Alojz Negreli

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Alojz Negreli
Portret Alojza Negrelija na litografiji iz 1845. godine
Ime po rođenjuLuigi Negrelli
Datum rođenja(1799-01-23)23. januar 1799.
Mesto rođenjaFjera di Primijero, Austrijsko carstvo
Datum smrti1. oktobar 1858.(1858-10-01) (59 god.)
Mesto smrtiBeč, Austrijsko carstvo
PočivališteSredišnje bečko groblje
ZanimanjeInženjer
Značajni radoviIzgradnja železnica, kanala i mostova
Gšvendtobel most, Lingenau (1830)
Munster-most u Cirihu (1838)
Kornhaus (žitnica) i koncertna dvorana, Cirih (1839), srušena 1896. godine.
Vijadukt Negreli u Pragu (1849)
Grobnica Alojza Negrelija na Središnjem bečkom groblju

Nikolaus Alojz Marija Vincenc Negreli, Riter fon Moldelbe (nem. Nikolaus Alois Maria Vinzenz Negrelli, Ritter von Moldelbe; Fjera di Primijero, 23. januar 1799 — Beč, 1. oktobar 1858) bio je građevinski inženjer i pionir železnice, aktivan u projektima Austrijskog carstva, Švajcarske, Nemačke i Italije.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Alojz Negreli je rođen kao Luiđi Negreli. Bio je sedmo od ukupno desetoro dece svojih roditelja. Otac mu je bio etnički Italijan a majka etnička Nemica. Rodno mesto mu se zove Fjera di Primijero (nem Markt Primör) u Dolomitima. Selo se nalazi u Trentinu (nem Trient), tada u Austrijskom carstvu, danas u severnoj Italiji. Budući da su bili deo velš-tirolskog nasleđa (južni Tirolci koji govore romanski), otac i jedna od njegovih starijih sestara aktivno su podržavali Tirolsku pobunu 1809. godine, koju je predvodio Andreas Hofer protiv okupacije Tirola od strane francuskih i bavarskih trupa. Alojzov otac je godinama bio zatočen, da bi se konačno vratio kući 1814. Porodica je izgubila značajan deo svog bogatstva, pa se borila da omogući dobro obrazovanje i bolji život za Alojza i njegovu braću i sestre. Ovaj trud su olakšale vladine vlasti u znak priznanja za njihovu požrtvovanost.[2] [3] Alojz Negreli je dobio austrijsku stipendiju i otišao u srednju školu u Feltreu 1812. godine, zajedno sa svojom braćom. Kasnije je studirao u Padovi i Inzbruku 1817.[2]

Građevinarstvo[uredi | uredi izvor]

Nakon što je 1818. započeo svoju karijeru kao asistent Odeljenja za građevinarstvo u Inzbruku, od 1825. godine je radio u Forarlbergu i živeo je u Bregencu. Negreli je izgradio most Gšvendtobel u Lingenauu, kao natkriveni drveni most koji još uvek postoji. Tada je još radio i na uređivanju korita reke Rajne u Alpima.[4] Preselio se u Švajcarsku 1832. godine i učestvovao u podizanju raznih građevina u kantonu Sent Galen. Godine 1835. Negreli je pozvan u Cirih,[5] gde je radio na mostu u Munsteru (nem Münsterbrücke) koji je prelazio Limat. Kameni mostovi su u to vreme još uvek građeni preko drvenog okvira. Takođe je stvorio novu Kornhaus (žitnicu) 1839. koja je kasnije postala prva Tonhalle (koncertna dvorana) u Cirihu.

Izgradnja železnice[uredi | uredi izvor]

Počevši od 1836. Negreli je počeo da planira prvu železničku liniju u Švajcarskoj. Švajcarska severna železnica izgrađena je 1846. godine od Ciriha do Badena, pod Negrelijevim nadzorom. Tokom putovanja u Englesku, Francusku i Belgiju, proučavao je dostignuća u izgradnji železnica, a zatim je objavio svoje ideje o prilagođavanju novih tehnologija planinskim regionima, što je privuklo veliku pažnju stručne javnosti.[2] [6] Godine 1837. zalagao se za stvaranje železničke pruge Inzbruk – Kufštajn u Tirolu. Napravio je preliminarne planove za ovu prugu, na kojima je kasnije i zasnovan projekat izgradnje.[7]

