Alikvotni tonovi

Alikvotni tonovi, ili pregib ili ijek. prijegib takođe nazvani i parcijalnim tonovima ili harmonicima su pojava uglavnom sluhom neprepoznatljivih tonova koji se formiraju nad glavnim izvedenim tonom. Njihov broj i jačina određuju „boju“ tona nad kojim se formiraju pri čemu je broj dominantan faktor. Frekvencije alikvotnih tonova se prema osnovnom tonu odnose kao 1:2:3:4:5:6:… do određene granične frekvencije. Ova granica kod nekih instrumenata iznosi:

Instrument	Horna	Flauta	Violina	Truba	Triangl
Granična frekvencija (kHz)	1,5	4	8	9	16

Ono što se da primetiti je da što je manji broj alikvotnih tonova (tj. što je granična frekvencija niža) to je zvuk instrumenta „mekši“ i obrnuto − što je alikvotnih tonova više, to je zvuk instrumenta oštriji. Na nekim instrumentima se, naročitim postupkom u sviranju, može postići da pojedini alikvoti zazvuče izdvojeno, kao tzv. flažoleti. S druge strane, pomoću savremene elektronike, moguće je da se, slaganjem više treperenja odovarajuće visine i jačine, veštački stvori (sintetizuje) zvuk bilo koje željene boje.

Primer

Hajde da, na primer, formiramo harmonike nad tonom A (veliko A), čija je frekvencija 110 Hz, do granice od 1.500 Hz:

Osnovni ton	Alikvotni tonovi (Hz)
110 Hz	220	330	440	550	660	770	880	990	1.100	1.210	1.320	1.430
Približan ton	a	e¹	a¹	cis²	e²	g²	a²	h²	cis³	dis³	e³	f³

Frekvencija	Red	Naziv 1	Naziv 2	Naziv 3
1 × f = 0440 Hz	n = 1	1. parcijalni	osnovni ton	1. harmonik
2 × f = 0880 Hz	n = 2	2. parcijalni	1. nadton	2. harmonik
3 × f = 1320 Hz	n = 3	3. parcijalni	2. nadton	3. harmonik
4 × f = 1760 Hz	n = 4	4. parcijalni	3. nadton	4. harmonik