Pređi na sadržaj

Aleksandar Jersin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Aleksandar Jersin
Aleksandar Jersin
Puno imeAleksandar Jersin
Datum rođenja(1863-09-22)22. septembar 1863.
Mesto rođenjaAubonne, Kanton Vo, Švajcarska
Datum smrti1. mart 1943.(1943-03-01) (79 god.)
Mesto smrtiNja Čang, Anam, Francuska Indokina

Aleksandar Jersin (engl. Alexandre Emile Jean Yersin, 22. septembar 1863 – 1. mart 1943) bio je švajcarsko - francuski lekar i bakteriolog. Zapamćen je kao suotkrivač bacila odgovornog za bubonsku kugu ili štetočinu, koji je kasnije u njegovu čast dobio ime: Jersinija pestis. Još jedan bakteriolog, japanski lekar Kitasato Šibasaburo, često je zaslužan za nezavisno identifikovanje bakterije nekoliko dana ranije, ali je možda identifikovao drugu bakteriju, a ne kugu koja uzrokuje patogene. Jersin je takođe prvi put pokazao da je isti bacil prisutan i kod glodara i kod ljudi, podvlačeći na taj način moguće načine prenosa.

Život[uredi | uredi izvor]

Jersin je rođen 1863. godine u Aubonne, u kantonu Vo, u Švajcarskoj, kao posthumni sin Jean-Alexandre-Marc Yersin-a od njegove supruge Fanny-Isaline-Emilie Moschell.[1] Od 1883. do 1884. studirao je medicinu u Lozani, zatim u Marburgu i Parizu (1884–1886). Godine 1886. Jersin je ušao u istraživačku laboratoriju Luj Pastera Više normalne škole, na poziv Pjer Pola Emila Rua, i učestvovao u razvoju seruma protiv besnila. 1888. doktorirao je disertacijom pod naslovom Étude sur le Développement du Tubercule Expérimental i proveo dva meseca kod Roberta Koha u Nemačkoj. Pridružio se nedavno stvorenom Pasterovom institutu 1889. godine kao Ruov saradnik i sa njim je otkrio difterični toksin (koji proizvodi bacil Corynebacterium diphtheriae).

Da bi mogao da se bavi medicinom u Francuskoj, Jersin se prijavio i stekao francusko državljanstvo 1888. Ubrzo zatim (1890), otputovao je u francusku Indokinu (sadašnji Vijetnam, Laos i Kambodža) u jugoistočnoj Aziji kao lekar kompanije Messageries Maritimes, na liniji Ho Ši Min (nekada Sajgon) - Manila, a zatim na liniji Ho Ši Min - Hajfong. Učestvovao je u jednoj od misija Auguste Pavie. 1894. godine Jersin je poslan na zahtev francuske vlade i Pasterovog instituta u Hong Kong, da istraži kugu koja se tamo dešavala.

Tamo, u maloj kolibi (prema Wendy Orent) pošto je odbijen pristup britanskim bolnicama po njegovom dolasku, napravio je svoje najveće otkriće: a to je da od patogena nastaje bolest. Dr Kitasato Šibasaburo, takođe u Hong Kongu, identifikovao je bakteriju nekoliko dana ranije. Postoje kontroverze da li su to bili isti pneumokoki ili mešavina ta dva. Budući da su Kitasatoovi početni izveštaji bili nejasni i donekle kontradiktorni, neki daju Jersinu isključivu zaslugu za otkriće.[2][3] Međutim, temeljna analiza morfologije organizma koju je otkrio Kitasato utvrdila je da smo „uvereni da je Kitasato ispitivao bacil kuge u Hong Kongu krajem juna i početkom jula 1894. godine“, samo nekoliko dana nakon što je Jersin objavio sopstveno otkriće 20. juna. Prema tome, Kitasatu „ne bi trebalo odbiti ovaj kredit“.[4] Bacil kuge se bolje razvija na nižim temperaturama, pa se pokazalo da je Jersinova slabije opremljena laboratorija prednost u trci sa Kitasatom, koji je koristio inkubator. Stoga, iako je u početku naučna zajednica nazvala „bacil Kitasato-Jersin“, mikrob će kasnije preuzeti samo njegovo ime, jer ono koje je identifikovao Kitasato, vrsta streptokoka, ne može se naći u limfnim žlezdama . Jersin je takođe prvi put uspeo da pokaže da je isti bacil prisutan i kod glodara i kod ljudskih bića, podvlačeći na taj način moguće načine prenosa. O ovom važnom otkriću iste godine je saopštio Francuskoj akademiji nauka njegov kolega Emile Duclaux u klasičnom radu pod nazivom „La peste bubonique à Hong-Kong“.[5]

