Pređi na sadržaj

Adam i Eva

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Adam i Eva (višeznačna odrednica).
Luka Kranah Stariji, Adam i Eva.

Adam i Eva prema mitu o stvaranju avramskih religija,[1] su bili prvi muškarac i žena, roditelji ljudskog roda.[2] Oni su centralni za verovanje da je čovečanstvo u suštini jedna porodica, sa svima koji potiču od jednog para prvobitnih predaka.[3] Oni takođe pružaju osnovu za doktrine o padu čoveka i prvobitnom grehu koje su važna verovanja u hrišćanstvu, iako se ne drže u judaizmu ili islamu.[4]

U Knjizi postanja hebrejske Biblije, od prvog do petog poglavlja, postoje dve priče o stvaranju sa dve različite perspektive. U prvom, Adam i Eva nisu imenovani. Umesto toga, Bog je stvorio čovečanstvo prema slici Božijoj i uputio ih da se umnožavaju i da budu upravitelji nad svim ostalim što je Bog stvorio.

U drugom narativu, Bog pravi Adama od prašine i stavlja ga u Rajski vrt. Adamu je rečeno da može slobodno da jede sa svih drveća u bašti, osim sa drveta poznanja dobra i zla. Nakon toga, Eva je stvorena od jednog od Adamovih rebara da bude njegova pratilja. Oni su nevini i ne srame se zbog svoje golotinje. Međutim, zmija ubeđuje Evu da jede voće sa zabranjenog drveta, a ona daje deo voća Adamu. Ova dela ne samo da im daju dodatno znanje, već im daju i sposobnost da dočaraju negativne i destruktivne koncepte kao što su sramota i zlo. Bog kasnije proklinje zmiju i zemlju. Bog proročki govori ženi i muškarcu kakve će biti posledice njihovog greha neposlušnosti Bogu. Zatim ih proteruje iz Rajskog vrta.

Mit je doživeo opsežnu razradu u kasnijim avramskim tradicijama, a moderni bibličari su ga opširno analizirali. Tumačenja i verovanja u vezi sa Adamom i Evom i pričom koja se vrti oko njih razlikuju se među religijama i sektama; na primer, islamska verzija priče smatra da su Adam i Eva bili podjednako odgovorni za svoje grehe oholosti, umesto da je Eva bila prva koja je bila neverna. Priča o Adamu i Evi često se prikazuje u umetnosti, a imala je značajan uticaj u književnosti i poeziji.

Jevrejska tradicija ponekad govori o drugim Adamovim ženama. Pavle iz Tarsa predstavlja Isusa Hrista kao „novog Adama“ koji donosi život umesto smrti. U hrišćanskoj tradiciji zmija oličava Satanu, a Pad ustanovljava praroditeljski greh. Muslimani slave Adama (Adema) kao prvog proroka.

Priča o Adamovom padu se često smatra alegorijom. Nalazi u populacionoj genetici, posebno oni koji se tiču Y-hromozomskog Adama i mitohondrijalne Eve, ukazuju na to da jedan prvi "Adam i Eva" par ljudskih bića nikada nije postojao.

Hebrejska biblijska priča

[uredi | uredi izvor]
Za više informacija pogledajte: Knjiga postanja

Početna poglavlja Knjige Postanja pružaju mitsku istoriju infiltracije zla u svet.[5] Bog stavlja prvog čoveka i ženu (Adama i Evu) u svoj Edenski vrt, odakle su proterani; sledi prvo ubistvo, i Božja odluka da uništi svet i spase samo pravednog Noja i njegove sinove; novo čovečanstvo potom silazi od njih i širi se po celom svetu, ali iako je novi svet grešan kao i stari, Bog je odlučio da nikada više ne uništi svet potopom, a Istorija se završava sa Terom, ocem Avramovim, od kome će sići ​​izabrani Božiji narod, Izraelci.[5] Ni Adam ni Eva se ne pominju nigde drugde u hebrejskim spisima, osim jednog navođenja Adama u rodoslovu u 1. Letopisima 1:1,[6] što sugeriše da, iako je njihova priča postala prefiksom jevrejske priče, ona ima malo zajedničkog sa njim.[7]

Narativ o stvaranju

[uredi | uredi izvor]

