označava posebna grupa pripadnika više klase, ili „otmenog društva“, čiji životni stil karakterišu česta putovanja mlaznim avionima na egzotične lokacije i/ili javno uživanje u luksuzu i zabavama nedostupnim većini ljudi.
Etimologija i istorijat
[uredi | uredi izvor]Sintagmu džet-set prvi je osmislio Igor Kazini (Igor Cassini), novinar Njujorškog žurnala (New York Journal) i prvi suprug Nađe Kazini (Nadia Cassini). Izraz je nastao prvih godina druge polovine 20. veka u Americi, kada su se pojavile prve komercijalne avio-linije na interkontinentalnim destinacijama, tj. kada je 1952. turistička agencija „Hevilend komet” počela da organizuje turističke letove mlaznim avionima, koji iz finansijskih razloga nisu bili dostupni prosečnim građanima zapadnih i drugih zemalja. Već naredne godine jedan list u San Francisku sa ironijom je pisao:
| „ | Pravi ste pripadnik džet-seta ako se na plaži držite peska i nikada ne silazite da skočite u okean. | ” |
Izraz džet-set potiče iz engleskog jezika, odnosno izveden je od reči „jet“ koja označava mlazni avion. Izraz džet-set, zapravo je kovanica nastala od engleske reči jet koja izvorno još iz 16. veka znači mlaz (pre svega vode), a od 1943. godine koristi se za mlazni avion jet engine ili skraćeno jet i reči set (jedne od engleskih reči sa najviše značenja) i koja samostalno kao imenica znači između ostalog; komplet, zbirka, skup ljudi i svima poznat set u sportskoj terminologiji.
Izraz kojim se ovde bavimo po srpskom dramaturgu Jovanu Ćirilovu mogao bi da se prevede i kao – „društvance iz mlaznjaka.“[1]
Prvobitni članovi ove elite bili su ljudi koji prvo nisu želeli da se pojave na javnim mestima kao što su restorani i noćni klubovi, gde su paparaci, mogli da ih fotografišu, a danas to sve više žele. Pripadnici džet-set društva u to vreme su mogli relativno brzo i sigurno da putuju mlaznim avionima između najvećih metropola kao što su Njujork, Los Anđeles, Pariz, Rim i tako odlaze na odmor i uživaju na najeksluzivnijim lokacijama kao što su Akapulko, Francuska rivijera i Bermudi.
Prvu generaciju dobrostojećih ljudi džet-seta, koja je bila je u stanju da provede vikend u Parizu ili u Rim samo da bi prisustvovala ekskluzivnim žurkama, najbolje je prikazao Federiko Felini u svom filmu „Sladak život“ („La dolce vita“, 1960).
Džet-set i džetleg
[uredi | uredi izvor]Iz izraza džet-set i životnog stila ove grupe izvedena je i naziv za bolest letenja, džetleg, koja je kod njih prvo uočena. Teško je reći, sa sigurnošću, kada je nastao i ko je osmislio pojam, ali, džetleg je prvi put korišćen u novinama Los Anđeles tajms u članku objavljenom 13. februara 1966. od strane američkog kolumniste Horasa Satona;[2]
| „ | Ako ste član džet-seta, i odletite u Katmandu na kafu sa kraljem Mahendrom, možete računati na pojavu džetlega, neki oblik iznurenosti do mamurluka. Džetleg nastaje iz jednostavne činjenice da „mlaznjaci“ putuju tako brzo da je ritam vašeg tela u zaostatku „pisao je Horas Saton (Horace Sutton)“,[3]. | ” |
U ovom i drugim sve brojnijim napisima, pojam džetleg korišćen je više ili manje ironično nego što se tada smatralo da je on jedna od novih „savremenih bolesti“ koja će ovladati svetom. Kolumnisti su često ovoj poremećaj svrstavali u „grupu šik bolesti“ (engl. One of the chic new ailments) svetskog džet-seta.[4]
Džet-set u 21. veku
[uredi | uredi izvor]
Kada su putovanja mlaznim avionom postala masovna pojava, dostupna i srednjoj klasi, izraz džet-set se i dalje zadržao. Ali se danas on koristi da označi onu grupu ljudi koji u svrhu putovanja koristile luksuzno opremljene privatne mlazne avione.
Poslednjih nekoliko desetina godina pojam džet-seta se sve više proširio po svetu, pa i u Srbiji. Da bi neko bio pripadnik džet-seta dovoljno je da taj sloj društva ima dovoljno sredstava da se u slobodnim časovima prepusti odmoru po skupim letovalištima, pa makar putovao i drugim prevoznim sredstvima a ne samo mlaznjakom (npr jahtama, kruzerima, helikopterima itd).
Džet-seteri 21. veka su veoma često usamljena bića izgubljena na pučini površnih poznanstava. Rukuju se s ljudima, i to ih umiruje. Svaki nov susret sa novom destinacijom za njih predstavlja trofej. Ne tako često džet-seteri se prepuštaju iluziji o sopstvenoj važnosti dok pozdravljaju poznate ličnosti, makar oni sami ništa živo ne umeju da urade. I uvek udese tako da posećuju isključivo izrazito bučna mesta, kako ni sa kim ne bi morali da pričaju. Slavlja i posete novim destinacijama, na kojima ih mali broj ljudi poznaje, za džet-setere su bogomdani uslovi, kao bi mogli da sakriju ono što im je na pameti.
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Jovan Ćirilov, Lični stav, Šta je srpski džet-set, Društvance iz mlaznjaka, Politika online, 2012.
- ^ (jezik: engleski) Od kada se koristi pojam jet lag? Prstupljeno 1. 6. 2009.
- ^ (jezik: engleski) „FRANK J.PRIAL Horace Sutton, 72,Magazine Columnist And Travel Author”. Pristupljeno 1. 9. 2009.
- ^ D. A. Rockwell: The "Jet Lag" syndrome. In: West J Med 122 (5). Mai 1975, S. 419 pdf[mrtva veza]
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Amory, Cleveland (1960). Who Killed Society?. New York: Harper. OCLC 419736.
- Wilkes, Roger (2003). Scandal: a Scurrilous History of Gossip. London: Atlantic. ISBN 978-1-903809-82-2.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Šta je srpski džet-set - www.politika.rs, 11.8.2012.
- Kolika zemlja – toliki džet-set. - www.politika.rs, 11.8.2012.
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