Od 1895. do 1897. godine, Jersin je nastavio sa proučavanjem bubonske kuge. 1895. godine vratio se u Institut Paster u Parizu i sa Pjer Pola Emila Ru-om, Amédée Borre-om i Albert Calmette-om pripremio prvi serum protiv kuge. Iste godine se vratio u Indokinu, gde je u Nja Čangu instalirao malu laboratoriju za proizvodnju seruma (1905. godine ova laboratorija postala je ogranak Pasterovog instituta). Jersin je probao serum dobijen iz Pariza u Guandžoun i Sjamenu 1896. godine i u Mumbaju u Indiji 1897. godine, sa razočaravajućim rezultatima. Odlučivši da ostane u svojoj zemlji stvaranja, aktivno je učestvovao u stvaranju Medicinske škole u Hanoju 1902, i bio je njen prvi direktor, do 1904.

Jersin se okušao u poljoprivredi i bio je pionir u uzgoju gumenih stabala (Hevea brasiliensis) uvezenih iz Brazila u Indokinu. U tu svrhu dobio je 1897. godine koncesiju od vlade za osnivanje poljoprivredne stanice u Suoi Dau. Otvorio je novu stanicu u Hon Ba-u 1915. godine, gde je pokušao da aklimatizuje drvo kinina (Cinchona ledgeriana), koje su Španci uvezli iz Anda u Južnu Ameriku i koje je proizvelo prvi poznati efikasni lek za sprečavanje i lečenje malarije (bolest koja do danas preovlađuje u jugoistočnoj Aziji).

Alekandar Jersin je dobro zapamćen u Vijetnamu, gde su ga ljudi od milja zvali Ông Năm (Ong Nam - Gospodin Nam / Peti).

8. januara 1902, Jersin je akreditovan za prvog upravnika Medicinskog univerziteta u Hanoju od strane generalnog guvernera Francuske Indokine, Paul Doumera.[6] Nakon nezavisnosti zemlje, ulice imenovane u njegovu čast zadržale su svoj naziv, a njegov grob u Suoi Dau ulepšala je pagoda u kojoj se obavljaju obredi u njegovom bogosluženju. Njegova kuća u Nja Čangu sada je Muzej Jersin, a natpis na njegovom nadgrobnom spomeniku opisuje ga kao „dobročinitelja i humanistu, kojeg poštuju vijetnamski ljudi“. U Hanoju, francuski licej ima njegovo ime. Privatni univerzitet osnovan je 2004. godine u Da Lat je nazvana "Jersin Univerzitet" u njegovu čast.

1934. nominovan je za počasnog direktora Pasterovog instituta i člana upravnog odbora. Umro je u svojoj kući u Nja Čangu, 1943. godine.

Ostalo[uredi | uredi izvor]

Dr Jersin je zaslužan za to što je 1893. godine pronašao mesto za novi grad Da Lat. Zbog velike nadmorske visine i evropske klime, Da Lat je postao mesto za istraživanje francuskih oficira. Postojala je srednja škola koja je sagrađena 1920-ih, Lycée Yersin zvana Grand Lycée (razred od 6 do 12), Petit Lycée (od osnovnog do razreda 5) i univerzitet nazvan po njemu koji je izgrađen u 2000-ih.