Adam i Eva su prvi čovek i prva žena u Bibliji.[8] Adamovo ime se prvi put pojavljuje u Knjizi Postanja 1 u kolektivnom smislu, kao „čovečanstvo“; kasnije u Postanku 2–3 nosi određeni član ha, ekvivalentan engleskom „the“, što ukazuje da je ovo „čovek“.[traži se izvor] U ovim poglavljima Bog oblikuje „čoveka“ (ha adam) od zemlje (adamah), udahnjuje mu život u nozdrve i čini ga čuvarom stvorenja.[9] Bog zatim stvara za čoveka ezer kenegdo, „pomagača koji mu odgovara“, od njegove strane ili rebra.[10] Reč "rebro" je igra reči na sumerskom, jer reč "ti" znači i "rebro" i "život".[11] Zove se iša, „žena“, jer je, kako kaže tekst, nastala od iš, „muškarac“.[12] Čovek je sa radošću prima.[12]

Izgon iz Edena

[uredi | uredi izvor]
Adam i Eva naslikani na Sikstinskoj kapeli.

Priča se nastavlja u Postanju 3 narativom o „progonu iz raja“. Analiza oblika Postanja 3 otkriva da se ovaj deo priče može okarakterisati kao parabola ili „priča o mudrosti“ u tradiciji mudrosti. Pesnička obraćanja poglavlja pripadaju spekulativnoj vrsti mudrosti koja preispituje paradokse i surovu životnu stvarnost. Ova karakterizacija je određena formatom naracije, postavkama i zapletom. Forma Postanja 3 je takođe oblikovana njegovim rečnikom, koristeći različite igre reči i dvosmislene reči.[13]

Izgon iz rajske priče počinje dijalogom između žene i zmije,[14] identifikovanih u Postanju 3:1 kao životinje koja je bila lukavija od bilo koje druge životinje koju je stvorio Bog, iako Postanje ne poistovećuje zmiju sa Satanom.[15]  Žena je voljna da razgovara sa zmijom i odgovori na cinizam stvorenja ponavljanjem Božje zabrane da se jede voće sa drveta poznanja (Postanje 2:17).[16] Žena je namamljena u dijalog po zmijinim uslovima koji direktno osporava Božju zapovest.[17] Zmija uverava ženu da Bog neće dati da umre ako pojede voće, i, štaviše, da će joj se, ako pojede voće, „otvoriti oči“ i „biće kao Bog, znajući dobro i zlo“ (Postanje 3:5). Žena vidi da je plod drveta poznanja milina za oko i da bi bilo poželjno steći mudrost jedući plod. Žena jede voće i daje muškarcu (Postanje 3:6). Po tome muškarac i žena prepoznaju sopstvenu golotinju i prave natkolenice od smokvinog lišća (Postanje 3:7).[17]

U sledećem narativnom dijalogu, Bog ispituje muškarca i ženu (Postanje 3:8–13).[14] Bog započinje dijalog pozivajući čoveka retoričkim pitanjem koje je osmišljeno da razmotri njegovu grešku. Čovek objašnjava da se iz straha sakrio u vrtu jer je shvatio sopstvenu golotinju (Postanje 3:10).[18] Nakon toga slede još dva retorička pitanja koja su osmišljena da pokažu svest o prkosu Božijoj zapovesti. Zatim muškarac ukazuje na ženu kao na pravog prestupnika, a on implicira da je Bog odgovoran za tragediju jer mu je nju dao Bog (Postanje 3:12).[19] Bog izaziva ženu da se objasni, a ona prebacuje krivicu na zmiju (Postanje 3:13).[20]

Božansko izricanje tri presude se tada stavljaju na sve krivce, Postanje 3:14–19.[14] Proročanstvo presude i priroda zločina prvo se postavlja na zmiju, zatim na ženu i, na kraju, na muškarca. Na zmiju Bog stavlja božansku kletvu.[21] Žena prima kazne koje na nju utiču u dve osnovne uloge: ona će doživeti bolove tokom porođaja i dok je nosilja, kao i dok bude želela svog muža, on će vladati njome.[22] Čovekova kazna ima za posledicu da Bog proklinje zemlju sa koje je došao, a čovek tada dobija proročište smrti, iako taj čovek u tekstu nije opisan kao besmrtan.[23] Iznenada, u toku teksta, u Postanku 3:20, muškarac ženu imenuje „Eva“ (jevr. Havah), „jer je ona bila majka svih živih“. Bog pravi kožnu odeću za Adama i Evu (Postanak 3:20).

