Pređi na sadržaj

Džon Vilijams

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe, pogledajte stranicu Džon Vilijams (višeznačna odrednica).
Džon Vilijams
Vilijams 2007. godine
Lični podaci
Puno imeDžon Tauner Vilijams
Datum rođenja(1932-02-08)8. februar 1932. (92 god.)
Mesto rođenjaFloral Park, Njujork, SAD
Kompozitorski rad
Period1952—danas
Žanrfilmska muzika, džez
Instrumentiklavir, klavijature

Džon Tauner Vilijams (engl. John Towner Williams; 8. februar 1932) je američki kompozitor, dirigent i pijanista.“[1] Smatra se jednim od najvećih američkih kompozitora svih vremena. On je komponovao neke od najpopularnijih, naprepoznatljivijih, i kritičkih hvaljenih komada filmske muzike u filmske istorije tokom karijere koja se proteže više od šest decenija. Dobitnik je 24 Nagrade Gremi, 7 filmskih nagrada britanske akademije, 5 Oskara[1] i 4 Nagrade Zlatni globus. Sa 51 nominacijom za Nagradu akademije, on je drugi po broju pojedinačnih nominacija, nakon Volta Diznija.[2][3] Godine 2005, Američki filmski institut je izabrao Vilijamsovu filmsku muziku za film Ratovi zvezda iz 1977. kao najbolju američku filmsku muziku svih vremena. Saundtrak za Ratove zvezda je dodatno sačuvan u Kongresnoj biblioteci u Nacionalnom regustru snimaka kao delo koje je „kulturno, istorijski ili estetski značajno”.[4]

Vilijams je poznat je po tome što je stvarao muziku za mnoge poznate filmove kao što su Ajkula, Ratovi zvezda, Hari Poter i Indijana Džouns.[5][1] On je sarađivao sa rediteljem Stivenom Spilbergom od 1974, komponujući muziku za sve osim četiri njegova igrana filma –– Duel, Ljubičasta boja, Most špijuna i Igrač broj 1.[6] Drugi Vilijamsovi radovi obuhvataju tematsku muziku za Letnje olimpijske igre 1984, NBC fudbal nedeljom uveče, muziku „Misije” koju koriste NBC vesti i Seven vesti u Australiji, kao i muziku za televizijske serije Izgubljen u prostoru i Zemlja džinova, i scensku muziku za prvu sezonu Giliganovog ostrva.[7]

Vilijams je isto tako komponovao brojne klasične koncerte i druge radove za orkestarske ansamble i solo instrumente. On je služio kao Boston Popsov glavni dirigent od 1980. do 1993. godine, i njihov je laureatski dirigent.[8] On je uveden u Holivud boulovu galeriju slavnih 2000. godine, i bio je dobitnik počasti Kenedijevog centra 2004. godine i AFI nagrade za životno ostvarenje 2016. godine. Vilijams je komponovao filmsku muziku za osam od 20 najprofitabilnijih filmova u SAD (prilagođeno inflaciji).[9]

Detinjstvo, mladost i porodica

[uredi | uredi izvor]

Džon Tauner Vilijams je rođen 8. februara 1932. in Floral Parku (Njujork), od majke Ester (devojački Tauner) i Džonija Vilijamsa,[10] džez bubnjara i perkusioniste koji je svirao sa Rejmond Skotovim kvintetom. Vilijams je rekao o svom poreklu, „Moj otac je bio čovek iz Mejna - mi smo bili veoma bliski. Moja majka je bila iz Bostona. Roditelji mog oca su vodili su robnu kuću u Bangoru u Mejnu, a otac moje majke je pravio nameštaj. [...] Ljudi sa tim korenima nisu skloni da budu lenji.”[11]

Godine 1948. Vilijamsova porodica se preselila u Los Anđeles, gde je Džon pohađao Srednju školu Severni Holivud, iz koje maturirao 1950. godine. On je kasnije pohađao Univerzitet Kalifornije (Los Anđeles), i privatno je studirao sa italijanskim kompozitorom Mario Kastelnuovo-Tedesko.[12] Vilijams je isto tako pohađao Gradski koledž Los Anđelesa tokom jednog semestra, jer je ta škola imala studijski džez bend.[13]

Godine 1951, Vilijams se pridružio Američkom vazduhoplovstvu, gde je svirao klavir i duvačke instrumente, dirigovao i aranžirao muziku za bend američkog vazduhoplovstva kao deo svog posla.[14][15] U jednom intervjuu 2016. godine sa američkim vazduhoplovnim bendom, ispričao je da je pohađao osnovnu obuku vazduhoplovstva u vazduhoplovnoj bazi Laklend, nakon čega je služio kao pijanista i duvački svirač, sa sporednim obavezama aranžiranja tokom tri godine. Takođe je pohađao muzičke kurseve na Univerzitetu u Arizoni kao deo svoje službe.[16][17]

