Pređi na sadržaj

Džozef Henri

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džozef Henri
Datum rođenja(1797-12-17)17. decembar 1797.
Mesto rođenjaOlbaniSAD
Datum smrti13. maj 1878.(1878-05-13) (80 god.)
Mesto smrtiVašingtonSAD

Džozef Henri (engl. Joseph Henry; Albana, Sjedinjene Američke Države, 17. decembar 1797Vašington, 13. maj 1878) bio je američki fizičar koji je otkrio i obradio pojavu samoindukcije, kao i zakon elektromagnetne indukcije. U konstrukciji elektromagneta veliki uspeh je postigao američki fizičar Henri, koji je proučavao pojave indukcije i samoindukcije. On je 1831. godine opisao kako se mogu dobiti jaki elektromagneti. Izolaciju žica vršio je njihovim obmotavanjem svilenim nitima. Henrijev elektromagnet se nalazi u muzeju univerziteta u Prinstonu.[1]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Džozef Henri, ispočetka je bio časovničar, potom učitelj i najzad profesor univerziteta. Od 1846. godine nalazio se kao prvi sekretar Smitsonovog instituta u Vašingtonu. Henri je otkrio i obradio pojavu samoindukcije. Nezavisno je od Faradeja takođe otkio zakon elektromagnetne indukcije. U njegovu čast je jedinica koeficijenta magnetne indukcije kao i samoindukcije L dobija naziv henri(H)- 1henri= 1  Ω* s (omega puta sekunda).

Henri se bavio i meteorologijom. On je u meteorologiji uveo meteorološke karte.

Osnivač je sistematske meteorologije u Americi.

Preminuo je 13. maja 1878. godine u Vašingtonu.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Đurić, Branko (1964). Veliki fizičari. Beograd: Tehnička knjiga. str. 153—154.