Pređi na sadržaj

Aleksis Brimejer

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Aleksis Brimejer
Puno imeAleksis Seslo Moris Žan Brimejer.
Datum rođenja(1946-05-04)4. maj 1946.
Mesto rođenjaKostermansvil, savremeni Bukavu,,  Belgijski Kongo, (savremena  Demokratska Republika Kongo)
Datum smrti27. januar 1995.(1995-01-27) (48 god.)
Mesto smrtiMadrid,, Španija
Religijarimokatolik
RoditeljiViktor Brimejer
Beatris di Fonco

Aleksis Seslo Moris Žan Brimejer (Kostermansvil, savremeni Bukavu, Belgijski Kongo, savremena Demokratska Republika Kongo, 4. maj 1946 – Madrid, Španija, 27. januar 1995), u SR Jugoslaviji poznat kao Aleksej II Dolgorukov, bio je navodni plemić, koji je sam lično tvrdio da je naslednik raznih prestola, pojedinih evropskih država.[1][2][3][4]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rođen je 4. maja 1946. godine u Kostermansvilu, u savremenom Bukavu, u belgijskom Kongu, u savremenoj Demokratskoj Republici Kongo.[3][5][6] Bio je sin Viktora Alfreda Ogista Brimejera, agronoma iz Luksemburga i Beatris di Fonco, računovotkinjom iz Belgije.[3] Njegovi roditelji su se razveli 1946. godine, a njegova majka se 1950. udala u Engleskoj za Ferdinanda Jozefa Oskara Fabrija, sa kojim je ostala u braku do njegove smrti, 29. marta 1979. godine.[7] Pet godina kasnije, 1984, udala se u Maroku za Njegovo Visočanstvo general - majora A. Brusa Alfonsa de Burbona, princa od Konde.[7]

Od detinjstva pretvarao se da je plemić i član raznih plemićkih porodica. Brimejerov prvi pokušaj da se nazove plemićem, došao je 1965. godine, uzeo je ime Njegovo Veličanstvo Princ Kevenhuler - Abensberg, ali je prava princeza Kevenhuler zapretila da će ga tužiti.[7] Izvinio se zbog svog postupka. Brimejer je takođe pisao brojnim aristokratama kako bi ih ubedio da ga usvoje.

Godine 1969. dobio je pasoš Kneževine Silend sa imenom Njegovo Visočanstvo Princ Aleksis Romanov Dolgorouki.[7] Kada je kontaktirao briselskog pravoslavnog sveštenika, Žana Maljinovskog, radi krštenja, sveštenik je bio sumnjičav jer navodni princ nije govorio ruski jezik.[7]

Brimejer je 1970. naručio da se dve umrlice objave u novinama Le Soir. Preko njih je tvrdio da je Nikolaj Dolgorukov (1895–1970), rođen u Rusiji, umro u Belgiji, njegov navodni deda, koristio pseudonim Nikolas di Fonzo (1895–1970) (Brimejerov deda po majci, bivši pomorski oficir i doseljenik u afričku koloniju, belgijski Kongo. Brimejerova baba po majci, izdavala se znatan deo svog života za rusku princezu Mariju (1899–1918), jednu od kćerki ruskog cara Nikolaja Holštajna - Romanova (1868–1918).) da bi pobegao od Oktobarske revolucije i živeo pod tim imenom.[3][7] U stvari, boljševici su pogubili stvarnog Nikolaja Dolgorukovog 1918.[7] Na osnovu ovih „dokaza”, on je pretendovao na carski ruski presto.

Princeza Kevenhuler - Abensberg, princeza Marija Dolgoruki i princ Aleksandar Pavlovič Dolgoruki odmah su tužili Brimejera. Suđenju su kao dokaz priloženi brojni izmišljeni dokumenti. Brimejer je osuđen na 18 meseci zatvora, ali je pre toga pobegao u Grčku.[3] Ali sada je njegova prva briga bila da izbegne izručenje, zbog čega se hitno morao boriti za belgijske putne isprave.[3] Najjednostavnije rešenje, kao i obično, bilo je najbolje: ušao je u policijsku stanicu u Atini, prijavio krađu ličnih dokumenata i zatražio privremeno, da mu služi dok ne dobije novi pasoš. Službenik mu je izdao papir: „Ime: Aleksis Romanov Dolgoruki, Nacionalnost: Ruska, Državljanstvo: neodređeno, Zanimanje: Princ“.