Godine 1955, nakon službe u vazduhoplovstvu, Vilijams se preselio u Njujork i upisao Džulijard školu, gde je učio klavir sa Rozinom Levin.[12] Prvobitno je planirao da postane koncertni pijanista, ali nakon što je čuo savremene pijaniste poput Džona Brauninga i Vana Kliburna, preneo je fokus na kompoziciju.[18] Za to vreme Vilijams je radio kao džez pijanista u mnogim gradskim džez klubovima.

Rana karijera

[uredi | uredi izvor]

Nakon studija na Džulijardu i Istman školi muzike, Vilijams se vratio u Los Anđeles, gde je počeo da radi kao orkestrator u filmskim studijima. Između ostalih kompozitora, Vilijams je radio sa Francom Vaksmanom, Bernardom Hermanom i Alfredom Njumanom, kao i sa svojim kolegama orkestratorima Konradom Selindžerom i Bobom Franklinom.[19]

Vilijams je takođe bio studijski pijanista i sesijski muzičar, nastupajući na filmskim partiturama kompozitora kao što su Džeri Goldsmit, Elmer Bernštajn, Leonard Bernštajn i Henri Mančini. Sa Mančinijem je snimio partiture Pitera Gana iz 1959. godine, Dani vina i ruža iz 1962. i Šarade iz 1963. godine. Sa Elmerom Bernštajnom je nastupao na partituri Hecht-Hill-Lancaster Productions Slatki miris uspeha. Vilijams svira klavirski deo ostinata gitara-klavir u čuvenoj naslovnoj temi Mančinija Piter Gan.[20][21] Na saundtraku Piter Gana, sarađivao je sa gitaristom Bobom Bejnom, basistom Rolijem Bandokom i bubnjarom Džekom Sperlingom, od kojih su mnogi takođe predstavljeni u televizijskoj seriji Mr. Lucky. Vilijams je bio pijanista za muziku za adaptaciju mjuzikla Leonarda Bernštajna West Side Story iz 1961,[22] i filma iz 1960. godine, The Apartment.

Vilijams je takođe služio kao muzički aranžer i vođa benda za seriju popularnih muzičkih albuma sa pevačima Rejem Vaskezom i Frenkijem Lejnom.[23][24]

Filmsko i televizijsko snimanje

[uredi | uredi izvor]
Vilijams u Bostonskoj simfonijskoj dvorani nakon dirigovanja Boston Popsom, maj 2006. godine

Iako vešt u raznim kompozicionim idiomima 20. veka, Vilijamsov najpoznatiji stil može se opisati kao oblik neoromantizma,[25] koji je inspirisan orkestarskom muzikom kasnog 19. veka – u stilu Petra Iljiča Čajkovskog ili Riharda Vagnera i njihov koncept lajtmotiva — koji je inspirisao njegove prethodnike filmske muzike.[26]

