Pređi na sadržaj

Albatrosi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Albatros
Vremenski raspon: 40–0 Ma
Oligocen–sadašnjost
Kratkorepi albatros (Phoebastria albatrus)
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Procellariiformes
Porodica: Diomedeidae
G.R. Gray 1840[1]
Rodovi

Diomedea
Thalassarche
Phoebastria
Phoebetria
†Tydea
†Plotornis
†Diomedavus
†Aldiomedes

Globalna gustina opsega (crveno)

Albatrosi[2] (lat. Diomedeidae) su najčešća porodica ptica subpolarnih voda Antarktika, iako se mogu sresti u umerenim, pa i u tropskim morima.

Opis

[uredi | uredi izvor]

Velika je okeanska ptica, tela pokrivenog belim perjem, sivkaste glave i vrata. Gornja površina dugih i mekih krila, kao i kratkog repa, je tamnosmeđa, skoro crna. Preko oka, prema nazad, ima tanku tamnu crtu. Odrasle ptice imaju ružičasto-žuti kljun. Donja strana krila takođe je po ivicama tamna. Mlade ptice imaju sivu glavu i vrat, i tamni kljun. Na kratkim nogama među prstima ima plovne kožice. Telo mu je dugo oko jedan metar, a rasponom krila dostigne dva i po metra. Jedan je od najboljih okeanskih letača koji najveći deo života provede jedreći nad hladnim subpolarnim okeanima južne polulopte. Ponekad doleti do evropskih obala.

Ishrana

[uredi | uredi izvor]

Hrani se morskom ribom i mekušcima.

Razmnožavanje

[uredi | uredi izvor]

Gnezdi se na pustim ostrvima u velikim kolonijama, gde u neuglednom gnezdu odgaji samo jedno mlado. Na kopno dolazi samo kada gradi gnezdo. Celog života živi sa istom ženkom.

Nauka

[uredi | uredi izvor]

Taksonomija i evolucija

[uredi | uredi izvor]

Oznaka „albatros” obuhvata između 13 i 24 vrste (broj je još uvek predmet rasprave, a 21 je najčešće prihvaćen broj) u četiri roda. Ovi rodovi su veliki albatrosi (Diomedea), molimavksi (Thalassarche), severnopacifički albatrosi (Phoebastria) i sivii albatrosi (Phoebetria). Severnopacifički albatrosi se smatraju sestrinskom taksonom velikih albatrosa, dok se sivi albatrosi smatraju bližim molimavksima.[3]

Taksonomija grupe albatrosa bila je izvor mnogih debata. Sibli-Alkvistova taksonomija smešta morske ptice, ptice grabljivice i mnoge druge u znatno prošireni red, Ciconiiformes, dok ornitološke organizacije u Severnoj Americi, Evropi, Južnoj Africi, Australiji i Novom Zelandu zadržavaju tradicionalniji red Procellariiformes. Albatrosi se mogu odvojiti od ostalih Procellariiformes genetski i kroz morfološke karakteristike, veličinu, njihove noge i raspored njihovih nosnih cevi (videti ispod: Morfologija i let).[3]

U okviru porodice, o dodeli rodova se raspravlja više od 100 godina. Prvobitno su stavljeni u jedan rod, Diomedea. Rajhenbah ih je preuredio u četiri različita roda 1852. godine, a zatim ih je ponovo združio i ponovo razdvojio nekoliko puta, pri čemu je dodeljeno ukupno 12 različitih imena roda (iako nikada više od osam odjednom) do 1965 (Diomedea, Phoebastria, Thalassarche, Phoebetria, Thalassageron, Diomedella, Nealbatrus, Rhothonia, Julietata, Galapagornis, Laysanornis, i Penthirenia).[4]

Skelet albatrosa vrste Thalassarche melanophris izložen u Muzeju za osteoologiju u Oklahoma Sitiju, Oklahoma, SAD

Do 1965. godine, u pokušaju da se vrati red u klasifikaciju albatrosa, oni su svrstani u dva roda, Phoebetria (sivi albatrosi, koji su najviše ličili na procelaride i koji su se u to vreme smatrali „primitivnim”) i „Diomedea” (ostatak).[5] Iako je iznet predlog za pojednostavljenje porodice (posebno nomenklature), klasifikacija je zasnovana na morfološkoj analizi Eliota Kuza iz 1866. godine, i obraćala je malo pažnje na novije studije i čak ignorisala neke od Kuzovih sugestija.[4]

Istraživanje Gerija Nana iz Američkog prirodnjačkog muzeja (1996) i drugih istraživača širom sveta koji su proučavali mitohondrijsku DNK svih 14 prihvaćenih vrsta, dovela su do pronalaska četiri, a ne dve, monofiletske grupe unutar albatrosa. Oni su predložili vaskrsenje dva stara imena roda, Phoebastria za albatrose severnog Pacifika i Thalassarche za molimavkse, pri čemu bi veliki albatrosi zadržali naziv Diomedea, a sivi albatrosi ostali u Phoebetria.[6]

Dok se deo naučne zajednice slaže oko broja rodova, usaglašenost je manje zastupljena u pogledu broja vrsta. Istorijski gledano, do 80 različitih taksona su opisali različiti istraživači; većina njih su bile netačno identifikovane mlade ptice.[7]

Filogenetski odnosi rodova albatrosa, na osnovu rada Nuna et al. 1996.

