Pređi na sadržaj

Abadan

Koordinate: 30° 20′ 30″ S; 48° 17′ 18″ I / 30.3416666667° S; 48.2883333333° I / 30.3416666667; 48.2883333333
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Abadan
آبادان
Administrativni podaci
Država Iran
PokrajinaPokrajina Fars
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2005.1.291.690
Geografske karakteristike
Koordinate30° 20′ 30″ S; 48° 17′ 18″ I / 30.3416666667° S; 48.2883333333° I / 30.3416666667; 48.2883333333
Vremenska zona{{{vremenska_zona}}}
Aps. visina3 m m
Abadan na karti Irana
Abadan
Abadan
Abadan na karti Irana
Pozivni broj0631

Abadan (pers. آبادان) je grad i najveća izvozna luka Irana. Nalazi se u blizini granice sa Irakom, na istoimenom ostrvu u delti Šat-el-Araba, 50 km uzvodno od Persijskog zaliva. Ima najveću rafineriju nafte u jugozapadnoj Aziji. Po podacima iz 2005. godine procenjuje se da u gradu živi oko 1.291.690 stanovnika.

Etimologija

[uredi | uredi izvor]

Najranije pominjanje ostrva Abadan, ako ne i same luke, nalazi se u delima grčkog geografa Markijana, koji daje ime „Aphadana“.[1] Ranije, klasični geograf Ptolemej beleži „Afanu“ kao ostrvo na ušću Tigra (gde se nalazi moderno ostrvo Abadan). B. Farahvaši je predstavio etimologiju ovog imena koja potiče od persijske reči „ab“ (voda) i korena „pa“ (straža, straža), dakle „stanica obalske straže“).[2]

U islamsko doba, pseudoetimologiju je napravio istoričar Ahmad ibn Jahja al-Baladuri (um. 892), citirajući narodnu priču da je grad verovatno osnovao neki „Abad bin Hosain“ iz arapskog plemena Banu Tamim, koji je tamo uspostavio garnizon za vreme namesništva Hadžadža u periodu Omejada.[2] U narednim vekovima, persijska verzija imena je počela da ulazi u opštu upotrebu pre nego što je usvojena službenim dekretom 1935.[2]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Grad je nastao u početku vladavine dinastije Abasida (750-1258) i bio je važno trgovačko sedište kao morska luka koja se nalazila na obali Persijskog zaliva. Zbog proširenja delte Šat el Araba grad je udaljen od Persijskog zaliva tako da je izgubio na značaju. Ponovni uspon grada otpočeo je u XX veku izgradnjom rafinerija.

Grad je tada bio komercijalni izvor soli i tkanih prostirki.[3] Zamućenje delte reke udaljilo je grad dalje od vode; U 14. veku, međutim, Ibn Batuta je opisao Abadan samo kao malu luku u ravnoj slanoj ravnici.[4] Politički, Abadan je često bio predmet sporova između obližnjih država. Godine 1847. Persija ga je preuzela od Otomanskog carstva [5] u kojoj je od tada ostao Abadan. Od 17. veka pa nadalje, ostrvo Abadan je bilo deo zemalja arapskog plemena Ka'ab (Bani Kaab). Jedan deo plemena, Mohajsen, imao je sedište u Mohamari (sada Koramšar), sve do smene šeika Kazal Kana 1924.[6]

Tek u 20. veku na tom području su otkrivena bogata naftna polja. Dana 16. jula 1909, nakon tajnih pregovora sa britanskim konzulom, Persijem Koksom, uz pomoć Arnolda Vilsona, i šeika Kazala pristali su na ugovor o zakupu ostrva, uključujući Abadan.[7][8][9][10] Šeik je nastavio da upravlja ostrvom do 1924.[11] Anglo-persijska naftna kompanija izgradila je svoju prvu rafineriju nafte na kraju cevovoda u Abadanu, počevši od 1909. godine i završivši je 1912. godine, a nafta je tekla do avgusta 1912.[12][13] Broj rafinerija je porastao sa 33.000 tona 1912–1913. na 4.338.000 tona 1931.[11] Do 1938. bio je najveći na svetu.

Tokom Drugog svetskog rata, Abadan je bio mesto kratkih borbi između iranskih snaga i britanskih i indijskih trupa tokom anglo-sovjetske invazije na Iran. Alanbruk je u avgustu 1942. pisao da sve zavisi od nafte iz Abadana, kao „da smo izgubili [persijsku naftu] ne bismo mogli da je isporučimo iz Amerike zbog nedostatka tankera... neizbežno smo izgubili Egipat, komandu nad Indijskim okeanom, i ugrozio čitavu situaciju u Indiji u Burmi“. Kasnije je Abadan bio glavni logistički centar za iznajmljene avione koje su Sjedinjene Države slale u Sovjetski Savez.[14][15]

