Aleksandar Morfidis-Nisis
Aleksandar Morfidis-Nisis | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1803. |
| Mesto rođenja | Niš |
| Datum smrti | 1878. |
Aleksandar Morfidis-Nisis (Niš, 1803 — Novi Sad, 9. mart 1878) bio je kompozitor, nastavnik muzike i horovođa. Studirao medicinu i filozofiju, ali nije završio studije. Znanje nemačkog, francuskog, grčkog i latinskog omogućilo mu je da podučava klasične jezike u Zagrebu, Vršcu, Temišvaru i Osijeku. U Novi Sad dolazi 1838. godine, gde radi kao nastavnik notalnog pevanja i kao horovođa u Srpskoj gimnaziji. Uporedo drži i časove klavira. Godine 1848. osniva privatnu muzičku školu. Između 1864. i 1867. godine sa svojim učenicima priređuje besede u Novom Sadu, pojavljujući se povremeno u ulozi soliste. U crkvu uvodi notalno pevanje, a 1841. ili 1842. komponuje Liturgiju koju izvodi sa svojim gimnazijskim horom. Komponuje klavirske kompozicije, uglavnom salonskog i igračkog karaktera. Valceri Pozdrav srpskim devama smatraju se prvi predstavnicima ovog žanra u srpskoj klavirskoj literaturi. Pored valcera izdvajaju se i dve polke-mazurke La jolie Bayadere i La Favorite i kadril Un souvenir de deux yeux. Morfidisova Velika poloneza predstavlja jedini primer ovog žanrau srpskoj klavirskoj muzici, a njegova klavirska etida ujedno je i i jedina sačuvana klavirska etida u srpskoj muzici do 1914. godine. Za života uživao je veliko poštovanje u Novom Sadu.
Dela
[uredi | uredi izvor]- A quelles graces, polka
- Grčka davorija (Greki sta armata Greki)
- Gudba svatovska, za glasovir u četiri ruke
- iz opere Fra diavolo i La Muette de Portici
- Je ne pense qu' a toi
- Cotillon pour le piano
- La Marseillaise, reči i muzika Rožea de L'Istea
- La plus belle journée de ma vie, valceri za klavir
- Mačvanka
- Lepa maca, marš za klavir
- Odziv iz Poljske za glasovir
- Potpurri élegant surdes melodie Slaves
- Prica peva onome koji joj je krila dao, valcer
- Rado ide Srbin u vojnike (Serbischer Marches), fur das Pianofort
- Spavaća pesma
- Spavaj mi čedo
- Srpski pobedni marš
- Syrmier kolo
- Fantasie über des Motifs Der Tiroler und sein kind
- Šafran, ruska pesma
- Chantes Serbes:
- Prag je ovog milog srpstva, davoria, marziale
- Sabljo moja
- Ja sam Srbin srpski sin
- Ljubica moma
- Ti si dušo lepo cveće
- Bez tebe draga ne mogu
- Paraćinka
- Ti ne budi luda
- Chantes Slaves
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Vladimir R. Đorđević, Prilozi biografskom rečniku srpskih muzičara, Beograd, 1950
- Dragana Jeremić Molnar, Srpska klavirska muzika u doba romantizma (1841-1914), Matice srpska, Novi Sad, 2006
- Leksikon jugoslovenskog leksikografskog zavoda, Zagreb, 1974
- Ivana Perković Radak, Od anđeoskog pojanja do horske umetnosti, Beograd, 2008
- Milan Savić, Naši stari, Gradska biblioteka, Novi Sad, 2010
- Stana Đurić Klajn, Istorijski razvoj muzičke kulture u Srbiji, Beograd, 1971.