Pređi na sadržaj

Alergijska kijavica sa zapaljenjem vežnjače

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vidi još: Alergijska kijavica
Alergijska kijavica sa zapaljenjem vežnjače
SinonimiRhinoconjuncitis vasomotoria et rhinoconjunctivitis allergica
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostimunologija, otorinolaringologija, oftalmologija

Alergijska kijavica sa zapaljenjem vežnjače ili vazomotorna kijavica sa zapaljenjem vežnjače (rhinoconjunctivitis vasomotoria — rhinoconjunctivitis allergica) jedna je od najčešćih hronična bolest disajnih puteva koja pokazuje trajni porast prevalencije, što je u poslednjoj deceniji u 21. veka postala globalna pojava.

Može se javiti tokom cele godine, kao nesezonski alergijsko zapaljenje nosa i vežnjače, ili je kod nekih osoba izraženiji tokom određenih perioda u godini kao sezonska alergijskka kijavica ili polenska kijavica.[1]

Bolest se za razliku od izolovanog alergijskog rinitisa, pored nosnih simptoma (vodenasta sekrecija iz nosa, svrab i kijanje), može imati i karakteristične simptome zapaljenjskih promena na vežnjači oka.

Etiologija

[uredi | uredi izvor]
Kontakt sa česticama polena najčešći uzrokuje bolest

Sezonski alergijsku kijavicu može uzrokovati polen korova, trava ili stabalo, dok kućna prašina, perje, plesni, dlake životinja i neki lekovi (npr nesteroidni antiinflamatorni lek) mogu izazvati nesezonsk kijavicu sa alergijskim zapaljenja vežnjače.

Patogeneza

[uredi | uredi izvor]

Alergijska kijavica i zapaljenje vežnjače podrazumeva upalu sluzokože nosa, očiju, eustahijeve tuba, srednjeg uva, sinusa i ždrela. Nos i vežnjača oka su uvek uključeni u ovaj proces, dok su drugi organi pogođeni samo kod pojedinaca. Zapaljenje sluzokože karakteriše se kompleksnim sadejstvom više inflamatornih medijatora, koji na kraju pokreću imunoglobulinom E (IgE) posredovane odgovore na proteine iz spoljašnje sredine.[2] Tendencija da razviju alergijska, ili IgE-posredovana, reakcije na spoljašnje alergene (proteine sposobne da prouzrokuju alergijsku reakciju) ima genetsku komponentu. U podložnih osoba izloženost određenim stranim proteinima dovodi do alergijskih senzitizacije, koje se karakterišu proizvodnjom specifičnih IgE usmerenog protiv tih proteina. Ovaj specifični IgE obavija površinu mastoidnih ćelija, koje su prisutne u nosnoj sluzokoži. Kada se specifičan protein (npr specifično zrno polena) udahne u nos, ono se može vezati za IgE na mastoidnih ćelija, što dovodi do neposrednog i odloženog otpuštanjem većeg broja medijatora.[2][3][4]

Patofiziološki mehanizmi u polenom izazvane alergijske kijavice
Faza reakcije

Posrednici koji se odmah oslobađaju u ranoj fazi ili fazi reakcije uključuju; histamin, triptazu, himaze kinina i heparin.[3][4] Mastoidne ćelije brzo sintetišu i druge posrednike, uključujući leukotrijen i prostaglandin D2. [10, 11, 12][5][6][7] Ovi medijatori, preko različitih interakcija, na kraju dovode do simptoma rinoreje (nazalne kongestije, kijanje, svraba, crvenila, suzenja, oticanja, pritiska u uvu...). Mukozne žlezde nosa su takođe nadražene, što dovodi do povećanja sekreta iz nosa. Takođe javlja se i povećana vaskularna permeabilnost (propustljivost), sa eksudacijom plazme. Promene prati i vazodilatacija krvnih sudova, koja dovodi do zapušenja nosa i porasta krvnog pritiska. Zbog stimulacije senzornih nerva dolazi do kijanja i svraba u nosu.

Kako se svi ovi događaji mogu javiti unutar nekoliko minuta; ova reakcija označava se kao rana ili neposredna, faza reakcije.

Kasna faza

Tokom 4-8 časova, od kontakta sa alergenom, stvoreni posrednici kroz složen sled uzajamnih događaja, dovode do regrutovanja drugih zapaljenjskih ćelija u mukozi, nosa i vežnjače oka poput neutrofila, eozinofila, limfocita i makrofaga.[8] Ovo rezultuje kontinuiranom inflamacijom, nazvanom odgovor kasnom fazom. Simptomi odgovora u kasnoj fazi su slični onima iz rane faze, ali kijanje, suzenje svrab i zagušenja i proizvodnja mukusa su manje izražene ali i dalje imaju tendenciju da se javljaju.[8]

Kasna faza može trajati satima ili danima, a sistemski uticaji, uključujući zamor, pospanost i malaksalosti, može nastati iz zapaljenjskog odgovora. Ovi simptomi često značajno utiču na kvalitet života bolesnika.

Klinička slika

[uredi | uredi izvor]

Najčešći simptomi alergijskog rinokonjunktivitis su:

  • kijanje, zapušen nos i curenje vodenog sekreta iz nosa, svrab i crvenilo nosa,
  • svrab i crvenilo očiju, osećaj peckanja i suzenje očiju,
  • nadražajni kašalj i grebanje u grlu.

Razlike u kliničkoj slici umnogome variraju od bolesnika do bolesnika ali i između akutnog i hroničnog oblika rinokonjunktivitisa.

