Pređi na sadržaj

Џејн Ејр

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džejn Ejr
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovJane Eyre
AutorŠarlota Bronte
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Izdavanje
Datum16. oktobar 1847.

Džejn Ejr (eng. Jane Eyre) je najpoznatiji roman engleske spisateljice Šarlote Bronte.

Prvi put je objavljen u Londonu 16. oktobra 1847. godine od strane izdavačke kuće Smith, Elder & Co., a prvo izdanje u Sjedinjenim Američkim Državama izašlo je naredne godine, a štampala ga je izdavačka kuća Harper & Brothers. Šarlota je delo objavila pod pseudonimom Kerel Bel.

Roman sadrži elemente društvene kritike, sa jakim osećajem za moral, a mnogi smatraju da je ispred svog vremena zbog individualističkog karaktera glavne junakinje i istraživanja tema kao što su klasne razlike, seksualnost, religija i feminizam.[1][2]

Sinopsis

[uredi | uredi izvor]
UPOZORENjE:Slede detalji zapleta ili kompletan opis knjige!

Roman je podeljen na 38 poglavlja i izdat je u tri toma, a većina izdanja ima više od 400 stranica. Roman je narativu prvom licu i dešava se negde na severu Engleske, za vreme vladavine Džordža III i sadrži pet različitih faza: detinjstvo u Gejtshedu, gde naslovnu junakinju emocionalno i fizički zlostavljaju tetka i ostali rođaci, škola Lovud gde stiče prijatelje, Tornfild gde radi kao guvernanta i zaljubljuje se u svog poslodavca Edvarda, Murova kuća, gde boravi kod rođaka sveštenika i njen ponovni susret i brak sa Edvardom.

Gejtshed

[uredi | uredi izvor]
Mlada Džejn i njena starateljka

Džejn Ejr sa 10 godina živi u Gejtshedu sa porodicom svog ujaka, što je bila ujakova samrtna želja. Nekoliko godina ranije njeni roditelji su umrli od tifusa, a ona je počela da živi kod ujaka Rida. Sara Rid, njena ujna je gledala devojčicu kao teret i zlostavljala je, a svojoj deci brani da se druže sa njom. Džejn svoje nesrećno detinjstvo provodi sa lutkom i knjigama. Jednom prilikom Džejn apotekaru koji je došao kod Ridovih priča koliko je nesrećna, pa on kako bi joj pomogao, preporučuje njenoj ujni da Džejn pošalje u školu, a ova je to zadovoljno podržala. Tad je ujna upisuje u Lovud, dobrotvornu školu za devojčice. Tada, pre nego što ode, ujni i njenim ćerkama kaže da ne želi više nikad da ih vidi.[3]

Lovud škola

[uredi | uredi izvor]

U Lovudu, ženskoj školi za siromašne i siročiće, Džejn otkriva surovost života. Tamo se sprijateljila sa Helen, starijom učenicom sa kojom je zajedno išla na predavanja. Tokom vremena provedenog tamo Helen i gospođica Templ, njihova nadzornica, njena su dva glavna uzora koja utiču na njen razvoj.

Osamdeset učenica u školi boravi u hladnim sobama u tankoj odeći i jedu vrlo lošu hranu. Dolaskom epidemije tifusa mnoge učenice se razboljevaju i umiru, a među njima i Helen. Kad se saznalo za maltretiranje učenica od strane upravnika škole nekoliko dobrotvora podiže novu zgradu i ublažavaju oštru vladavinu čime se uslovi u školi značajno poboljšavaju.

Tornfild

[uredi | uredi izvor]

Džejn šest godina provodi kao učenica u Lovudu i još dve godine nakon toga kao nastavnica. Posle odlaska gospođice Templ nakon udaje i ona odlučuje da promeni sredinu i daje oglas za posao guvernante. Ubrzo joj se na oglas javlja domaćica Alis iz Tornfilda i Džejn preuzima podučavanje mlade Francuskinje Adel. Ubrzo Džejn upoznaje i gospodina Ročestera, gospodara kuće u kojoj radi. Nakon toga, oni počinju da provode više vremena zajedno i Džejn počinje da gaji osećanja ka njemu.

