Džejn Ejr (film iz 1943)
| Džejn Ejr | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | Jane Eyre |
| Režija | Robert Stivenson |
| Scenario | Džon Hausman Oldus Haksli Robert Stivenson |
| Producent | Kenet Makgauan (nepotpisan) Orson Vels (nepotpisan) |
| Temelji se na | Džejn Ejr (Šarlota Bronte) |
| Glavne uloge | Orson Vels Džoun Fontejn |
| Muzika | Bernard Herman |
| Direktor fotografije | Džordž Barns |
| Montaža | Volter Tompson |
| Producentska kuća | 20th Century Fox |
| Distributer | 20th Century Fox |
| Godina | 1943. |
| Trajanje | 97 minuta |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski |
| Budžet | 1,7 miliona dolara[1] |
| Zarada | 1,75 miliona dolara[2] |
| IMDb veza | |
Džejn Ejr (engl. Jane Eyre) je američki ljubavno-dramski film iz 1943. godine, režisera i ko-scenariste Roberta Stivensona, zasnovan na istoimenom romanu Šarlote Bronte. Scenario su pored Stivensona napisali Džon Hausman i Oldus Haksli. Džoun Fontejn tumači naslovnu ulogu, dok Orson Vels glumi Edvarda Ročestera.
Film je premijerno prikazan 24. decembra 1943. u Ujedinjenom Kraljevstvu, dok je američka premijera održana 4. februara 1944. u Njujorku.[3]
Radnja
[uredi | uredi izvor]Džejn Ejr, desetogodišnje neželjeno i nevoljeno siroče, živi u Gejtshed Holu sa svojom okrutnom, sebičnom i bezosećajnom ujnom, gospođom Rid, i njenim razmaženim, nasilnim sinom. Džejn je presrećna kada gospođa Rid, željna da je se otarasi, organizuje da bude primljena u Institut Louvud, dobrotvornu školu i internat za devojke, koju vodi strog i nemilosrdan gospodin Broklherst.
Na osnovu onoga što mu je rekla gospođa Rid, gospodin Broklherst pred svim učenicama označava Džejn kao lažljivicu i naređuje joj da satima stoji na stolici tokom svog prvog dana u školi. Helen Berns, druga učenica, teši je i sprijateljava se sa njom. Kasnije, Džejn protestuje kada Broklherst naredi da se Helenina prirodno kovrdžava kosa ošiša. Obe bivaju kažnjene tako što su primorane da hodaju u krug po dvorištu tokom pljuska. Doktor Rivers, saosećajni lekar koji periodično proverava zdravstveno stanje učenica, traži da se dovedu unutra, ali za Helen je već kasno, i ona umire te noći.
Deset godina kasnije, 1840. godine, dvadesetogodišnja Džejn odbija Broklherstovu ponudu za mesto učiteljice u Louvudu. Postavlja oglas i prihvata posao guvernante za devojčicu po imenu Adela. Kada Džejn stigne u Tornfild, mračan i izolovan dvorac, u početku misli da je njen poslodavac gospođa Ferfaks, koja je zapravo domaćica odsutnog gospodara.
Jedne večeri, Džejn odlazi u šetnju i iznenađuje konja koji zbog toga zbacuje svog jahača, Edvarda Ročestera, i blago ga povređuje. Kada se vrati u Tornfild, otkriva da je taj čovek njen poslodavac. Ročester je poziva u svoju biblioteku kako bi je ispitao. Njegov grub način ophođenja suprotstavljen je njenom tihom, nežnom držanju, nakon čega je otpušta uz želju da uživa u svom boravku u Tornfildu.
Te noći, Džejn budi čudan smeh. Istražuje i otkriva da su zavese na Ročesterovom krevetu u plamenu. Ona ga budi i zajedno gase vatru, ne uzbunjujući nikoga. Ročester joj naređuje da pričeka dok on odlazi u drugo krilo kuće, gde se misteriozna švalja Grejs Pul drži po strani. Po povratku, ne otkriva joj ništa osim da je sve pod kontrolom. Sledećeg jutra, odlazi iz Tornfilda.
Prolaze zima i proleće pre nego što se Ročester vrati sa grupom gostiju. Džejn je tužna kada gospođa Ferfaks otkrije da svi očekuju da će se Ročester oženiti živahnom i snobovskom Blanš Ingram. Međutim, Ročester priznaje Džejn da je uveren da je Blanš zainteresovana samo za njegovo bogatstvo.
Kada u Tornfild stigne čovek po imenu Ričard Mejson iz Spaniš Tauna na Jamajci, Džejn primećuje da je Ročester uznemiren. Te noći, bolan vrisak budi sve u zamku. Ročester uverava goste da je samo jedna sluškinja vrištala u snu, ali nakon što ih pošalje nazad u sobe, tajno poziva Džejn da se pobrine za povređenog Mejsona, dok on dovede doktora. Iza nje, zaključana drvena vrata udaraju kao da neko pokušava da izađe, ali Ročester naređuje Džejn da ignoriše sve što vidi ili čuje. Ročester kasnije naređuje doktoru da odvede Mejsona.
