AK-47

AK, Avtomat Kalašnikova
Jurišna puška AK
Vrsta	Jurišna puška
Poreklo	SSSR
Upotreba
Upotreba u	SSSR i preko 30 država sveta
Bojno delovanje	U praktično svim oružanim sukobima nakon 1955, bivšim članicama Sovjetskog Saveza
Proizvodnja
Proizvođač	Ižjevski mašinostrojiteljni zavod, licence, kopije
Proizvedeno	Približno 75 miliona AK i 100 miliona kopija komada
Varijante	AK (tip 1, 2 i 3), AKM, AKS, AK-74, AKS-74U, AK-74M, AK-12, AK-15
Specifikacije
Masa	4,3 kg
Dužina	870 mm
Dužina cevi	415 mm
Kalibar	7,62 × 39 mm
Vrsta operacije	pozajmica barutnih gasova
Način dejstva	jedinačno, rafalno
Brzina paljbe	do 600 met/min
Brzina zrna	710 m/s
Maks. ef. domet	1500 m
Magacin	30 metaka
Nišan	mehanički, tangencijalni sa podelom u stotinama metara od 1 do 8.

AK-47 (poznato u Rusiji kao "AK" ili "Avtomat Kalašnikova") je jurišna puška koju je konstruisao Mihail Kalašnjikov i koja je korišćena u mnogim državama Istočnog bloka tokom Hladnog rata. U poređenju sa puškama iz Drugog svetskog rata, AK je lakši, kompaktniji, manjeg dometa, razvijen oko metka kalibra 7,62×39 mm , i ima mogućnost odabira paljbe. Ovo je jedna od prvih pravih jurišnih pušaka, i još uvek je najrasprostranjenija. AK i njegove brojne varijante su proizvođene i još uvek se proizvode u velikom broju u odnosu na druge jurišne puške.

Modifikovana verzija pod nazivom Zastava M70 je proizvođena u SFR Jugoslaviji.

Razvoj

Prema jednoj priči, tenkovski narednik Mihail Kalašnjikov je počeo da zamišlja preteču ovog oružja još dok je bio u bolnici, nakon što je povređen u bici za Brjansk. Iako je konkurs bio raspisan za metak 7.62 × 39 mm koje su razvili Jelisarov i Semin 1943, on je pogrešno obavešten da je novo oružje trebalo razviti oko metka 7,62x25 mm TT. Sudajevljev automat PPS-43 je imao prednost nad Kalašnjikovljevom konstrukcijom. Automat nije prošao nezapaženo, pa je predloženo je da Kalašnjikov bude izabran za vođu konstruktorskog tima.

Optuživan je često da je njegova konstrukcija zasnovana na nemačkoj jurišnoj pušci Šturmgever 44.

Uprkos očiglednoj konceptualnoj sličnosti, Mihail Kalašnjikov poriče da je njegova konstrukcija zasnovana na nemačkoj jurišnoj pušci. Naime, sistem zabravljivanja (rotacioni zatvarač) i sklop mehanizma za okidanje su radikalno drugačiji, bolje projektovani i pouzdaniji.

Genijalnost u konstrukciji AK je jednostavnost i prilagođavanje masovnoj proizvodnji. Na AK se može gledati kao fuziju najboljeg u oružarstvu do tada, nastao primenom ogromnog iskustva stečenog u Drugom svetskom ratu, i proizveden najboljim tehnološkim procesima koji su bili dostupni u Sovjetskom Savezu u to vreme.

Bilo je mnogo poteškoća tokom početne faze proizvodnje. Prvi proizvedeni modeli su imali delove proizvedene glodanjem, što je bio skuplji i sporiji način proizvodnje. Oprema i radnici koji su proizvodili delove za Mosin-Nagan puške brzo su se prilagodili. Delimično zbog ovih problema, Sovjeti nisu bili u stanju da distribuiraju velik broj ovih novih pušaka do 1956. Tokom ovog perioda, proizvodnja inferiornijih poluautomatskih SKS pušaka je nastavljena.

