Azurit
Appearance
Azurit | |
---|---|
Opšte informacije | |
Kategorija | Mineral |
Formula | Cu3(CO3)2(OH)2 |
Kristalne sisteme | monoklinična |
Identifikacija | |
Molekulska masa | 344,67 g/mol |
Kristalni habitus | prizmatičan, pločast |
Tvrdoća po Mosu | 3,5 - 4 |
Sjajnost | staklasta |
Ogreb | svetloplav |
Gustina | 3.77 - 3.89 g/cm³ |
Azurit je azurno plavi mineral bakra nastao površinskim promenama primarnih minerala bakra.[1] Često se u prirodi javlja zajedno sa malahitom, koji je zelene boje, a koji nastaje daljim promenama azurita.[2]
Tek formiran azurit je tamnoplave boje, a s vremenom, kako se odvijaju promene, postaje svetliji sve dok ne promeni boju u zelenu kada postaje malahit. Kristališe monoklinično i to prizmatično i pločasto i tvrdine je veće od 3 (tvrdina mu je veća od kalcita), tačnije od 3,5 do 4 po Mosovoj skali. Sjajnost mu je staklasta i ima karakterističnu azurno plavu boju, po čemu se lako prepoznaje i razlikuje od drugih minerala.[3][4]
Galerija
[uredi | uredi izvor]Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Babič D. (2003). Mineralogija. Beograd: Rudarsko-geološki fakultet.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Babič D. (2003). Mineralogija. Beograd: Rudarsko-geološki fakultet.