Agaton (pesnik)

Ova slika Anselma Fojerbaha predstavlja zamišljenu scenu iz Platonove Gozbe, u kojoj tragičar Agaton dočekuje pijanog Alkibijada u svoj dom.

Agaton (stgrč. Ἀγάθων; oko 448 p. n. e. — 400. p. n. e.) bio je atinski pesnik. Njegova dela su danas izgubljena. Najpoznatiji je po nastupu u Platonovom Gozbi, koji opisuje banket koji je dat u čast njegovog dobijanja nagrade za svoju prvu tragediju izvedenu na Leneji 416. Takođe je istaknuti lik u Aristofanovoj komediji Thesmophoriazusae.

Biografija

Zajedno sa Pausanijom, oko 407. pre Hrista preselio se na dvor Arhelaja, kralja Makedonije, koji je angažovao dramske pisce; ovde je verovatno umro oko 401. pre Hrista. Agaton je u grčko pozorište uneo izvesne novine: Aristotel nam u Poetici (1451 ^b 21) kaže da su likovi i radnja njegovog Antosa bili originalni, a ne, sledeći atinsku dramsku ortodoksiju, pozajmljeni iz mitoloških ili istorijskih tema. Agaton je takođe bio prvi dramski pisac koji je napisao horske sekvence koje su očigledno bile nezavisne od glavne radnje njegovih drama.

Platon je Agatona prikazao kao zgodnog mladića, dobro obučenog, uglađenih manira, udvaranog modom, bogatstvom i mudrošću Atine, koji sa lakoćom i prefinjenošću deli gostoprimstvo. U Simpozijumu, Agaton je predstavljen kao prijatelj komičnog pesnika Aristofana, ali ovo navodno prijateljstvo nije sprečilo Aristofana da oštro kritikuje Agatona u najmanje dve njegove komične drame.

Agaton je takođe bio prijatelj Euripida, još jednog pisca aktivnog na dvoru Arhelaja Makedonskog.

Fizički izgled

Agatonova izvanredna fizička lepota je iznova izložena u izvorima. Naučnici nisu sigurni koliko je Aristofanov prikaz činjenica, a koliko puka komična izmišljotina.

Nakon pažljivog čitanja Thesmophoriazousae, istoričarka Džejn Mekintoš Snajder primetila je da je Agatonov kostim bio skoro identičan kostimu čuvenog lirskog pesnika Anakreonta, kako je prikazan na slikama u vazi iz ranog 5. veka. Snajderova teoretiše da je Agaton mogao namjerno da se potrudi da oponaša raskošnu odeću svog čuvenog kolege pesnika, iako je do Agatonovog vremena takva odeća odavno ispala iz mode za muškarce. Prema ovom tumačenju, Agaton je u Thesmophoriazousae ismejan ne samo zbog svoje ozloglašene ženstvenosti, već i zbog pretencioznosti odevanja: „izgleda da misli o sebi, u svoj svojoj elegantnoj finoći, kao o rivalu starim jonskim pesnicima, možda čak i samom Anakreonu“.

μόνου γὰρ αὐτοῦ καὶ θεὸς στερίσκεται,
ἀγένητα ποιεῖν ἅσσ᾽ ἂν ᾖ πεπραγμένα.
Čak ni Gospod ne može da promeni prošlost.

— Aristotel, Nicomachean Ethics, knjiga VI, sect. 2, 1139b

Dela

Od Agatonovih drama sačuvano je samo šest naslova i trideset jedan fragment:

• Aerope
• Alcmeon
• Anthos ili Antheus (Cvet)
• Mysoi (Mysians)
• Telephos (Telephus)
• Thyestes

Literatura

• The Drama: Its History, Literature and Influence on Civilization, volume 1, by Alfred Bates. (London: Historical Publishing Company, 1906)
• Thesmoph. 59, 106, Eccles. 100 (Aristophanes)
• Select Epigrams from the Greek Anthology by J. W. Mackail. [1]