Umesto zaustavljanja proizvodnje, proizvodnja je pojeftinjena i ubrzana - naime, sanduk oružja je proizvođen postupkom presovanja. Ovo je ubrzalo proizvodnju. Kada su početni proizvodni problemi prevaziđeni, i proizvodnja se uhodala, nova unapređena verzija označena je kao AKM (M za „modernizovano“ ili „unapređeno") je predstavljena 1959. Nova verzija je koristila štampani (presovani) sanduk i imala je ukoso zasečen štitnik usta cevi, da bi se kompenzovao odskok i trzanje. Takođe je bila nešto lakša od prethodnog AK. AKM je izvožen širom sveta da bi se pomoglo pokretima koji su širili komunizam. Ova verzija je nadalje skoro isključivo proizvođena, bez obzira da li je proizvodnja bila licencirana ili ne; ovaj model se najčešće sreće. Uprkos ovoj činjenici, puške ovog tipa su se najčešće označavane kao AK na zapadu. U većini zemalja Istočnog bloka ovo oružje je poznato prosto kao Kalašnjikov.

1978, Sovjetski Savez je počeo da zamenjuje svoje AK i AKM puške novijim modelom AK-74, razvijenim oko metka 5,45x39 mm. Nova puška i magacini su počeli da se izvoze u istočnoevropske države tek kada se Sovjetski Savez raspao, drastično smanjivši proizvodnju ovog i drugog malog oružja.

Značajne osobine

AK je jednostavan i jeftin za proizvodnju i lak za čišćenje i održavanje. Njegova snaga i moć su legendarne. Veliki gasni klip, značajni zazori između pokretnih delova su omogućili pušci da podnese velike količine prljavštine i funkcioniše bez zastoja.

Zadnji stepeni nišan je podesiv, gde svaki položaj obeležava stotine metara. Prednji nišan je za podesiv radi korekcije na terenu. Podešavanje protoka gasa je urađeno u fabrici pre predaje. Podešavanja usmeravaju metke nekoliko centimetara iznad ili ispod tačke nišanjenja u dometu od približno 250 metara. Ovo blisko podešavanje omogućava korisniku da puca na bliske mete bez podešavanja nišana. Duža podešavanja su namenjena za čišćenje terena. Ova podešavanja odražavaju puške Mosin-Nagan i SKS Simonov koje je AK zamenio. Ovo je olakšalo prelaz i uprostilo obuku.

Cev i komora, kao i gasni klip i unutrašnji gasni cilindar, su hromirani. Ova obloga je drastično produžila vek trajanja ovih delova čineći ih otpornim na koroziju i habanje. Hromiranje delova je sada uobičajeno u većini modernih vojnih oružja.

Balistika

Standardni AK ispaljuje municiju 7,62 × 39 mm sa izlaznom brzinom od 710 metara u sekundi. Izlazna energija je 1.990 džula. Dužina čaure je 38,6 milimetara, a masa zrna oko 8 grama. AK i AKM imaju efikasan domet od oko 400 metara.

Radi poređenja metak 7,62 × 54 R mm sa zrnom mase 12 grama i brzinom od 818 metara u sekundi ima energiju od približno 4.000 džula.

Operativni ciklus

Da bi pucao, operator prvo ubacuje napunjen okvir, pomera polugu selektora paljbe na najnižu poziciju, ručicu za punjenje povuče nazad i pusti i onda pritisne okidač. U ovakvom položaju poluge selektora paljbe, puška puca pojedinačno zahtevajući da se okidač otpusti i i pritisne opet za sledeći hitac sve dok se okvir ne isprazni. U srednjem položaju poluge selektora paljbe, puška nastavlja da puca, automatski ubacujući nove metke u ležište metka, sve dok se okvir ne isprazni ili dok se ne otpusti okidač.

Kulturni uticaj

AK i njegovim izvedbama su bile naklonjene mnoge nezapadne sile zbog njegove lakoće korišćenja, robusnosti, jednostavnosti i niske cene proizvodnje. Procene proizvodnje premašuju 100 miliona komada. Tokom većeg dela Hladnog rata, Sovjetski Savez i Kina su sprovodili program vojne pomoći, obezbeđujući svoje naoružanje i tehničko znanje brojnim državama. Takođe, oružjem su snabdevani prokomunistički pokreti kao što su Sandinisti i Vijet Kong. (Ova politika se primenjivala i na Zapadu, pošto su Sjedinjene Države obezbeđivale oružje grupama kao što su avganistanski Mudžahedini.)

