Aleksandrijski rukopis
Aleksandrijski rukopis, označavan sa A ili 02 (Gregory-Aland), je rukopis Starog zaveta i Novog zaveta[1]. Jedan od najznačajnijih rukopisa je Novi zavet, napisan na grčkom jeziku, i datira sa početka 5. veka. Aleksandrijski rukopis je napisan na tankom pergamentu, dimenzija 32×26 cm[1].
Aleksandrijski rukopis je jedan od najstarijih i najkompletnijih rukopisa Biblije.
Opis
[uredi | uredi izvor]Ovaj članak je nedovršen. |
Usled oštećenja i izgubljenih strana, nedostaju delovi:
Rukopis je napisan u Aleksandriji[3]. To je najstariji poznati rukopis koji je koristio veliko slovo da bi označio početak novog odeljka.
Godine 1621, patrijarh Aleksandrijski Kiril Lukaris preneo je rukopis iz Aleksandrije u Konstantinopolj. Patrijarh Lukaris je bio uključen u složeni sukob između turskih vlasti, Katoličke crkve i Patrijaršije. Engleska vlada ga je podržavala a Lukaris je poslao rukopis Džejmsu Stjuartu u znak zahvalnosti. Rukopis je poslat preko Tomasa Roea, engleskog ambasadora pri Porti. Kralj Džejms je umro pre nego što je rukopis stigao u Englesku 1627.
U 1753. godine predat je Britanskom muzeju, a od 1973. čuva se u Britanskoj biblioteci (MS Royal 1. D. V-VIII)[1].
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g Aland & Aland 1989, str. 1118
- ^ Würthwein Ernst (1987). Der Text des Alten Testaments. Stuttgart: Deutsche Bibelgesellschaft. str. 85..
- ^ Hernández 2006, str. 9–100.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Aland, Kurt; Aland, Barbara (1989). Der Text des Neuen Testaments: Einführung in die wissenschaftlichen Ausgaben sowie in Theorie und Praxis der modernen Textkritik. Deutsche Bibelges. str. 1118. ISBN 978-3-438-06025-9.
- Hernández, Juan (2006). Scribal Habits and Theological Influences in the Apocalypse: The Singular Readings of Sinaiticus, Alexandrinus, and Ephraemi. Tübingen: Mohr Siebeck. str. 9—100. ISBN 978-3-16-149112-2.
- Burkitt, F. C.,. Codex Alexandrinus. str. 663—666. . JTS XI (Oxford, 1909-1910),.
- Calkins, Robert G (1983). Illuminated Books of the Middle Ages. Ithaca, New York: Cornell University Press..
- Mc Kendrick, S (2003). „The Codex Alexandrinus: Or the dangers of being a named manuscript”. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=
(pomoć). In: The Bible as a Book: The Transmission of the Greek text. London: S. Mc Kendrick & O. A. O'Sullivan. - Kenyon, Frederick G. (1939). Our Bible and the Ancient Manuscripts (4th ed.). London: British Museum.
- Kenyon, Frederick G (1909). Codex Alexandrinus. London: British Museum.(Facsimile edition).
- Lake, Kirsopp. Family Π and the Codex Alexandrinus. The Text According to Mark.. London 1936
- Milne, H. J. M. and T. C. Skeat (1951, 1963). The Codex Sinaiticus and the Codex Alexandrinus. London.
- Scrivener, F. H. A. (1875). Six Lectures on the Text of the New Testament and the Ancient Manuscripts which contain it. Deighton, Bell, and Co: Cambridge; London.
- Skeat, Theodore Cressy (2004). The Collected Biblical Writings of T.C. Skeat. BRILL. ISBN 978-90-04-13920-6.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Codex Alexandrinus Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. jul 2011) at the CSNTM
- Facsimile of Codex Alexandrinus, by B. H. Cowper (1860)
- Facsimile of Codex Alexandrinus, Genesis-Ruth (1909)
- Codex Alexandrinus: information, zoomable image Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. maj 2011) British Library website