Struktura hijazma proročanstva smrti data Adamu u Postanku 3:19, je veza između čovekovog stvaranja iz „prašina“ (Postanje 2:7) do „povratka“ njegovih početaka:[24]“ vraćate se, u zemlju, pošto si iz nje uzeti, prah si, i u prah ćeš se vratiti“.

Izveštaj o vrtu završava se intrabožanskim monologom, koji određuje izbacivanje para i izvršenje tog razmatranja (Postanak 3:22–24).[14] Razlog za proterivanje je bio da se spreči čovek da jede sa drveta života i da postane besmrtan: „Eto, čovek postade kao jedan od nas, da poznaje dobro i zlo, a sada, da ne pruži ruku, i uzmite i od drveta života, i jedite, i živite zauvek“ (Postanje 3:22).[25] Bog proteruje Adama i Evu iz vrta i postavlja heruvime (natprirodna bića koja pružaju zaštitu) i „mač koji se stalno okreće“ da čuva ulaz (Postanje 3:24).[26]

Pad

[uredi | uredi izvor]
Adam i Eva, Pad čovekov, delo Albrehta Direra.

Prvi muškarac i žena su u Božjem rajskom vrtu, gde su sva stvorenja vegetarijanska i nema nasilja. Dozvoljeno im je da jedu plodove svih drveća osim jednog, drveta poznanja dobra i zla. Ženu kuša zmija koja govori da pojede zabranjeni plod, i daje muškarcu, koji takođe jede.[12] Suprotno popularnom mitu, ona ne obmanjuje čoveka, koji je izgleda bio prisutan pri susretu sa zmijom.[12] Bog proklinje svo troje, čoveka na doživotni teški rad praćen smrću, ženu na bol porođaja i potčinjavanje svom mužu, a zmiju da ide na svom stomaku i trpi neprijateljstvo i muškarca i žene.[12] Bog tada oblači muškarca i ženu, koji su postali bogopodobni u poznavanju dobra i zla, zatim ih proteruje iz vrta da ne bi jeli plod drugog drveta, drveta života, i živeli doveka.[27]

Potomstvo

[uredi | uredi izvor]

Postanje 4 pripoveda život van vrta, uključujući rođenje prve dece Adama i Eve, Kaina i Avelja i priču o prvom ubistvu. Adamu i Evi se rađa treći sin, Sit, a Adam je imao „druge sinove i kćeri“ (Postanje 5:4). Postanje 5 navodi Adamove potomke od Sita do Noja sa njihovim godinama pri rođenju njihovih prvih sinova i njihovim godinama nakon smrti. Adamova starost u trenutku smrti je 930 godina. Prema Knjizi Jubileja, Kain se oženio svojom sestrom Avan, ćerkom Adama i Eve.[28]

Avramske religije

[uredi | uredi izvor]

Judaizam

[uredi | uredi izvor]
Za više informacija pogledajte: Judaizam

U drevnom judaizmu je takođe bilo priznato da postoje dva različita objašnjenja o stvaranju čoveka. Prvi izveštaj kaže da ih je „muško i žensko [Bog] stvorio“, što implicira istovremeno stvaranje, dok drugi izveštaj kaže da je Bog stvorio Evu nakon stvaranja Adama. Midraš Raba – Postanje VIII:1 pomirio je to dvoje navodeći da Prvo Postanje, „muško i žensko On ih je stvorio“, ukazuje na to da je Bog prvobitno stvorio Adama kao hermafrodita,[29] telesno i duhovno i muško i žensko, pre nego što je stvorio odvojena bića Adama i Evu. Drugi rabini su sugerisali da su Eva i žena iz prvog izveštaja bile dve odvojene osobe, pri čemu je prva identifikovana kao Lilit, figura koja je na drugim mestima opisana kao noćni demon.

Prema tradicionalnom jevrejskom verovanju, Adam i Eva su sahranjeni u pećini Makpela, u Hebronu.

