Džoj Pol Gilford

Džoj Pol Gilford
Lični podaci
Datum rođenja	(1897-03-07)7. mart 1897.
Mesto rođenja	Market (Nebraska), SAD
Datum smrti	26. novembar 1987.(1987-11-26) (90 god.)
Mesto smrti	Los Anđeles, SAD
Naučni rad
Poznat po	radu na inteligenciji

Džoj Pol Gilford (engl. Joy Paul Guilford, 7. mart 1897. – 26. novembar 1987.) je bio američki psiholog koji se najviše pamti po svojoj psihometrijskoj studiji ljudske inteligencije, uključujući razliku između konvergentne i divergentne proizvodnje.

Razvijajući stavove L. L. Terstona, Gilford je odbacio stav Čarlsa Spirmana da se inteligencija može okarakterisati jednim numeričkim parametrom. On je predložio da su za tačan opis neophodne tri dimenzije: operacije, sadržaj i proizvodi. Anketa Review of General Psychology, objavljena 2002. godine, svrstala je Gilforda kao 27. najcitiranijeg psihologa 20. veka.

Karijera

Gilford je diplomirao na Univerzitetu u Nebraski pre nego što je studirao kod Edvarda Tičenera na Kornelu. Gilford je 1937. godine izabran za člana Društva eksperimentalnih psihologa, a 1938. je postao treći predsednik Psihometrijskog društva, na tragu njegovog osnivača Luisa Leona Terstona i Edvarda Torndajka, koji je bio na toj funkciji. 1937. Gilford je bio na brojnim pozicijama u Nebraski i kratko na Univerzitetu Južne Kalifornije. Godine 1941. ušao je u američku vojsku kao potpukovnik i služio kao direktor Jedinice za psihološka istraživanja br. 3 u vojnoj bazi Santa Ana. Tamo je radio na odabiru i rangiranju pripravnika u vazduhoplovstvu dok je Vojno vazduhoplovstvo istraživalo zašto značajan broj pripravnika nije diplomirao.

Unapređen je u načelnika Jedinice za psihološka istraživanja u komandi za obuku Vazduhoplovnih snaga SAD u Fort Vortu, Gilford je 1943. godine nadgledao Stanine (Standard Nine) projekat, koji je identifikovao devet specifičnih intelektualnih sposobnosti ključnih za upravljanje avionom. (Stanines, danas uobičajen termin u obrazovnoj psihologiji, skovan je tokom Gilfordovog projekta). Tokom Drugog svetskog rata, Gilfordova upotreba ovih faktora u razvoju dvodnevne Klasifikacione testne baterije bila je značajna u povećanju stope diplomiranja za pripravnike vazduhoplovnog osoblja.

Otpušten kao pukovnik nakon rata, Gilford se pridružio obrazovnom fakultetu na Univerzitetu Južne Kalifornije i nastavio da istražuje faktore inteligencije. Mnogo je objavljivao o onome što je na kraju nazvao teorijom strukture intelekta, a njegovo posleratno istraživanje je identifikovalo ukupno 90 diskretnih intelektualnih sposobnosti i 30 bihejvioralnih sposobnosti.

Gilfordovo 20 godina istraživanja u Južnoj Kaliforniji finansirali su Nacionalna naučna fondacija, Kancelarija za obrazovanje bivšeg Odeljenja za zdravlje, obrazovanje i dobrobit i Kancelarija za pomorska istraživanja. Iako su Gilfordovi subjekti bili regruti u komandi za obuku vazduhoplovstva u vazduhoplovnoj bazi Randolf u San Antoniju, Kancelarija za pomorska istraživanja rukovodila je ovim istraživanjem.

Gilfordovo posleratno istraživanje dovelo je do razvoja klasifikacijskog testiranja koje je, modifikovano na različite načine, ušlo u različite procene osoblja koje su sprovodile sve grane Oružanih službi SAD. Dakle, uopšteno govoreći, svi kvalifikacioni ispiti za vojnu SAD iz 1950-ih, 1960-ih i 1970-ih proizašli su iz Gilfordovog istraživanja.

Odabrana bibliografija

• Guilford, J.P.. (1967). Joy Paul Guilford. A history of psychology in autobiography. 5. 169–191.
• Guilford, J.P. (1936) Psychometric Methods. New York, NY: McGraw-Hill.
• Guilford, J.P. (1939) General psychology. New York, NY: D. Van Nostrand Company, Inc.
• Guilford, J.P (1950). „Creativity”. American Psychologist. 5 (9): 444—454. .
• Guilford, J.P. (1967). The Nature of Human Intelligence.
• Guilford, J.P. & Hoepfner, R. (1971). The Analysis of Intelligence.
• Guilford, J.P. (1982). Cognitive psychology's ambiguities: Some suggested remedies. Psychological Review, 89, 48–59.
• (1969). Guilford's Structure of Intellect Model: Its Relevance for the Teacher Preparation Curriculum. Curriculum Theory Network, (3), 47–64.