Ročester privatno razgovara sa Blanš i direktno joj kaže da zna da je ona zainteresovana samo za njegov novac, nakon čega ona i ostali gosti odlaze. Nesvesna ovoga, Džejn nagoveštava temu svog budućeg zaposlenja negde drugde kada se Ročester oženi, i priznaje da ne želi da ga napusti. Ročester otkriva da je zaljubljen u nju, a ne u Blanš, i zaprosi je. Džejn prihvata.
Tokom venčanja, advokat prekida ceremoniju i izjavljuje da je Ročester već oženjen ženom po imenu Berta Antoaneta Mejson, koja je mentalno bolesna i poremećena. Ovo potvrđuje i Mejson, Ročesterov šurak. Ročester prekida venčanje i odvodi Džejn i Mejsona u Tornfild da im pokaže Bertu, koja je poludela do te mere da se ponaša kao životinja, kao i da živi u zatvorenoj ćeliji u kuli pod nadzorom Grejs Pul. Ročester objašnjava Džejn da je njegov brak sa Bertom ugovoren dok je bio mlad i da je nije zaista poznavao. Bio je bespomoćan dok je ona gubila razum, i očajnički je tražio sreću sa drugim ženama, što ga je dovelo do Džejn. Iako priznaju da ga voli, Džejn odbija njegovu ponudu da ostane kao njegova ljubavnica i odlučno napušta Tornfild kako bi sačuvala svoje dostojanstvo.
Sa istrošenim sredstvima, Džejn se vraća u Gejtshed. Saznaje da je njena tetka doživela moždani udar, uzrokovan brigom zbog pogubnih kockarskih navika njenog sina, koji je, kako se otkriva, izvršio samoubistvo. Gospođa Rid je srećna što vidi Džejn i njih dve se mire. Nakon smrti gospođe Rid, Džejn razmišlja šta da radi dalje, čak razmatrajući da prihvati posao kod gospodina Broklhersta, kada tokom jedne oluje čuje Ročesterov namučeni glas kako je doziva.
Džejn se vraća u Tornfild i zatiče ga u ruševinama. Gospođa Ferfaks obaveštava je da je Berta pobegla iz svoje ćelije, zapalila kuću i pobegla na krov. Dok je Ferfaks odvela Adelu na sigurno, Ročester je pokušao da spasi Bertu, ali ona je skočila u smrt. Zapaljeno stepenište se urušilo ispod Ročestera, teško ga povredivši. Džejn se ponovo nalazi sa Ročesterom, koji je oslepeo od požara. On joj kaže da ne bi trebalo da troši život na čoveka poput njega, ali ona je donela svoju odluku da ostane. Ponovo potvrđuju svoju ljubav i strasno se ljube. Džejn narativno izjavljuje da se udala za Ročestera i da mu se vid delimično povratio dovoljno da vidi njihovog sina nakon što se rodio.
Uloge
[uredi | uredi izvor]
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Džoun Fontejn | Džejn Ejr |
| Pegi En Garner (mlada) | |
| Orson Vels | Edvard Ročester |
| Margaret O’Brajen | Adela Veran |
| Džon Saton | dr Rivers |
| Sara Olgud | Besi |
| Henri Danijel | gospodin Broklherst |
| Agnes Murhed | gospođa Rid |
| Obri Mader | pukovnik Persi Dent |
| Edit Baret | gospođa Ferfaks |
| Barbara Everest | ledi Ingram |
| Hilari Bruk | Blanš Ingram |
| Etel Grifis | Grejs Pul |
| Ejli Melion | gospođa Skečer |
| Ajvan Simpson | gospodin Vuds |
| Erskin Sanford | gospodin Brigs |
| Džon Abot | Mejson |
| Elizabet Tejlor | Helen Berns |
| Mej Marš | Li |
| Meri Forbs | gospođa Ešton |
| Tomas Lauden | ser Džordž Lin |
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Zanuck, Darryl F. (1993). Behlmer, Rudy, ur. Memo from Darryl F. Zanuck: The Golden Years at Twentieth Century-Fox. New York: Grove Press. str. 64–65. ISBN 9780802115409.
- ^ Solomon, Aubrey (1989) Twentieth Century Fox: A Corporate and Financial History. Lanham, Maryland: Scarecrow Press, p.220, ISBN 978-0-8108-4244-1.
- ^ Welles, Orson; Bogdanovich, Peter; Rosenbaum, Jonathan (1992). This is Orson Welles. New York: HarperCollins Publishers. ISBN 0-06-016616-9.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