U Postanju 2:7 „Bog diše čoveku u nozdrve i on postaje nefeš haja“, što označava nešto poput engleske reči „biće“, u smislu telesnog tela sposobnog za život; koncept „duše“ u modernom smislu nije postojao u hebrejskoj misli sve do oko 2. veka pre nove ere, kada je ideja o telesnom vaskrsenju postala popularna.[30]

Hrišćanstvo

[uredi | uredi izvor]
Za više informacija pogledajte: Hrišćanstvo
Peter Paul Rubens, Adam i Eva.

Neki rani oci hrišćanske crkve smatrali su Evu odgovornom za pad čoveka i sve naredne žene kao prve grešnice jer je Eva iskušavala Adama da počini greh. „Vi ste đavolja kapija“, rekao je Tertulijan svojim čitaocima i nastavio da objašnjava da su one odgovorne za Hristovu smrt: „Zbog vaše pustinje [tj. kazne za greh, to jest smrti], čak je i Sin od Boga morao da umre.“[31] Godine 1486. dominikanci Kramer i Sprengler su koristili slične traktate u Malleus Maleficarum („Veštičji čekić“) da opravdaju progon „veštica“.

Srednjovekovna hrišćanska umetnost često je prikazivala Edensku zmiju kao ženu (često identifikovanu kao Lilit), naglašavajući tako zmijinu zavodljivost kao i njen odnos sa Evom. Nekoliko ranih crkvenih otaca, uključujući Klimenta Aleksandrijskog i Jevsevija iz Cezareje, tumačili su hebrejsko „Heva“ ne samo kao ime Eve, već i kao „ženska zmija“.

Na osnovu hrišćanske doktrine o padu čoveka, nastala je doktrina prvobitnog greha. Sveti Avgustin iz Hipona (354–430), radeći sa latinskim prevodom Poslanice Rimljanima, protumačio je apostola Pavla kao da je rekao da je Adamov greh nasledan: „Smrt je prešla [tj. proširila se na] sve ljude zbog Adama, [u kome] svi sagrešiše“, Rimljanima 5:12.[32] Prvobitni greh je postao koncept da se čovek rađa u stanju grešnosti i da mora da čeka iskupljenje. Ova doktrina je postala kamen temeljac zapadne hrišćanske teološke tradicije, međutim, nije je delio ni judaizam ni pravoslavne crkve.

Tokom vekova, iz ovih doktrina se razvio sistem jedinstvenih hrišćanskih verovanja. Krštenje je postalo shvaćeno kao pranje mrlje naslednog greha u mnogim crkvama, iako je njegov prvobitni simbolizam očigledno bio ponovno rođenje. Pored toga, zmija koja je iskušavala Evu tumačena je kao Satana, ili da je Satana koristio zmiju kao govornika, iako se ne pominje ova identifikacija u Tori i ne drži se u judaizmu.

Što se tiče stvarnog postojanja praroditelja – kao i drugih narativa sadržanih u Postanju – Katolička crkva uči da su Adam i Eva bili istorijski ljudi, lično odgovorni za prvobitni greh. Ovaj stav je razjasnio papa Pije XII u enciklici Humani Generis, u kojoj je papa osudio teoriju poligenizma i izrazio da prvobitni greh dolazi „iz greha koji je zaista počinio individualac po imenu Adam“.[33]

Gnostičke tradicije

[uredi | uredi izvor]
Za više informacija pogledajte: Gnosticizam

Gnostičko hrišćanstvo je raspravljalo o Adamu i Evi u dva poznata sačuvana teksta, odnosno o „Apokalipsi Adama“ koja se nalazi u dokumentima Nag Hamadija i u Adamovom testamentu. Stvaranje Adama kao Protoantropa, prvobitnog čoveka, je centralni koncept ovih spisa.

Druga gnostička tradicija je smatrala da su Adam i Eva stvoreni da pomognu u pobedi Satane. Zmiju, umesto da se identifikuje sa Satanom, Ofiti vide kao heroja. Ipak, drugi gnostici su verovali da je Satanin pad, međutim, došao nakon stvaranja čovečanstva. Kao u islamskoj tradiciji, ova priča kaže da je Satana odbio da se pokloni Adamu zbog ponosa. Satana je rekao da je Adam bio inferiorniji od njega jer je napravljen od vatre, dok je Adam napravljen od gline. Ovo odbijanje dovelo je do pada Satane zabeleženog u delima kao što je Knjiga Enohova.