Iran je 1951. godine nacionalizovao svu naftnu imovinu i preradu kako bi se zaustavio na ostrvu. Neredi su izbili u Abadanu, nakon što je vlada odlučila da nacionalizuje naftna postrojenja, a tri britanska radnika su ubijena.[16] Tek 1954. godine, nakon što su britansko-američki puč zbacili demokratski izabranu vladu, postignuto je nagodbu, koja je omogućila konzorcijumu međunarodnih naftnih kompanija da upravlja proizvodnjom i preradom na ostrvu.[17] To se nastavilo sve do 1973. godine, kada je NIOC preuzeo sve objekte.[18] Nakon potpune nacionalizacije, Iran se fokusirao na domaće snabdevanje naftom i izgradio naftovod od Abadana do Teherana.[18]

Abadan nije bio veliki kulturni ili verski centar, ali je igrao važnu ulogu u Iranskoj revoluciji. Dana 19. avgusta 1978. godine, na godišnjicu državnog udara koji je podržala SAD i kojim je svrgnut nacionalistički i popularni iranski premijer Mohamed Mosadik, bio je zapaljen Sinema Rek, bioskop u Abadanu. U požaru istoimenog bioskope je preminulo 430 ljudi,[19][23] ali što je još važnije, to je bio još jedan događaj koji je omogućio Iransku revoluciju da napreduje. U to vreme bilo je mnogo zabune i dezinformacija o počiniocima incidenta. Javnost je u velikoj meri okrivila lokalnog šefa policije, a takođe i Šaha i SAVAKU.[24] Reformistički list Sobh-e Emrooz u jednom od svojih uvodnika otkrio je da su Sinema Rek spalili radikalni islamisti. List je odmah potom ugašen. Vremenom su uhvaćeni pravi krivci, radikalni islamisti, i otkrivena je logika ovog čina, koji su pokušavali da podstaknu širu javnost na još veće nepoverenje u vladu i doživljavali kinematografiju kao vezu sa Amerikancima.[25] Požar je bio jedan od četiri u kratkom periodu u avgustu, sa drugim požarima u Mašhadu, Urmiji i Širazu.[19] Septembra 1980. Abadan je skoro pregažen tokom iznenadnog napada Iraka na Huzestan, što je označilo početak iransko-iračkog rata. Tokom 11 meseci, Abadan je bio pod opsadom i suočio se sa iračkom artiljerijom i bombardovanjem iz vazduha, ali nikada nije zarobljen od strane iračkih snaga, a u septembru 1981. Iranci su prekinuli opsadu Abadana.[26] Veliki deo grada, uključujući i rafineriju nafte, koja je bila najveća rafinerija na svetu sa kapacitetom od 628.000 barela dnevno, bio je teško oštećen ili uništen opsadom i bombardovanjem.[27] Pre rata, gradsko civilno stanovništvo bilo je oko 300.000, ali na kraju rata skoro celo stanovništvo je potražilo utočište negde drugde u Iranu.

Posle rata najveća briga je bila obnova Abadanske rafinerije nafte, koja je zbog oštećenja radila sa 10% kapaciteta.[28] 1993. godine rafinerija je počela sa ograničenim radom i luka je ponovo otvorena. Do 1997. godine rafinerija je dostigla istu stopu proizvodnje kao i pre rata. Nedavno je Abadan bio mesto velikih radničkih aktivnosti jer su radnici u rafinerijama nafte u gradu organizovali šetnje i štrajkove u znak protesta zbog neisplate plata i političke situacije u zemlji.[29]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Hoeschel et al. 1600, str. 48
  2. ^ a b v Elwell-Sutton & de Planhol 1982, str. 52
  3. ^ Hoiberg 2010, str. 6
  4. ^ Hoiberg 2010, str. 7
  5. ^ Lagassé 2000, str. 2
  6. ^ Elwell-Sutton & de Planhol 1982, str. 53
  7. ^ Ferrier 1991, str. 641–42
  8. ^ Greaves 1991, str. 418–19
  9. ^ a b Abrahamian 2008, str. 56
  10. ^ Sporazum je davao šeiku 1.500 funti godišnje i 16.500 funti zlatnih suverena.[9]
  11. ^ a b Ferrier 1991, str. 647–48
  12. ^ MacPherson 1989, str. 164
  13. ^ Issawi 1991, str. 606–07
  14. ^ Ferrier 1991, str. 651
  15. ^ „Document Detail for IRISNUM= 00190278”. Air Force History Index. 3. 4. 1987. Pristupljeno 6. 8. 2014. 
  16. ^ Wilber 1984, str. 141
  17. ^ Melamid 1997, str. 6
  18. ^ a b MacPherson 1989, str. 164
  19. ^ a b Chelkowski 1991, str. 800
  20. ^ Abrahamian 2008, str. 159
  21. ^ Axworthy 2013, str. 108–09
  22. ^ Daniel 2001, str. 167–68
  23. ^ Izvori daju različite iznose za broj ubijenih, sa 400+,[20] „oko 370 ljudi“,[21] and "skoro 400 ljudi."[22]
  24. ^ Satrapi 2003, str. 14–15
  25. ^ Keddie 2003, str. 231
  26. ^ Daniel 2001, str. 208
  27. ^ MacPherson 1989, str. 154
  28. ^ Axworthy 2013, str. 309
  29. ^ Mather 2009

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Ikona za klice

Ovaj članak vezan za gradove u Iranu je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Абадан&oldid=28879272”