Dok je bio u Hong Kongu, Jersinu je u istraživanju pomogao italijanski sveštenik reda PIME (Pontifical Institute for Foreign Missions) po imenu Bernardo Vigano. Obezbeđivao je leševe i pomogao mu u potrazi za pronalaskom leka protiv kuge.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Aleksandar Jersin na njemačkom, francuskom i italijanskom na onlajn Istorijskom rječniku Švajcarske.
  2. ^ Howard-Jones, Norman (1973). „Was Shibasaburo Kitasato the Co-Discoverer of the Plague Bacillus?”. Perspectives in Biology and Medicine. 16 (Winter): 292—307. PMID 4570035. doi:10.1353/pbm.1973.0034. 
  3. ^ Solomon, Tom (5. 7. 1997). „Hong Kong, 1894: the role of James A Lowson in the controversial discovery of the plague bacillus.”. Lancet. 350 (9070): 59—62. PMID 9217728. doi:10.1016/S0140-6736(97)01438-4. 
  4. ^ Bibel, DJ; Chen, TH (septembar 1976). „Diagnosis of plaque: an analysis of the Yersin-Kitasato controversy.”. Bacteriological Reviews. 40 (3): 633—651, quote p. 646. PMC 413974 Slobodan pristup. PMID 10879. 
  5. ^ Yersin, Alexandre (1894). „La peste bubonique à Hong-Kong”. Ann. Inst. Pasteur. 8: 662—667. 
  6. ^ „Phần 1: Thời kỳ thuộc Pháp (1902–1945)”. hmu.edu.vn. Pristupljeno 2015-12-15. 

 

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

engleski jezik[uredi | uredi izvor]

Francuski[uredi | uredi izvor]

  • Bernard, L. (maj 1994). „[Memories of Monsieur Yersin]”. Revue médicale de la Suisse romande. 114 (5): 439—44. PMID 8016523. 
  • Bonard, E. C. (maj 1994). „[The plague and Alexander Yersin (1863–1943)]”. Revue médicale de la Suisse romande. 114 (5): 389—91. PMID 8016516. 
  • Bonard, E. C. (decembar 1972). „[Two letters from Alexandre Yersin]”. Revue médicale de la Suisse romande. 92 (12): 995—1000. PMID 4578823. 
  • Bonifas, V. (maj 1984). „[Alexandre Yersin (1863–1943)]”. Revue médicale de la Suisse romande. 104 (5): 349—51. PMID 6379813. 
  • Brossollet, J. (maj 1994). „[Correspondence of Alexander Yersin to his family]”. Revue médicale de la Suisse romande. 114 (5): 445—50. PMID 8016524. 
  • Delaveau, P.; Clair G. (1995). „[Production of cinchona in the French empire: A. Yersin and E. Perrot]”. Revue d'histoire de la pharmacie. 42 (304): 75—84. PMID 11640400. doi:10.3406/pharm.1995.4211. 
  • Patrick Deville, Pešte i kolera, izdanja u Seuilu, kolekcija « Fiction & Cie », 2012 (ISBN 978-2-02-107720-9 ).
  • Dreifuss, J.-J. (maj 1994). „[Discoveries and deceptions: Yersin from Hong Kong to Stockholm]”. Revue médicale de la Suisse romande. 114 (5): 425—8. PMID 8016521. 
  • Fantini, B. (maj 1994). „[A young Pasteur scientist with Koch: Yersin, 1888]”. Revue médicale de la Suisse romande. 114 (5): 429—37. PMID 8016522. 
  • Kupferschmidt, H. (maj 1994). „[Development of research on plague following the discovery of the bacillus by Alexander Yersin]”. Revue médicale de la Suisse romande. 114 (5): 415—23. PMID 8016520. 
  • Mafart, Y. (1965). „[Alexandre Yersin (1863–1943)]”. Médecine tropicale : revue du Corps de santé colonial. 25 (4): 427—38. PMID 5320482. 
  • Pilet, P. E. (maj 1994). „[Yersin Senior and son. From biology to medicine]”. Revue médicale de la Suisse romande. 114 (5): 405—14. PMID 8016519. 

Drugi jezici[uredi | uredi izvor]

  • Bockemühl, J. (april 1994). „[100 years after the discovery of the plague-causing agent—importance and veneration of Alexandre Yersin in Vietnam today]”. Immun. Infekt. 22 (2): 72—5. PMID 7959865. 
  • Raggenbass, R. (1995). „[Blackwater fever: a French episode drawn from the research of Alexandre Yersin]”. Gesnerus. 52 (3–4): 264—89. PMID 8851059. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Јерсин&oldid=26234903”