Na osnovu svog rada na rodovima albatrosa, Robertson i Nun su 1998. godine predložili revidiranu taksonomiju sa 24 različite vrste,[4] u poređenju sa 14 tada prihvaćenih. Ova proširena taksonomija uzdigla je mnoge uspostavljene podvrste do pune vrste, ali je kritikovana zbog toga što u svakom slučaju nije koristila informacije recenzirane od strane kolega da bi opravdala podela. Od tada, dalje studije su u nekim slučajevima podržale ili opovrgle ove podele. Jedan rad iz 2004. u kojem se analizira mitohondrijska DNK i mikrosateliti složio se sa zaključkom da se antipodski albatros i tristanski albatros razlikuju od lutajućeg albatrosa, prema Robertsonu i Nanu, ali je otkrio da se predloženi Gibsonov albatros, Diomedea gibsoni, nije razlikovao od antipodskog albatrosa.[8] Najvećim delom, privremenu taksonomiju od 21 vrste prihvataju ITIS i mnogi drugi istraživači, mada definitivno ne svi. Godine 2004, Penhalurik i Vink su pozvali da se broj vrsta smanji na 13 (uključujući i grupisanje amsterdamskog albatrosa sa lutajućim albatrosom),[9] iako je i sam ovaj rad bio kontroverzan.[7][10]

Molekularna studija Siblija i Alkvesta o evoluciji porodica ptica naglasila je radijaciju Procellariiformes u oligocenskom period pre 35–30 miliona godina (Mya), iako je ova grupa verovatno nastala ranije, sa fosilom koji se ponekad pripisuje redu, morskom pticom poznatom kao Tytthostonyx, koja se nalazi u stenama kasne krede (od pre 70 miliona godina). Molekularni dokazi sugerišu da su olujne burnice bile prve koje su se odvojile od prastare populacije, a zatim albatrosi, a kasnije su se odvojili procelaridi i ronilačke burnice. Najraniji fosilni albatrosi pronađeni su u stenama od eocena do oligocena, iako su neki od njih samo uslovno pripisani porodici i čini se da nijedan nije posebno blizak živim oblicima. To su Murunkus (srednji eocen Uzbekistana), Manu (rani oligocen Novog Zelanda) i neopisani oblik iz kasnog oligocena Južne Karoline. Najstariji široko prihvaćeni fosilni albatros je Tydea septentrionalis iz ranog oligocena iz Belgije.[11] Diomedavus knapptonensis je manji od svih postojećih albatrosa i pronađen je u kasnim oligocenskim slojevima države Vašington, SAD.[12] Plotornis se ranije često smatrao burnicom, ali je sada prihvaćen kao albatros. On potiče iz srednjeg miocena u Francuskoj, iz vremena kada je podela između četiri moderna roda već bila u toku, o čemu svedoče Phoebastria californica i Diomedea milleri, obe vrste iz srednjeg miocena sa Šarktut Hila u Kaliforniji. Oni pokazuju da je do podele između velikih albatrosa i severnopacifičkih albatrosa došlo do pre 15 miliona godina. Slični fosilni nalazi na južnoj hemisferi stavljaju rascep između sivih albatrosa i molimavka na razdoblje pre 10 miliona godina.[3]

Fosilni zapis albatrosa na severnoj hemisferi je potpuniji od onog na južnoj, a mnogi fosilni oblici albatrosa su pronađeni u severnom Atlantiku, koji danas nema albatrosa. Ostaci kolonije kratkorepih albatrosa otkriveni su na ostrvu Bermuda,[13] a većina fosilnih albatrosa sa severnog Atlantika pripadala je rodu Phoebastria (albatrosi severnog Pacifika); jedan primerak, Phoebastria anglica, pronađen je u naslagama u Severnoj Karolini i Engleskoj. Zbog konvergentne evolucije, posebno kostiju nogu i stopala, ostaci praistorijskih pseudozubnih ptica (Pelagornithidae) mogu se pogrešno smatrati ostacima izumrlih albatrosa; Manu bi mogao biti takav slučaj, a sasvim je izvesno da je pretpostavljena džinovska butna kost albatrosa iz ranog pleistocena[14] formacije Dajiniči u Kakegavi, Japan, zapravo od jedne od poslednjih pseudozubnih ptica. Aldiomedes angustirostris je bila jedinstvena uskokljuna vrsta iz pliocena Novog Zelanda.[11][a]