Jasan uticaj ovog oružja se ne pokazuje samo brojkama. AK se nalazi na zastavi i grbu Mozambika (nekada i na grbu Burkine Faso) i na zastavi Hezbolaha. Kalaš, skraćeno od Kalašnjikov se koristi kao ime za dečake u nekim afričkim državama. Štaviše, tvorci filmova koji naoružavaju filmske teroriste, članove bandi i generalno sve loše momke sa AK daju oružju još veću kulturnu mističnost. Brojne video-igre u sebi imaju AK. Ovo oružje je korišćeno kao pozadina za reportere tokom vesti o terorizmu. Pisci su takođe brzi na naoružavanju njihovih likova sa ovim oružjem.

Široka rasprostranjenost AK, njegova ikonografija, činjenica da ga poseduju većina različitih skica za oružje i njegovo spajanje sa oružanim konfliktima će obezbediti značajan i vidljiv uticaj na društvo.

Verzije

Ostale verzije

Model AKM razvijen i uveden 1960-ih je koristio municiju istog kalibra (7,62 mm) kao i AK. Model AK-74 uveden u SSSR-u 1970-ih koristi municiju kalibra 5,45 milimetara, čime je postignuta veća brzina zrna i preciznost gađanja. Kasnije (1991) je ovaj model modernizovan (AK-74M) i uveden u naoružanje. Poslednja dva modela (razvijena između 2012-2016) koje koristi ruska armija su AK-12 i AK-15. Oba modela imaju sklapajući kundak i po dve vođice (gornja i donja) od kojih se gornja koristi za montiranje optičkog nišana, reflektora ili laserskog daljinomera a donja za montiranje pištoljskog rukohvata. AK-12 koristi municiju kalibra 5,45 mm a AK-15 municiju kalibra 7,62 mm.

AK i njegovi naslednici se prave ili su se pravili u sledećim zemljama: Egiptu, Kini, Severnoj Koreji, Istočnoj Nemačkoj, Poljskoj, Srbiji (kao M-70 ili M-80 serija), Rumuniji, Mađarskoj (kao AMD-63 i AMD-65), Iraku i Bugarskoj.

Osnovna konstrukcija AK je korišćena kao osnova za druge uspešne puške kao što su finski Valmet 62/76, izraelski Galil, indijski INSAS i srpsku Zastavu M76, M77 i M77/82.

Korisnici

• Albanija
• Bosna i Hercegovina
• Kambodža
• Republika Makedonija
• Hrvatska
• Irak
• Crna Gora
• Srbija
• Slovenija: Ne koristi se više, umjesto nje se upotrebljava FN F2000.
• Rusija
• Belorusija
• Severna Koreja