U mandeizmu, "(Bog) je stvorio sve svetove, formirao dušu svojom snagom i postavio je pomoću anđela u ljudsko telo. Tako je stvorio Adama i Evu, prvog čoveka i ženu."[34]

Islam

[uredi | uredi izvor]
Za više informacija pogledajte: Islam

U islamu, na Adama (Adam; arapski: ادم), čija je uloga oca čovečanstva, muslimani gledaju sa poštovanjem. Eva (Havaʼ; arapski: حواء ) je „majka čovečanstva“.[35] Stvaranje Adama i Eve se pominje u Kuranu, iako različiti tumači Kurana daju različite poglede na stvarnu priču o stvaranju (Kur'an, Surat al-Nisaʼ, 1. stih).[36]

U al-Kumijevom tefsiru o Rajskom vrtu, takvo mesto nije bilo sasvim zemaljsko. Prema Kuranu, i Adam i Eva su jeli zabranjeno voće u nebeskom raju. Kao rezultat toga, obojica su poslani na Zemlju kao Božji predstavnici. Svaka osoba je poslata na planinski vrh: Adam na al-Safu, a Eva na al-Marvah. U ovoj islamskoj tradiciji, Adam je plakao 40 dana dok se nije pokajao, nakon čega je Bog spustio Crni kamen, učeći ga hadžu. Prema proročkom hadisu, Adam i Eva su se ponovo ujedinili u ravnici Arafat, blizu Meke.[37] Zajedno su imali dva sina, Kabila i Habila. Postoji i legenda o mlađem sinu, po imenu Rocail, koji je stvorio palatu i grobnicu sa autonomnim statuama koje su živele živote ljudi tako realno da su ih pogrešno smatrali da imaju duše.[38]

Koncept „prvobitnog greha“ ne postoji u islamu jer su, prema islamu, Adam i Eva oprošteni od Boga. Kada je Bog naredio anđelima da se poklone Adamu, Iblis je upitao: "Zašto da se poklonim čoveku? Ja sam napravljen od čiste vatre, a on od zemlje."[39] Liberalni pokreti unutar islama su gledali na Božije naređenje anđelima da se klanjaju Adamu kao uzvišenje čovečanstva i kao sredstvo podrške ljudskim pravima; drugi to vide kao čin pokazivanja Adamu da će najveći ljudski neprijatelj na zemlji biti njihov ego.

U svahili literaturi, Eva je jela sa zabranjenog drveta, što je izazvalo njeno proterivanje, nakon što ju je iskušao Iblis. Tada Adam junački jede zabranjeno voće da bi sledio Evu i zaštitio je na zemlji.[40]

Rodoslov

[uredi | uredi izvor]
AdamEva
KainAveljSit
EnohEnos
GaidadKajinan
MaleleiloMaleleilo
MatusalJared
AdaLamehSelaEnoh
JoviloJuvalTovelNoemaMatusal
Lameh
Noje
SimHamJafet