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ The articles on Diomedea, Phoebastria, and Thalassarche contain more data on fossil species of living albatross genera.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Brands, Sheila (14. 8. 2008). „Systema Naturae 2000 / Classification – Family Diomedeidae”. Project: The Taxonomicon. Arhivirano iz originala 16. 6. 2009. g. Pristupljeno 17. 2. 2009. 
  2. ^ „Prilog I - Strogo zaštićene vrste koje se nalaze na Dodacima CITES konvencije”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  3. ^ a b v Brooke, M (2004). Albatrosses and Petrels Across the World. ISBN 0-19-850125-0.  Oxford University Press, Oxford, UK
  4. ^ a b v Robertson, C. J. R. and Nunn, G. B. (1998) "Towards a new taxonomy for albatrosses" in: Proceedings First International Conference on the Biology and Conservation of Albatrosses, G.Robertson & R.Gales (Eds), Chipping Norton:Surrey Beatty & Sons, 13–19,
  5. ^ Alexander, W. B.; Fleming, C. A.; Falla, R. A.; Kuroda, N. H.; Jouanin, C.; Rowan, M. K.; Murphy, R. C.; Serventy, D. L.; Salomonsen, F.; et al. (1965). „Correspondence: The families and genera of the petrels and their names”. Ibis. 107 (3): 401—5. doi:10.1111/j.1474-919X.1965.tb07326.x. 
  6. ^ Nunn, G. B.; Cooper, J.; Jouventin, P.; Robertson, C. J. R.; Robertson, G. G. (1996). „Evolutionary relationships among extant albatrosses (Procellariiformes: Diomedeidae) established from complete cytochrome-b gene sequences” (PDF). Auk. 113 (4): 784—801. JSTOR 4088857. doi:10.2307/4088857. 
  7. ^ a b Double, M.C. & Chambers, G.K., (2004). "The need for the parties to the Agreement on Albatrosses and Petrels (ACAP) to establish a robust, defendable and transparent decision-making process for the construction and maintenance of their species lists ". Proceedings of the Scientific Meeting of Agreement on Albatrosses and Petrels (ACAP), Hobart, Australia, 8–9 November 2004
  8. ^ Burg, T.M.; Croxall, J.P. (2004). „Global population structure and taxonomy of the wandering albatross species complex”. Molecular Ecology. 13 (8): 2345—2355. PMID 15245406. S2CID 28479284. doi:10.1111/j.1365-294X.2004.02232.x. 
  9. ^ Penhallurick, J.; Wink, M. (2004). „Analysis of the taxonomy and nomenclature of the Procellariiformes based on complete nucleotide sequences of the mitochondrial cytochrome b gene” (PDF). Emu. 104 (2): 125—147. S2CID 83202756. doi:10.1071/MU01060. 
  10. ^ Rheindt, F. E.; Austin, J. (2005). „Major analytical and conceptual shortcomings in a recent taxonomic revision of the Procellariiformes – A reply to Penhallurick and Wink (2004)” (PDF). Emu. 105 (2): 181—186. S2CID 20390465. doi:10.1071/MU04039. 
  11. ^ a b Mayr, Gerald; Tennyson, Alan J. D. (2020). „A small, narrow-beaked albatross from the Pliocene of New Zealand demonstrates a higher past diversity in the feeding ecology of the Diomedeidae”. Ibis (na jeziku: engleski). 162 (3): 723—734. ISSN 1474-919X. S2CID 203891391. doi:10.1111/ibi.12757. 
  12. ^ Mayr, Gerald; Goedert, James L. (2017). „Oligocene and Miocene albatross fossils from Washington State (USA) and the evolutionary history of North Pacific Diomedeidae”. The Auk. 134 (3): 659—671. doi:10.1642/AUK-17-32.1 Slobodan pristup. 
  13. ^ Olson, S.L.; Hearty, P.J. (2003). „Probable extirpation of a breeding colony of Short-tailed Albatross (Phoebastria albatrus) on Bermuda by Pleistocene sea-level rise”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 100 (22): 12825—12829. Bibcode:2003PNAS..10012825O. PMC 240703 Slobodan pristup. PMID 14566060. doi:10.1073/pnas.1934576100 Slobodan pristup. 
  14. ^ Gelasian, formerly Late Pliocene

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Životinjsko carstvo: album-bojanka za 250 sličica; autor teksta Eugen Draganović; Beograd (2004)

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Albatrosi na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Albatrosi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Албатроси&oldid=28929564”