Aboski mir
| Aboski mir | |
|---|---|
 Stara Finska. Žuto područje dato je Ruskom carstvu. | |
| Potpisan | 18 avgust 1743 |
| Potpisnici | |
Aboski mir je mir sklopljen avgusta 1743. između Rusije i Švedske. Aboskim mirom završen je rusko-švedski rat 1741-1743 godine. Zaključenjem ovog mira Švedska je ustupila Rusiji Finsku.
Istorija
[uredi | uredi izvor]Do kraja rata, carska ruska armija je okupirala veći deo Finske, što je navelo feldmaršala Trubeckog i kancelara Alekseja Bestuževa da zahtevaju primenu principa Uti possidetis u ovom slučaju. Zaauzimanjem Finske, ruski političari su težili da švedsku granicu znatno pomere na sever, čime bi smanjili opasnost od švedskog napada na rusku prestonicu Sankt Peterburg. U nadi da će steći nezavisnost, finska imanja su ponudila efemerni tron svoje zemlje vojvodi Petru od Holštajn-Gotorpa (Petar III Fjodorovič), nasledniku ruske krune.[1][2]
Druga stranka na ruskom dvoru, koju su predstavljali prošvedski grof Žan Armand de Lestok i Petrovi holštajnski rođaci, predložila je da se Finska vrati Šveđanima u nadoknadu za to da njegov ujak, Adolf Frederik od Holštajn-Gotorp, bude izabran za naslednika prestola Švedske. Ruska carica Jelisaveta je dala podršku ovoj drugoj frakciji, delom zato što se rado sećala brata Adolfa Frederika, svog predviđenog supružnika koji je umro nekoliko meseci pre nego što je venčanje planirano da se održi (u junu 1727).[3]
Prema rezultujućem ugovoru, Švedska je Rusiji ustupila oblasti istočno od reke Kimi sa tvrđavom Olavinlina i gradovima Lapenranta i Hamina. Otuda je švedska granica pomerena na sever u skladu sa željama Bestuževljeve frakcije. Sa druge strane, Šveđani su pristali da izaberu Adolfa Frederika za prestolonaslednika. Ovaj potez izložio je zemlju riziku od rata protiv Danske i Norveške, pa je Baltička flota otplovila u Stokholm da zaštiti švedsku prestonicu u slučaju danskog napada.
Nakon sporazuma, Rusija je preuzela kontrolu nad južnim delom Karelije. Međutim, Jelisaveta je garantovala religiju, imovinu, zakone i privilegije stanovnika ustupljenih teritorija. Na primer, ove teritorije su samo nekoliko godina ranije usvojile (zajedno sa ostatkom tadašnje Švedske) Opšti zakon Švedske iz 1734. godine.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Aleksej Petrovitj Bestuzhev”. Nordisk familjebok. Pristupljeno 1. 6. 2019.
- ^ „Peter III., Russland, Zar”. Deutsche Digitale Bibliothek. Pristupljeno 1. 6. 2019.
- ^ „Jean Armand de Lestocq”. Brockhaus and Efron Encyclopedic Dictionary. Pristupljeno 1. 6. 2019.
Izvori
[uredi | uredi izvor]- Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz Ilustrovane vojne enciklopedije: Srećković, Borivoje M. (1936). „ABOSKI MIR” (PDF). Ilustrovana vojna enciklopedija (PDF). I. Beograd.
- Shirokorad A.B. Northern Wars of Russia. Moscow, 2001.