Džejn jednog dana dobija pismo da je gospođa Rid doživela moždani udar i da je poziva. Ona vraća u Gejtshed i ostaje mesec dana da brine o svojoj ujni na samrti. Tad joj ujna priznaje da joj je nanela nepravdu i da je njenom stricu, za koga Džejn moja znala, rekla da je umrla u školi kad je ovaj hteo da je imenuje svojom naslednicom. Kad joj ujna umre ona se vraća u Tornfild. Ročester joj, kad uvidi njena osećanja, nudi brak, što Džejn prihvata. Ona obaveštava i strica Džona o srećnim vestima. Tokom ceremonije venčanja advokat izjavljuje da Ročester ne može da se oženi jer je već oženjen, a on priznaje da je to istina, ali da je to bio ugovoren brak i da je njegova žena imala psihičkih problema zbog čega je unajmio medicinsku sestru da brine o njoj. Tad joj Ročester predlaže da odu na jug Francuske i živi sa njim iako ne mogu da budu venčani. Džejn je u iskušenju, ali ipak joj to moralna načela ne dozvoljavaju. Uprkos svojoj ljubavi prema Ročesteru ona napušta kuću u Tornfildu.

Murova kuća

[uredi | uredi izvor]

Džejn sa ušteđenim novcem putuje daleko i slučajno dolazi do doma Džona, Dajane i Meri Rivers. Oni je primaju kao beskućnicu bez novca i hrane, a ona je pristala da im pomaže u kući kako bi zaradila za obrok. Kod njih ostaje pod lažnim imenom kako bi zavarala svaki trag, te da je Ročester ne bi pronašao. Džon, koji je sveštenik, uspeva da joj nađe posao učiteljice u obližnjoj seoskoj školi. Kad se sveštenik malo zbliži sa njom saznaje njen pravi identitet i ostaje zapanjen. Priča joj da joj je njen stric Džon na samrti ostavio celokupno bogatstvo od 20.000 funti. Dalje saznaje da je njen stric Džon bio ujak sveštenika Džona i njegovih sestara. Džejn je presrećna što ima žive i prijateljski nastrojene rođake i insistira da novac podeli sa njima, kako bi sestre mogle da se vrate u porodični dom.

Prosidba

[uredi | uredi izvor]

Shvatajući da je Džejn pobožna i moralna, sveštenik Džon je pita da se uda za njega i da njih dvoje pođu u Indiju kao misionari. Ona pristaje da ide sa njim u Indiju, ali ne pristaje da se venča sa njim.

Jednog dana joj se učinilo da je čula Ročesterov glas, ali to je bila iluzija i ona odlučuje da ga obiđe. Vraća se u Tornfild i tamo nalazi samo ruševine. Saznaje da je bolesna Ročesterova supruga zapalila kuću pre nego što je skočila sa krova. Prilikom Ročesterovih pokušaja da je spase on gubi ruku i vid. Kad su se videli Ročester je mislio da će joj biti odvratan, ali ga ona razuverava i on je ponovo zaprosi i venčavaju se ubrzo. Ročesteru se nakon dve godine polako vraća vid na jedno oko i ima priliku da vidi njihovog novorođenog sina.

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ A classic feminist discussion of Jane Eyre is the book The Madwoman in the Attic by Sandra Gilbert and Susan Gubar. . Yale University Press. 1979.  See also Martin, Robert B. Charlotte Brontë's Novels: The Accents of Persuasion. NY: Norton, 1966
  2. ^ Gilbert, Sandra; Gubar, Susan (1979). The Madwoman in the AtticNeophodna slobodna registracija. Yale University Press. 
  3. ^ Brontë, Charlotte (16. 10. 1847). Jane Eyre. London, England: Smith, Elder & Co. str. 105. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]