I još u preko 30 zemalja sveta

Literatura

• Vorobiev, Marco (2016). Gun Digest Shooter's Guide to AKs. F+W Media, Inc. ISBN 978-1-4402-4641-8. 
• Bolotin, David Naumovich (1995). Istoriя sovetskogo strelkovogo oružiя i patronov [The History of Soviet Small-arms and Ammunition] (PDF). Voyenno-Istoricheskaya Biblioteka (na jeziku: ruski). Saint Petersburg: Poligon. ISBN 5-85503-072-5. 
• Monetchikov, Sergei Borisovich (2005). Istoriя russkogo avtomata [The History of Russian Assault Rifle]. Entsiklopediya Russkoi Armii (na jeziku: ruski). Izdatel'stvo "Atlant 44". ISBN 5-98655-006-4. Arhivirano iz originala 16. 5. 2013. g. 
• Poyer, Joe (1. 1. 2006). The AK-47 and AK-74 Kalashnikov Rifles and Their Variations: A Shooter's and Collector's Guide. North Cape Publications. ISBN 978-1-882391-41-7. 
• Rottman, Gordon (24. 5. 2011). The AK-47: Kalashnikov-series assault rifles. Osprey Publishing. ISBN 978-1-84908-835-0. 
• Chivers, C.J (oktobar 2010). The Gun. Simon & Schuster. ISBN 978-0-7432-7076-2. 
• Ezell, Edward Clinton; Stevens, R. Blake (1. 12. 2001). Kalashnikov: The Arms and the Man. Cobourg, ON: Collector Grade Publications. ISBN 978-0-88935-267-4. 
• Gulevich, I. D., ur. (1967). NSD. 7,62-mm avtomat AK [7.62 mm AK] (na jeziku: ruski) (3 izd.). Moscow: Voenizdat. str. 161—162.  }}
• Hodges, Michael (januar 2007). Ak47: The Story of the People's Gun. Hodder & Stoughton. ISBN 978-0-340-92104-3. 
• Honeycutt Jr, Fred L. and Anthony, Patt F. (1996). Military Rifles of Japan (5th izd.). Julin Books. ISBN 0-9623208-7-0. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Kahaner, Larry (2007). AK-47: the weapon that changed the face of war. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-72641-8. 
• Kalashnikov, Mikhail Timofeevich; Joly, Elena (2006). The gun that changed the world. Polity Press. ISBN 978-0-7456-3691-7. 
• Shilin, Valery; Cutshaw, Charlie (1. 3. 2000). Legends and Reality of the AK: A Behind-The Scenes Look at the History, Design, and Impact of the Kalashnikov Family of Weapons. Paladin Press. ISBN 978-1-58160-069-8. 
• Vilchinsky, I. K., ur. (1983). NSD. 7,62-mm avtomat AKM (AKMS) [7.62 mm AKM (AKMS)] (na jeziku: ruski) (3 izd.). Moscow: Voenizdat. str. 149—150.  }}
• Walter, John (4. 9. 1999). Kalashnikov: machine pistols, assault rifles, and machine-guns, 1945 to the present. Greenhill Books/Lionel Leventhal. ISBN 978-1-85367-364-1. 
• How the AK-47 Rewrote the Rules of Modern Warfare – Three-part article by C. J. Chivers, for Wired Magazine
• Ružьe. Oružie i amuniciя 1999/3, pp. 18–21 has an article about the AK-47 prototypes
• M.T. Kalashnikov, "Kto avtor AK-47?" (Who is the author of AK-47?) – an article rejecting some of the alternative theories as to the authorship of the AK-47, Kalashnikov magazine, 2002/2, pp. 4–7 (in Russian)
• M. Degtyaryov, "Neočevidnoe očevidnoe" – an article comparing the internals of the StG 44 and AK-47, Kalashnikov magazine, 2009/4, pp. 18–23 (in Russian)
• "V preddverii юbileя..." Transcription of the commission report on the testing round from the summer of 1947; no winner was selected at this point, but the commission held Kalashnikov's, Dementiev's and Bulkin's designs as most closely satisfying TTT number 3131. Kalashnikov magazine, 2009/8, pp. 18–22 (in Russian)
• "Putёvka v žiznь" Report/letter on the final round of testing, 27 December 1947, declaring Kalashnikov's design the winner. Kalashnikov magazine, 2009/9, pp. 16–22 (in Russian)
• Articles on the 1948 military trials: "Na puti v voйska" and "PERVЫЙ V DINASTII", Kalashnikov magazine, 2009/10-11
• Fackler; Surinchak, John S.; Malinowski, John A.; Bowen, Robert E. (1984). „Wounding potential of the Russian AK-74 assault rifle”. Journal of Trauma-Injury Infection & Critical Care. 24 (3): 263—6. PMID 6708147. doi:10.1097/00005373-198403000-00014. 

Spoljašnje veze

• Sajt proizvođača Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. novembar 2005)
• Automat Kalashnikov
• AK јуришна пушка SovietArmy.com
• -US Army Operator's Manual for the AK-47 Assault Rifle
• AK Site – Kalashnikov Home Page (Mirror) na sajtu Wayback Machine (arhivirano 2007-09-29)
• Nazarian's Gun's Recognition Guide (MANUAL) AK 47 Manual (.pdf) Архивирано на сајту Wayback Machine (30. октобар 2008)
• The Timeless, Ubiquitous AK-47 Архивирано на сајту Wayback Machine (26. август 2013) – slideshow by Time magazine
• Legendary Kalashnikov: Story of AK-47 Rifle (RT's Documentary)
• AK-47: The Weapon Changed the Face of War – audio report by NPR
• The AK-47: The Gun That Changed The Battlefield – audio report by NPR
• AK-47 Documentary: Part 1 & Part 2 by Al Jazeera English
• AK-47 Full Auto, U.S. Army in Iraq from the Internet Archive
• Years of the gun: A political history of the AK-47 in Pakistan by Dawn News
• Piston Red Dot Sights Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јануар 2020) by Internet Archive