Vilijams je takođe komponovao muziku za različite televizijske programe u istom vremenskom periodu, uključujući pilot epizodu Giliganovog ostrva,[27] Otac neženja (1959–60), Kraft teatar neizvesnosti, Izgubljeni u svemiru (1965–68), Vremenski tunel ( 1966–67), i Zemlja divova (poslednja tri je stvorio plodni TV producent Irvin Alen).[28] Takođe je radio na nekoliko epizoda M odreda.[29][30]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 53. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ Gray, Tim (8. 10. 2015). „John Williams Tapped for 44th AFI Life Achievement Award”. Variety. Pristupljeno 11. 7. 2016. 
  3. ^ "Nominee Facts – Most Nominations and Awards" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. april 2016), Academy of Motion Picture Arts and Sciences; retrieved November 29, 2015.
  4. ^ „Star Wars Score Named To National Recording Register”. www.filmbuffonline.com. 
  5. ^ Burlingame, Jon (9. 6. 2016). „AFI Honoree John Williams Looks Back on Six Decades of Iconic Themes”. Variety. Pristupljeno 11. 7. 2016. 
  6. ^ „John Williams won't score a Steven Spielberg film for the first time in 30 years”. The Verge. 18. 3. 2015. Pristupljeno 8. 6. 2015. 
  7. ^ „John Williams: The Last Movie Maestro”. The Wall Street Journal. 17. 12. 2011. Pristupljeno 11. 7. 2016. 
  8. ^ "Boston Pops – John Williams" Arhivirano 2017-02-04 na sajtu Wayback Machine, bso.org; retrieved November 29, 2015.
  9. ^ Profile, boxofficemojo.com; accessed December 28, 2015.
  10. ^ „John Williams, el compositor de la aventura”. Revista Esfinge. Pristupljeno 30. 4. 2012. 
  11. ^ Thomas, David (25. 10. 1997). „The King of Popcorn”. The Sydney Morning Herald: 10s. 
  12. ^ a b „Sony Classical Williams Biography”. Arhivirano iz originala 12. 10. 2007. g. Pristupljeno 12. 10. 2007.  at www.sonybmgmasterworks.com; retrieved September 29, 2007.
  13. ^ Los Angeles City College website Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. maj 2013), lacitycollege.edu; accessed December 28, 2015.
  14. ^ „When the Draft Calls Ended”. Air Force Magazine. 
  15. ^ Barrett, Heather (30. 9. 2015). „Star Wars composer John Williams's first score a 1952 Newfoundland film”. CBC News. Pristupljeno 31. 12. 2015. 
  16. ^ Sullivan, Eric (7. 6. 2016). „WATCH—Interview with Composer John Williams”. U.S. Air Force Bands. Pristupljeno 25. 8. 2019. 
  17. ^ „Interview with John Williams”. BMI. Pristupljeno 8. 2. 2018. 
  18. ^ Lunden, Jeff (10. 11. 2012). „John Williams's Inevitable Themes”. Alabama Public Radio. Alabama Public Radio. Pristupljeno 15. 7. 2021. 
  19. ^ Films & Filming, vol. 24, 1977, p. 32
  20. ^ Tribute to John Williams, ca. 1991.
  21. ^ John Williams Biography at FilmReference.com.
  22. ^ Grieving, Tim (18. 7. 2018). „John Williams' early life: How a NoHo kid and UCLA Bruin became the movie music man”. Los Angeles Times. Pristupljeno 15. 7. 2021. 
  23. ^ Barton, Tom. A Musical Biography of John Williams. Pristupljeno 31. 12. 2015. 
  24. ^ Casey, Dan (1. 11. 2015). 100 Things Star Wars Fans Should Know & Do Before They Die. Triumph Books. ISBN 978-1633193451. Pristupljeno 31. 12. 2015. 
  25. ^ „Romanticism”. Arhivirano iz originala 2. 12. 1998. g. Pristupljeno 25. 8. 2006. 
  26. ^ „Star Wars and Wagner's Ring”. Arhivirano iz originala 26. 7. 2010. g. Pristupljeno 15. 8. 2010. 
  27. ^ "Marooned" credits (unaired pilot, October 16, 1962)
  28. ^ „Deanna Lund Meets John Williams At Lincoln Party”. Irwin Allen News Network. Pristupljeno 31. 12. 2015. 
  29. ^ „M Squad:Full cast and crew”. IMDb. 
  30. ^ RCA Victor PL-45929

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Audissino, Emilio (2014). John Williams's Film Music. 'Jaws,' 'Star Wars,' 'Raiders of the Lost Ark,' and the Return of the Classical Hollywood Music Style. Madison, WI: University of Wisconsin Press. ISBN 978-0-299-29734-3. , 346 pp. .
  • Audissino, Emilio: "Golden Age 2.0: John Williams and the Revival of the Symphonic Film Score". In: Stoppe, Sebastian (2014). Film in Concert. Film Scores and their Relation to Classical Concert Music. Glücksstadt, Germany: VWH Verlag. str. 109—124. ISBN 978-3-86488-060-5. 
  • Paulus, Irena: "Williams versus Wagner – Or an Attempt at Linking Musical Epics". In: Stoppe, Sebastian (2014). Film in Concert. Film Scores and their Relation to Classical Concert Music. Glücksstadt, Germany: VWH Verlag. str. 63—108. ISBN 978-3-86488-060-5. 
  • Moormann, Peter (2010). Spielberg-Variationen: die Filmmusik von John Williams (na jeziku: German). Baden-Baden: Nomos, Edition Reinhard Fischer. str. 797. ISBN 978-3-8329-5355-3. 
  • Aschieri, Roberto (1999). Over the Moon: La Mứsica de John Williams Para El Cine (na jeziku: Spanish). Santigo, Chile: Función Privada, sponsored by Universidad Diego Portales. str. 400. ISBN 978-4-89799-246-4. 
  • Riedlinger, Stefan: 50 Best Soundtracks. A guide to the music of Jerry Goldsmith, John Williams, Hans Zimmer and many more with an exclusive interview with Michael J. Lewis. 2018. ISBN 978-1-71770-584-6..

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Džon Vilijams na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џон_Вилијамс&oldid=28533272”