Aleksej Mihajlovič Bonč-Brujevič

Aleksej Mihajlovič Bonč-Brujevič
Lični podaci
Datum rođenja	(1916-05-23)23. maj 1916.
Mesto rođenja	Tver, Ruska Imperija
Datum smrti	21. maj 2006.(2006-05-21) (89 god.)
Mesto smrti	Sankt Peterburg, Rusija
Obrazovanje	Saint Petersburg State Polytechnical University
Naučni rad
Polje	fizička optika, kvantna elektronika, fizika lasera
Institucija	Državni optički institut „S. I. Vavilov“ u Lenjingradu
Poznat po	prvom laseru na staklu s neodimom
Nagrade	Državna nagrada SSSR, Crvena zastava rada

Aleksej Mihajlovič Bonč-Brujevič (rus. Алексей Михайлович Бонч-Бруевич; Tver, 23. maj 1916 — Sankt Peterburg, 21. maj 2006) je bio istaknuti sovjetski naučnik-fizičar, doktor fizičko-matematičkih nauka, profesor, dobitnik Državne nagrade SSSR, dopisni član AN SSSR. Po njemu je nazvan asteroid 12657 Bonč-Brujevič.

Biografija

Rodio se 1916. u Tveru, u porodici jednog od pionira ruske radio-tehnike, Mihaila Aleksandroviča.

Od 1932. je radio u laboratoriji Lenjingradskog fizičko-tehničkog instituta.

Godine 1939. je završio Lenjingradski politehnički institut i započeo studije na fizičko-tehničkom institutu. Od 1939. do 1946. Aleksej je bio u Oružanim snagama, učesnik je Velikog otadžbinskog rata. Posle demobilizacije 1946. on učestvuje u radovima na polju osvajanja atomske energije.

Od 1947. je radio u Državnom optičkom institutu „S. I. Vavilov“ u Lenjingradu, gde je više od 25 godina rukovodio odeljenjem fizičke optike, jednim od vodećih na institutu. Učestvovao je u izrdadi prvog lasera na staklu s neodimom, koji je bio pušten u serijsku proizvodnju 1964, pre nego što je počela u inostranstvu. Prvi je u SSSR počeo sistematično proučavanje dejstva snažnog laserskog zračenja na apsorbujuću materiju, ustanovio je osnovne zakone tih procesa i razvio teoriju ove pojave, što je dovelo do nastajanja nove oblasti fizike lasera i njenoj primeni u optičkoj obradi materijala.

U daljem radu bavio se laserskom termo-hemijom, površinskim elektromagnetnim talasima optičkog dijapazona i optičkom tomografijom.

Pod Aleksejevim rukovodstvom vršena su pionirska istraživanja optičkih i sprektralnih svojstava atoma u intenzivnim svetlosnim poljima različitih sastava. Ove studije su osnova kvantne elektronike i atomske fizike. Takođe, prvi je započeo novi smer - izučavanje procesa uzajamnog dejstva optičkih frekvencija i atoma pri njihovom sudaru, koji su nazvani „radijacioni sudari“, a u tom delu i u smeru proučavanje uzajamnog dejstva atoma sa metalima i dielektricima u jakim svetlosnim poljima. Pritom je bila otkrivena nova pojava izbacivanja pojedinih atoma metala sa njegove površine (foto-atomska emisija).

Organizator je široko poznatih svesovjetskih a zatim i međunarosnih konferencija „Uzajamno dejstvo jake radijacije s materijom“ (1969-2003).

Bio je profesor katedre Optička fizika i savremene prirodne nauke na SPbGU ITMO (rus. Санкт-Петербургский государственный университет информационных технологий, механики и оптики - Санкт-Петербуршки државни универзитет информационих технологија, механике и оптике).

Radovi

Aleksej Mihajlovič je autor 280 članaka, 3 knjige i ima 17 izuma.

• Primena elektronskih cevi u eksperimentalnoj fizici (rus. Применение электронных ламп в экспериментальной физике), Moskva, 1956.
• Radio-elektronika u eksperimentalnoj fizici (rus. Радиоэлектроника в экспериментальной физике), Moskva, 1966.
• Beskontaktni elementi samoprilagodivih sistema (rus. Бесконтактные элементы самонастраивающихся систем, Бонч-Бруевич А. М., Быков В. Л.), Moskva, 1968.

Nagrade

Zaslužni radnik nauke i tehnike RSFSR. Nagrađen je ordenima Otadžbinskog rata II stepena (1985) i Crvene zastave rada (1971), orednom Družba (1993) i nizom medalja, među kojima medalju za pobedu nad Nemačkom (1945). Dobitnik je Državne nagrade SSSR (1974).

Asteroid koji je astronom Tamara Mihajlovna Smirnova otkrila 1971. u čast Alekseju je nazvala njegovim imenom: 12657 Bonč-Brujevič.

Porodica

Otac: Mihail Aleksandrovič Bonč-Brujevič, sovjetski inženjer, pionir sovjetske radio-tehnike, dopisni član AN SSSR.

Spoljašnje veze

(na ruskom jeziku)

• Biografija na sajtu Instituta S. I. Vavilov Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. jun 2009)
• Biografija na sajtu Kabineta fizike SPbAPPO Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. april 2007)