Vojislav Šešelj, lider srpske radikalne stranke, zbog političke svađe sa svojim kumom Vukom Draškovićem, liderom SPO-a, koji je promonarhistički nastrojen i otvoreno podržavao prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića u tome da bude kralj, iz Španije u Srbiju doveo je Brimejera i ironično tvrdio da je potomak dinastije Nemanjić, praveći pritom cirkus na političkoj sceni Srbije.[3][4]

Aleksis Brimejer umro je 1995. godine u Madridu, od posledica virusa HIV-a.[3][4]

Preci

[uredi | uredi izvor]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Čukundeda: (1–1).
 
 
 
 
 
 
 
Pradeda: (1–1).
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Čukunbaba: (1–1).
 
 
 
 
 
 
 
Deda: (1–1).
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Čukundeda: (1–1).
 
 
 
 
 
 
 
Prababa: (1–1).
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Čukunbaba: (1–1).
 
 
 
 
 
 
 
Otac: Victor Brimeyer (1914–).
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Čukundeda: (1–1).
 
 
 
 
 
 
 
Pradeda: (1–1).
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Čukunbaba: (1–1).
 
 
 
 
 
 
 
Baba: (1–1).
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Čukundeda: (1–1).
 
 
 
 
 
 
 
Prababa: (1–1).
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Čukunbaba: (1–1).
 
 
 
 
 
 
 
Osoba: Alexis Brimeyer (1946–1995).
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Čukundeda: (1–1).
 
 
 
 
 
 
 
Pradeda: (1–1).
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Čukunbaba: (1–1).
 
 
 
 
 
 
 
Deda: Nicolas d' Fonzo (1895–1970).
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Čukundeda: (1–1).
 
 
 
 
 
 
 
Prababa: (1–1).
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Čukunbaba: (1–1).
 
 
 
 
 
 
 
Majka: Beatrice d' Fonzo (1927–).
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Čukundeda: (1–1).
 
 
 
 
 
 
 
Pradeda: (1–1).
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Čukunbaba: (1–1).
 
 
 
 
 
 
 
Baba: Ceclava Czapska (1899–1970).
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Čukundeda: (1–1).
 
 
 
 
 
 
 
Prababa: (1–1).
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Čukunbaba: (1–1).
 
 
 
 
 
 

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „ALEXIS de ANJOU de BOURBON - CONDE: Spanish Prince”. The Washington Post. 1. 2. 1995. str. B5. 
  2. ^ Russian Imperial Family Historical Society
  3. ^ a b v g d đ e ž https://www.telegraf.rs/zanimljivosti/zabavnik/3221296-sve-o-belgijskom-nemanjicu-koji-je-umalo-zavrsio-na-srpskom-prestolu
  4. ^ a b v https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3011257/kako-je-seselj-srbima-dovodio-kralja-urnebesna-prca-o-laznom-potomku-romanova-izmisljeni-nemanjic-umro-od-side-posle-nekoliko-godina
  5. ^ Brimejer je promenio godinu rođenja u 1948. godinu u vezi sa svojom tvrdnjom da je princ Anžujski: Guy Stair Sainty. „The self-styled Orders of Saint John Part 2”. Chivalric Orders. Arhivirano iz originala 14. 2. 1998. g. 
  6. ^ „Alexis Brimeyer, Pseudo Prince De Anjou Durazzo Durassow Romanoff Dolgorouky de Bourbon-Condé”. Chivalric Orders. Arhivirano iz originala 14. 2. 1998. g. 
  7. ^ a b v g d đ e "Algrant some uses", James J. Algrant (16. 4. 1996). „Some Uses and Abuses of the Titles of Duke of Anjou and Duke of Anjou- Durazzo”. The Orders of Chivalry. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алексис_Бримејер&oldid=28539235”