Džisaburo Ozava

Džisaburo Ozava
Viceadmiral Džisaburo Ozava
Lični podaci
Datum rođenja	(1886-10-02)2. oktobar 1886.
Mesto rođenja	Prefektura Mijazaki, Japansko carstvo
Datum smrti	9. novembar 1966.(1966-11-09) (80 god.)
Mesto smrti	nepoznato, Japan
Obrazovanje	Pomorski ratni koledž, Carska japanska pomorska akademija
Vojna karijera
Služba	1909 — 1945.
Vojska	Japanska carska mornarica
Čin	Viceadmiral
Komandant	Razarači: Take, Šimakaze i Asakaze Maja Haruna Pomorska akademija Južna ekspediciona flota 3. flota Kombinovana flota
Učešće u ratovima	Drugi svetski rat *Indijsko okeanski prepad *Bitka u Filipinskom moru *Bitka u zalivu Lejte

Džisaburo Ozava (jap. 小沢治三郎; Prefektura Mijazaki, 2. oktobar 1886 – † 9. novembar 1966) je bio viceadmiral u Japanskoj mornarici za vreme Drugog svetskog rata, i bio je poslednji komandant Kombinovane flote. Mnogi vojni analitičari i istoričari smatraju Ozavu za jednog od najsposobnijih Japanskih admirala u Drugom svetskom ratu.

Rani period

Ozava je rođen u poljoprivrednoj oblasti Koju, prefektura Mijazaki na japanskom ostrvu Kjušu. On je diplomorao u 37. klasi na japanskoj pomorskoj akademiji 1909. godine, i bio je na 45. mestu rang liste od 179 kadeta. Kao podoficir služi na krstarici Soja, pa na oklopnom krstašu Kasuga, a zatim na bojnom brodu Mikasa.

Nakon što je unapređen u čin Ensign (ekvivalent: Potporučnik), Ozava služi na razaraču Arare, bojnom krstašu Hiei i krstarici Čitoše, a kao Lieutenant (ekvivalent: Poručnik Fregate), na bojnom brodu Kavači i razaraču Hinoki. On je bio specijalista za torpedno rataovanje i njegovo analiziranje, a nakon diplomiranja na pomorskom ratnom koledžu u Japanu 1919. godine i nakon unapređenja u čin Lieutenant commander (ekvivalent: Poručnik Bojnog Broda), postaje komandant razarača Take. Kasnije komanduje razaračima Šimakaze i Asakaze. Ozava prelazi 1925. godine na bojni krstaš Kongo, gde služi kao glavni torpedni oficir.

Ozava se nalazio na raznim štabnim mestima u periodu od 1925. do 1933. godine, osim 1930. godine, kada je priključen japanskoj delegaciji koja je posetila Sjedinjene Američke Države i Evropu. Dana, 15. novembra 1934. godine, on postaje komandant krstarice Maja, a sledeće godine komandant bojnog krstaša Haruna.

Ozava je 1. decembra 1936. godine unapređen u čin kontraadmirala. On je nastavio da služi na raznim štabnim mestima, uključujući i mesto načelnika štaba Kombinovane flote 1937. godine, kao i mesto komandanta japanske pomorske akademije, a 15. novembra 1940. godine je unapređen u čin viceadmirala.

Drugi svetski rat

Nakon napada na Perl Harbor, Ozava postaje odgovoran za japanske pomorske operacije unutar Južnokineskog mora, kao glavni komandant južne ekspedicione flote, koja je pokrivala invaziju Malaje. Početkom 1942. godine (januar-mart), njegova flota je angažovana u invaziji na ostrva Java i Sumatra.

Ozava je bio jedan od vodećih oficira koji su podržavali mornaričko vazduhoplovstvo u japanskoj mornarici. On je prvi visoko rangirani oficir koji je predložio da se snage japanskih nosača aviona organizuju u vazdušne flote, tako da mogu zajedno da vežbaju, i da se bore.

Dana, 11. novembra 1942. godine, Ozava je postavljen za komandanta 3. flote japanske mornarice, smenjujući admirala Naguma sa mesta komandanta snaga japanskih nosača aviona. On se pokazuje kao energičan i spretan komandant, ali je bio poražen od brojnijih i tehnološki superiornijih snaga Sjedinjenih Američkih Država u bici u Filipinskom moru. Nakon bitke, Ozava se povlači ka Okinavi, gde podnosi svoju ostavku, koja nije prihvaćena.

Ostatak Ozavine flote se borio u bici u zalivu Lejte protiv snaga admirala Helsija. Iako je Ozava bio stariji admiral u bici u zalivu Lejte, njemu nije dato glavno komandno mesto, pošto je japanski plan predviđao žrtvovanje njegovih snaga kao mamac, kako bi Kuritine centralne snage mogle proći kroz tesnac San Bernandino i napale Makarturove snage na plažama ostrva Lejte. I pored toga, Ozava je odigrao svoju ulogu inteligentno i profesionalno do kraja, premda je njegova flota nosača aviona uništena kod Filipina, koristeći je kao mamac, sa praznim poletnim palubama, zbog nestašice aviona i obučenih pilota.

Nakon bitke, on je postavljen na položaju u japanskom Admiralštabu, i postaje poslednji komandant Kombinovane flote japanske mornarice od 29. maja 1945. godine. On odbija unapređenje u čin Admirala, i ostaje sa činom viceadmirala sve do krajnjeg raspada japanske carske mornarice.

Ozava je imao od svojih ljudi nadimak „Gargojl“ (Onigavara), bio je izuzetno visok za Japanca i važio je u mornarici za jednog od tri najružnija admirala. On je takođe imao reputaciju hrabrog oficira i sažaljivog prema svojim ljudima.

Ozava umire 1966. godine u 80 godine života.

Literatura

• Kostelo, Frenk (2001). The Second World War. Harper Perennial. ISBN 978-0-688-01620-3. 
• D'Albas, Andrieu (1965). Death of a Navy: Japanese Naval Action in World War II. Devin-Adair Pub. ISBN 978-0-8159-5302-9. 
• Dul, Pol S. (1978). A Battle History of the Imperial Japanese Navy, 1941-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-097-6. 
• Fijld, Džejms A. (1947). The Japanese at Leyte Gulf;: The Sho operation. Princeton University Press. ASIN B0006AR6LA. 
• Frenk, Ričard (2001). Downfall: The End of the Imperial Japanese Empire. Penguin. ISBN 978-0-14-100146-3. 
• Žilbert, Martin (2004). The Second World War: A Complete History. Holt. ISBN 978-0-8050-7623-3. 
• Kigen, Džon (2005). The Second World War. Penguin. ISBN 978-0-14-303573-2. 
• Spektor, Ronald (1985). Eagle Against the Sun: The American War With Japan. Vintage. ISBN 978-0-394-74101-7. 

Spoljašnje veze

• Nišida, Hiroši. „Ozava, Džisaburo”. Imperial Japanese Navy. Arhivirano iz originala 30. 01. 2013. g. Pristupljeno 14. 6. 2006. 
• „Ozava, Džisaburo”. The Pacific War Online Encyclopedia. Pristupljeno 14. 6. 2006. 
• Fredmen, Kenet. „Ozava, Džisaburo”. Battle of Leyte Gulf. Arhivirano iz originala 6. 02. 2006. g. Pristupljeno 14. 6. 2006. 
• „Ozava, Džisaburo”. Combined Fleet.com. Pristupljeno 14. 6. 2006.