Adaptivna vrednost

Adaptivna vrednost ili fitnes je mera populaciono-evolucionog uspeha (uspeha u preživljavanju i razmnožavanju) određenog genotipa. Ispoljava se preko karakterističnih performansi fenotipa, koje nazivamo komponentama adaptivne vrednosti, tj. fitnes genotipa se ispoljava kroz njegov fenotip.

Još se može definisati kao kvantitativni termin prirodne i seksualne selekcije u evolucionoj biologiji. Adaptivna vrednost opisuje pojedinačni uspeh razmnožavanja i prosečan doprinos genofondu sledeće generacije, od strane jedinki nekog genotipa ili fenotipa.

Nekada se koristi termin Darvinov fitnes da bi se uspostavila jasna razlika u odnosu na fitnes u zdravstvenom (fizičkom) smislu.^[1] Treba uočiti da fitnes ne predstavlja meru opstanka ili životnog veka, već da fitnes predstavlja meru uspeha u preživljavanju i ostavljanju većeg broja jedinki u sledećim generacijama.

Osobine

Bespolnim razmnožavanjem se adaptivne vrednosti dodeljuju genotipu. Polnim putem, genotipi su kodirani svakoj sledećoj generaciji. U tom slučaju adaptivne vrednosti bivaju dodeljene alelima, pri čemu takvi aleli, sa više fitnes vrednosti, imaju težnju da postaju češći tokom vremena. Ovako dolazi do prirodne selekcije.

Osnovne komponente fitnesa su:

dužina života — vijabilitet,
broj potomaka — fertilitet.

Vrednosti ovih komponenti nastaju u sadejstvu genotipa i ekoloških faktora životne sredine koju organizmi (genotip) nastanjuju.

Predispozicija

Fitnes se najčešće definiše kao predispozicija ili verovatnoća, a ne kao realan broj potomaka. Prema Majnardu Smitu: "Fitnes je svojstvo, ali ne jedinke, već cele skupine istih. Samim tim definicija kojom fitnes predstavlja meru u razmnožavanju nekog genotipa, sada formuliše i to da se tada misli kvantitativno na prosečan broj mogućih potomaka, u odnosu na celu skupinu, a ne na jedinku konkretno. Na primer, ukoliko ljudsko mladunče pogodi grom, dok je još u ranom životnom stadijumu, to ne znači da je adaptivna vrednost datog genotipa mala, već da ta jedinka "nije imala sreće"."^[2]^[3]

Reference

^ Wassersug, J. D., and R. J. Wassersug, 1986. Fitness fallacies. Natural History 3:34-37.
^ Maynard-Smith, J. (1989). Evolutionary Genetics. ISBN 978-0-19-854215-5.
^ Hartl, D. L. (1981). A Primer of Population Genetics. ISBN 978-0-87893-271-9.

Literatura

Maynard-Smith, J. (1989). Evolutionary Genetics. ISBN 978-0-19-854215-5.
Sober, E. (2001). „The Two Faces of Fitness”. Ur.: R. Singh; D. Paul; C. Krimbas; J. Beatty. Thinking about Evolution: Historical, Philosophical, and Political Perspectives (PDF). Cambridge University Press. str. 309—321. Arhivirano iz originala 18. 07. 2011. g. Pristupljeno 20. 11. 2018. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)
Orr, H. A. (avgust 2009). „Fitness and its role in evolutionary genetics”. Nat. Rev. Genet. 10 (8): 531—9. PMC 2753274 . PMID 19546856. doi:10.1038/nrg2603.

Spoljašnje veze

[1] Wassersug, J. D., and R. J. Wassersug, 1986. Fitness fallacies. Natural History 3:34-37.

[2] Maynard-Smith, J. (1989). Evolutionary Genetics. ISBN 978-0-19-854215-5.

[3] Hartl, D. L. (1981). A Primer of Population Genetics. ISBN 978-0-87893-271-9.

[1]

[2]

[3]

Normativna kontrola
Državne	Izrael Sjedinjene Države
Ostale	Enciklopedija Britanika