Galerija

[uredi | uredi izvor]
  • Ranohrišćanska depikcija Adama i Eve u katakombama.
    Ranohrišćanska depikcija Adama i Eve u katakombama.
  • Detalj na staklu, 12. vek, katedrala Sen Žulijen, Francuska.
    Detalj na staklu, 12. vek, katedrala Sen Žulijen, Francuska.
  • Depikcija pada čoveka, Hamburg, 1375-1383.
    Depikcija pada čoveka, Hamburg, 1375-1383.
  • Adam i Eva, Albreht Direr, 1507.
    Adam i Eva, Albreht Direr, 1507.
  • Adam i Eva u raju (Pad), Eva daje Adamu zabranjeno voće, Lukas Kranah stariji, 1533.
    Adam i Eva u raju (Pad), Eva daje Adamu zabranjeno voće, Lukas Kranah stariji, 1533.
  • Adam i Eva iz kopije Falname (Knjige predznaka) koja se pripisuje Džafaru al-Sadiku, v. 1550, dinastija Safavida, Iran
    Adam i Eva iz kopije Falname (Knjige predznaka) koja se pripisuje Džafaru al-Sadiku, v. 1550, dinastija Safavida, Iran
  • Adam i Eva od Ticijana, v. 1550. godine
    Adam i Eva od Ticijana, v. 1550. godine
  • Adam i Eva od Martena van Hemskerka, 1550.
    Adam i Eva od Martena van Hemskerka, 1550.
  • Adam i Eva oterani iz raja, Džejms Tiso, v. 1896-1902.
    Adam i Eva oterani iz raja, Džejms Tiso, v. 1896-1902.
  • Adam i Eva prikazani na muralu u crkvi Abreha va Atsbeha, Etiopija.
    Adam i Eva prikazani na muralu u crkvi Abreha va Atsbeha, Etiopija.
  • Ilustracija iz 1896. na kojoj Eva predaje Adamu zabranjeno voće.
    Ilustracija iz 1896. na kojoj Eva predaje Adamu zabranjeno voće.
  • Adam i Eva Franka Judžina, snimljena 1898, objavljena u Camera Vork br. 30, 1910.
    Adam i Eva Franka Judžina, snimljena 1898, objavljena u Camera Vork br. 30, 1910.
  • Žena, muškarac i zmija, Bajam Šo, 1911.
    Žena, muškarac i zmija, Bajam Šo, 1911.
  • Adam i Eva od Franca Štuka, 1920.
    Adam i Eva od Franca Štuka, 1920.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Womack, Mari (2005). Symbols and Meaning: A Concise Introduction (na jeziku: engleski). Rowman Altamira. ISBN 978-0-7591-0322-1. 
  2. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 14. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ Maʻoz, Moshe (2009). The Meeting of Civilizations: Muslim, Christian, and Jewish (na jeziku: engleski). Sussex Academic Press. ISBN 978-1-84519-287-7. 
  4. ^ Kolatch, Alfred J. (1985). The second Jewish book of why. Internet Archive. Middle Village, N.Y. : J. David Publishers. ISBN 978-0-8246-0305-2. 
  5. ^ a b Blenkinsopp, Joseph (2011-04-21). Creation, Un-creation, Re-creation: A Discursive Commentary on Genesis 1-11 (na jeziku: engleski). A&C Black. ISBN 978-0-567-37287-1. 
  6. ^ Enns, Peter (2012). The Evolution of Adam: What the Bible Does and Doesn't Say about Human Origins (na jeziku: engleski). Baker Books. str. 84. ISBN 978-1-58743-315-3. 
  7. ^ Blenkinsopp 2011, str. 3
  8. ^ Hearne, Stephen Z. (1990). „Adam”. Ur.: Mills, Watson E.; Bullard, Roger Aubrey. Mercer Dictionary of the Bible. Mercer University Press. ISBN 9780865543737. 
  9. ^ Hearne 1990, str. 9
  10. ^ Freedman, David Noel; Myers, Allen C. (2000-12-31). Eerdmans Dictionary of the Bible (na jeziku: engleski). Amsterdam University Press. ISBN 978-90-5356-503-2. 
  11. ^ Kramer, Samuel Noah; Rogers D. Spotswood Collection. TxSaTAM (1963). The Sumerians : their history, culture, and character. Internet Archive. Chicago : University of Chicago Press. str. 149. ISBN 978-0-226-45237-1. 
  12. ^ a b v g d Galambush, Julie (2000). „Eve”. Ur.: Freedman, David Noel; Myers, Allen C. Eerdmans Dictionary of the Bible. Amsterdam University Press. ISBN 9789053565032. 
  13. ^ The Word of the Lord shall go forth : essays in honor of David Noel Freedman in celebration of his sixtieth birthday. Princeton Theological Seminary Library. Winona Lake, IN : Eisenbrauns. 1983. ISBN 978-0-931464-19-5. 
  14. ^ a b v g Mathews, K. A. (1996—2005). Genesis. Nashville, Tenn.: Broadman & Holman Publishers. str. 226. ISBN 0-8054-0101-6. OCLC 33207787. 