Dijagnoza

[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza alergijskog rinitisa primarno se postavlja na osnovu: anamneze, karakteristične kliničke slike i dijagnostičkih testova.

Dijagnostički testovi

Od testova obavezan je kožni alergijski test, koji se po potrebi dopunjava drugim ispitivanjima kao što su bakteriološki i citološki (eozinofili) nalazi brisa nosa, oka i ispljuvka, ukupni i specifični IgE i funkcija pluća.[1]

Nespecifična nosna hiperreaktivnost je važna osobina alergijskog rinitisa, koja je definisana kao povećani nosno-očni odgovor na normalne nadražaje rezultujući sa suzenjem, kijanjem, nosnom kongestijom i / ili sekrecijom.

Ređe se u rutinskoj dijagnostici rinokonjunktivitis koriste provokativni testovi (uglavnom u istraživačke svrhe) kao što su merenje otpora prolazu vazduha kroz nos, maksimalni inspiratorni vršni protok kroz nos i nespecifični i specifični provokativni test alergenom na nosnu sluzokožu.

Terapija

[uredi | uredi izvor]

Klasična terapija alergijske kijavice i zapaljenja vežnjače oka uključuje primenu:

  • nazalnih kortikosteroidnih sprejeva,[9]
  • antihistaminika u peroralnom ili topikalno obliku, ili topikalni nazalni kortikosteroida
  • očnih ili nosnih hromona i antiholinergika

U zavisnosti od kontrole simptoma prvom linijom terapije smatraju se antihistaminici ili topikalni nosni kortikosteroidi.

Uporedne studije u lečenju sezonske alergijske kijavice ne pokazuju statistički značajne razlike u ishodu lečenja nazalnim sprejem koji sadrži ektoin i druge topikalne nazalne preparata, kao što su antihistaminici, hromoni ili kortikosteroidi.

Medikamentozna terapija alergijske kijavice prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije

Oblik Blaži oblik Umereni, do teški oblik
Intermitentna (povremena) kijavica
  • Primeniti oralne H1 - antihistaminike.
  • Primeniti intranazalni beklometazon, ukoliko je potrebno,
  • Nakon nedelju dana mogu se primeniti oralni antihistaminici.
Trajno prisutna (permanentna) kijavica
  • Primeniti oralne H1 - antihistaminike ili je dovoljna manja doza intranazalnog beklometazona.
  • Permanentni i intranazalni beklometazon
  • Ukoliko su simptomi jaki, mogu se dodati oralni H1 - antihistaminici i/ili manja doza oralnih kortikosteroida na početku lečenja.

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Bousquet J, Van Cauwenberge P, Khaltaev N. Allergic rhinitis and its impact on asthma. J Allergy Clin Immunol. 2001; 108 (5 Suppl): S147-334.
  2. ^ a b Skoner DP. Allergic rhinitis: definition, epidemiology, pathophysiology, detection, and diagnosis. J Allergy Clin Immunol. 2001 Jul. 108(1 Suppl):S2-8.
  3. ^ a b Walls AF, He S, Buckley MG, McEuen AR. Roles of the mast cell and basophil in asthma. Clin Exp Allergy. 2001. 1:68. Haberal I,
  4. ^ a b Corey JP. The role of leukotrienes in nasal allergy. Otolaryngol Head Neck Surg. 2003 Sep. 129(3):274-9.
  5. ^ Iwasaki M, Saito K, Takemura M, Sekikawa K, Fujii H, Yamada Y. TNF-alpha contributes to the development of allergic rhinitis in mice. J Allergy Clin Immunol. 2003 Jul. 112(1):134-40.
  6. ^ Cates EC, Gajewska BU, Goncharova S, Alvarez D, Fattouh R, Coyle AJ. Effect of GM-CSF on immune, inflammatory, and clinical responses to ragweed in a novel mouse model of mucosal sensitization. J Allergy Clin Immunol. 2003 May. 111(5):1076-86.
  7. ^ Salib RJ, Kumar S, Wilson SJ, Howarth PH. Nasal mucosal immunoexpression of the mast cell chemoattractants TGF-beta, eotaxin, and stem cell factor and their receptors in allergic rhinitis. J Allergy Clin Immunol. 2004 Oct. 114(4):799-806.
  8. ^ a b Hansen I, Klimek L, Mosges R, Hormann K. Mediators of inflammation in the early and the late phase of allergic rhinitis. Curr Opin Allergy Clin Immunol. 2004 Jun. 4(3):159-63.
  9. ^ Karaki M, Akiyama K, Mori N. Efficacy of intranasal steroid spray (mometasone furoate) on treatment of patients with seasonal allergic rhinitis: comparison with oral corticosteroids. Auris Nasus Larynx. 40: 277–81.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Johansson SGO, O'B Hourihane J, Bousquet J, Bruijnzeel-Koomen C, Dreborg S, Haahtela T, Kowalski ML, Mygind N, Ring J, van Cauwenberge P, van HageHamsten EAACI position statement from the EAACI nomenclature task force. Allergy 2001; 56: 813-24.
  • Johansson SGO, Bieber T, Dahl R, Friedmann PS, Lanier BQ, Lockey RF, Motala C, Ortega Martell JA, Platts-Mills TAE, Ring J, Thien F, Van Cauwenberge P, Williams HC. Revised nomenclature for allergy for global use: Report of the NomenclatureReview Committee of the World Allergy Organization, October 2003. J Allergy Clin Immunol 2004; 113: 832-836.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алергијска_кијавица_са_запаљењем_вежњаче&oldid=27756921”