Aleksandar Lukić
Aleksandar Lukić | |
---|---|
Datum rođenja | 6. avgust 1957. |
Mesto rođenja | Mišljenovac, FNR Jugoslavija |
Aleksandar Lukić (Mišljenovac, 6. avgust 1957) je srpski pesnik.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Rođen je 6. avgusta 1957. godine u Mišljenovcu. Osnovnu školu je pohađao u rodnom mestu i Turiji. Srednju školu je završio u Kučevu, a diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Počeo je da piše i objavljuje kao student uz starijeg brata Miroslava. Pesme objavljuje u beogradskoj Književnoj reči. Književna omladina Srbije mu objavljuje prvu knjigu pesama „U vagonu Rozanova“, za koju je dobio Brankovu nagradu. Pročuo se po pesmi „Poljska muštikla“, zbog koje su svojevremeno bile raspisane političke poternice.[1]
Lukić živi i radi u Požarevcu, kao direktor u Centru za kulturu i urednik Edicije BRANIČEVO.
Sa starijim bratom Miroslavom Lukićem osnovao je Almanah za živu tradiciju, književnost i alhemiju, koji je izlazio kratko (1998). Uređivao je časopis „Braničevo“ u dva navrata (1994-1995, i od 2008). Aleksandar Lukić je, u ediciji koju uređuje poslednjih nekoliko godina, objavio veliki broj naslova iz različitih oblasti književnosti i kulture. Kao pesnik je prevođen na rumunski, francuski i engleski jezik
Bibliografija
[uredi | uredi izvor]- „U vagonu Rozanova“ (KOS, Beograd, 1986, Brankova nagrada)
- „Osnivač podzemne prestonice“ (Zavetine, Beograd, 1991)
- „Strašni sud“ (Unireks - KZ „Vladimir Mijušković“. Nikšić, 1991, književna nagrada „Zaloga“)
- „Evropa“ (Vreme knjige, Beograd, 1995)
- „Vampirovići“ (Almanah za živu tradiciju, književnost i alhemiju, 1998)
- „Legende o ramondama i ružičastom pesku mesečevog smaknuća“ (Prosveta, Beograd, 1999)
- „Brod ludaka“ (Narodna knjiga, Beograd, 2001, za koju je dobio nagradu „Srba Mitić“)
- „U dolini zidova“ (Edicija Braničevo, Požarevac, 2003)
- „Vesela mumija“ (Ovdje, Podgorica, 1998)
- „Vlaške basme“ (zbirku vlaških basama pripremio je za štampu zajedno sa Benom Mladenovićem i prepevao je na srpski Alamnah za živu tradiciju, književnost i alhemiju)
- „Maestro per Pjetro“ (roman, Mobarov institut, Zavetine, Beograd, 2001, za koji je dobio nagradu „Drvo života“)
- „Jaspis“ (Narodna knjiga-Alfa, Beograd, 2007, za koju je dobio književnu nagradu Zavetina Amblem tajnog pisma sveta: objavljivanje Sabranih dela)
- „Ne spominji đavola“ (KOV, Vršac, 2009, za koju je dobio Drainčevu nagradu).
- »SABRANI RADOVI Aleksandra Lukića« (sabrana dela u 8 knjiga, digitalno izdanje, Edicija ZAVETINE, 2008).
- Savremeni uškopljenici, IP Intelekta Valjevo, 2010.
Književne nagrade
[uredi | uredi izvor]Lukić je dobio sledeće književne nagrade:
- Brankova nagrada,
- „Srba Mitić“,
- Nagrada Drvo života,
- Amblem tajnog pisma sveta (za celokupno stvaralaštvo),
- Nagrada Lenkin prsten, Srbobran, 2008. za najlepšu ljubavnu pesmu napisanu na srpskom jeziku
- Drainčevu nagradu (2010)
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Književna reč, Beograd, 25. maj 1984, analiza tzv. uredničkih promašaja
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Sabrani radovi Aleksandra Lukića
- Almanah za živu tradiciju, književnost i alhemiju
- Edicija BRANIČEVO
- Bezdana umetnost