  15. ^ Berlin, Adele; Brettler, Marc Zvi; Fishbane, Michael A.; Jewish Publication Society (2004). The Jewish study Bible : Jewish Publication Society Tanakh translation. Internet Archive. Oxford ; New York : Oxford University Press. ISBN 978-0-19-529754-6. 
  16. ^ Mathews, K. A. (1996—2005). Genesis. Nashville, Tenn.: Broadman & Holman Publishers. str. 235. ISBN 0-8054-0101-6. OCLC 33207787. 
  17. ^ a b Mathews, K. A. (1996—2005). Genesis. Nashville, Tenn.: Broadman & Holman Publishers. str. 236. ISBN 0-8054-0101-6. OCLC 33207787. 
  18. ^ Mathews, K. A. (1996—2005). Genesis. Nashville, Tenn.: Broadman & Holman Publishers. str. 240. ISBN 0-8054-0101-6. OCLC 33207787. 
  19. ^ Mathews, K. A. (1996—2005). Genesis. Nashville, Tenn.: Broadman & Holman Publishers. str. 241. ISBN 0-8054-0101-6. OCLC 33207787. 
  20. ^ Mathews, K. A. (1996—2005). Genesis. Nashville, Tenn.: Broadman & Holman Publishers. str. 242. ISBN 0-8054-0101-6. OCLC 33207787. 
  21. ^ Mathews, K. A. (1996—2005). Genesis. Nashville, Tenn.: Broadman & Holman Publishers. str. 243. ISBN 0-8054-0101-6. OCLC 33207787. 
  22. ^ Mathews, K. A. (1996—2005). Genesis. Nashville, Tenn.: Broadman & Holman Publishers. str. 248. ISBN 0-8054-0101-6. OCLC 33207787. 
  23. ^ Mathews, K. A. (1996—2005). Genesis. Nashville, Tenn.: Broadman & Holman Publishers. str. 252. ISBN 0-8054-0101-6. OCLC 33207787. 
  24. ^ Mathews, K. A. (1996—2005). Genesis. Nashville, Tenn.: Broadman & Holman Publishers. str. 253. ISBN 0-8054-0101-6. OCLC 33207787. 
  25. ^ Addis, William Edward (1892). The Documents of the Hexateuch: The oldest book of Hebrew history (na jeziku: engleski). D. Nutt. 
  26. ^ Brian, Weinstein (2010). 54 Torah Talks. Bertrams Print On Demand. ISBN 978-1-4401-9255-5. OCLC 1124540917. 
  27. ^ Alter, Robert (2008-10-17). The Five Books of Moses: A Translation with Commentary (na jeziku: engleski). W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-07024-8. 
  28. ^ Betsy Halpern Amaru (1999). The Empowerment of Women in the Book of Jubilees,. str. 17. .
  29. ^ Schwartz, Howard (2004-11-01). Tree of Souls: The Mythology of Judaism (na jeziku: engleski). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-535870-4. 
  30. ^ Beleške Harija Orlinskog.
  31. ^ „Ante-Nicene Fathers, Vol. IV : On the Apparel of Women. Book I”. www.tertullian.org. Pristupljeno 2022-02-01. 
  32. ^ Lane Fox, Robin (2006). The unauthorized version : truth and fiction in the Bible. London. ISBN 978-0-14-192575-2. OCLC 960638344. 
  33. ^ „Humani Generis (August 12, 1950) | PIUS XII”. www.vatican.va. Pristupljeno 2022-02-01. 
  34. ^ „Mandaean identity - Mandaean Associations Union - اتحاد الجمعيات المندائية”. www.mandaeanunion.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-01. 
  35. ^ Stewart, Devin (2004-01-01). „Historical Dictionary of Prophets in Islam and Judaism”. American Journal of Islam and Society. 21 (1): 124—127. ISSN 2690-3741. doi:10.35632/ajis.v21i1.1823. 
  36. ^ Kur'an 4:1:O čovečanstvo! Budite poslušni svome Gospodaru, Koji vas je stvorio od jedne osobe (Adama), a od njega (Adama) je stvorio svoju ženu Havu (Evu), i od njih je oboje stvorio mnoge muškarce i žene;
  37. ^ Wheeler, Brannon (2006). Mecca and Eden: Ritual, Relics, and Territory in Islam (na jeziku: engleski). University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-88804-0. 
  38. ^ Godwin, William (1834). Lives of the necromancers: or, An account of the most eminent persons in successive ages, who have claimed for themselves, or to whom has been imputed by others, the exercise of magical power. Harvard University. London, F. J. Mason. 
  39. ^ Kuran 7:12
  40. ^ Renard, John (1999). Islam and the Heroic Image: Themes in Literature and the Visual Arts. Mercer University Press. str. 122. ISBN 9780865546400. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Adam i Eva na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Адам_и_Ева&oldid=28822971”