Negreli se vratio da radi u Austriju 1840. godine. Izabran je za generalnog inspektora za privatnu Severnu železnicu cara Ferdinanda i Severnu državnu železnicu 1842. godine. Bio je odgovoran za izgradnju železničke pruge od Beča preko Praga do nemačke granice u pravcu Drezdena i preko Ostrave do poljske granice u pravcu Krakova. Negreli je pripremio prugu do Lavova i njeno proširenje do ruske granice dalje na istok. Vodio je izgradnju Negrelijevog vijadukta između 1846. i 1849. godine, železničkog mosta koji je prelazio reku Vltavu u Pragu. Ovaj most je sa 1.110 m dužine bio najduži most te vrste u Evropi sve do 1910. godine.[8] Negreli je uložio svoj uticaj da se planinska železnica Semmering izgradi od strane kolege inženjera, Karla fon Gege, 1848. godine, a njegov savet je tražen za projekte od strane raznih drugih država kao što su Kraljevina Virtemberg i Kraljevina Saksonija u današnjoj Nemačkoj.[2] Godine 1849. Negreli je u Kraljevini Lombardiji-Veneciji nadgledao radove na javnim zgradama, železnici i telegrafskim linijama i predvodio je komisiju koja reguliše saobraćaj na reci Po.[7] Godine 1850. odlikovan je za svoje zasluge i dobio je plemićku titulu sa oznakom Riter fon Moldelbe, koju je sam izabrao u znak sećanja na vreme rada na rekama Vltavi i Labi.[5] Nakon povratka u Beč 1855. godine, Negreli je postavljen za generalnog inspektora novoosnovane Kraljevske privilegovane austrijske državne železničke kompanije do 1857. godine. Ova kompanija će kasnije postati Državna železnička kompanija (nem Staats-Eisenbahn-Gesellschaft), preteča današnje Austrijske savezne železnice.[7]

Izgradnja Sueckog kanala[uredi | uredi izvor]

Negreli je, kao i mnogi drugi inženjeri svog vremena, razmišljao o mogućnostima izgradnje veštačkog plovnog puta koji bi povezao Sredozemno sa Crvenim morem.[9] Godine 1846. pozvao ga je Bartelemi Prosper Enfanten u Société d'Études du Canal de Suez. Zbog izbijanja Revolucije 1848. Société d'Études je morala da prekine aktivnosti, i Negreli je tada poslat u Lombardiju-Veneciju.

Godine 1855. Ferdinand de Leseps je pozvao Negrelija da ponovo učestvuje, sada u Međunarodnoj komisiji za probijanje Sueckog kanala (franc. Commission Internationale pour le percement de l'isthme des Suez). Komisija se sastojala od trinaest stručnjaka iz sedam zemalja koji su trebali da ispitaju planove Linanta de Belefondsa, daju studiju izvodljivosti i odrede najbolju rutu za kanal. Negreli je bio deo grupe za istraživanje koja je putovala u Egipat krajem 1855. i početkom 1856. godine. U završnim raspravama komisije u Parizu krajem juna 1856. preovladale su njegove ideje o kanalu bez brodskih prevodnica.[9] Napravljen je sveobuhvatan završni izveštaj, uključujući planove i profile, prema kojima je Suecki kanal trebalo da gradi kompanija koju je krajem 1858. osnovao Leseps.[10]

Kritičari su se u velikoj meri protivili, među njima i Robert Stivenson, sin pionira železnice Džordža Stivensona. Neko vreme je trajala svađa između branilaca i kritičara.[11] [12] [13] Negreli je bio sprečen da drugi put otputuje u Egipat i sastane se sa Lesepsom. Osećajući se loše, odsustvo sa posla je iskoristio da ostane u lečilištu radi oporavka. Na povratku, Negreli je mogao da prisustvuje kongresu o razvoju železnice održanom u Trstu pre nego što je stigao kući u Beč. Već ozbiljno bolestan, do septembra je uspeo da napiše poslednji odgovor na Stivensonove kritike. Negrelijev odgovor je objavljen u Austrijskom glasniku (nem Oesterreichische Zeitung) 26. septembra 1858.[14]

Alojz Negreli fon Moldelbe je umro u jutarnjim satima 1. oktobra 1858. u 59. godini života. Mogući uzrok smrti bilo je trovanje hranom koje je izazvalo bakterijsku infekciju. Njegova smrt dogodila se samo nekoliko nedelja nakon što je bio svedok osnivanja kompanije za Suecki kanal, a samo pola godine pre nego što su zvanično otpočeli radovi na probijanju ovog kanala.[2] [15] [16]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Entry Neue Deutsche Biographie (NDB) (German)
  2. ^ a b v g d Biographisches Lexikon des Kaiserthums Österreich Arhivirano 2012-02-24 na sajtu Wayback Machine (German)
  3. ^ "eLibrary Austria Project, University of Vienna" (translated from the German text).
  4. ^ Österr.
  5. ^ a b Alois von Wolfgang Bahr: Der Ingenieur aus Primör in Austria-Lexikon (German)
  6. ^ Österr.
  7. ^ a b v Österr.
  8. ^ Negrelliho Karlinsky Viadukt (Czech)
  9. ^ a b Mentioned in a lecture for the K.K. Geographische Gesellschaft (Imperial-Royal Geographical Society), end of March 1857: Mitteilungen der Kaiserlich-Königlichen Geographischen Gesellschaft. 1857.  [sic]; Bericht über die Durchstechung der Landenge von Suez (.
  10. ^ Percement de l'isthme de Suez.
  11. ^ ANNO (Austrian Newspapers Online), Die Presse, 1858-06-06, p. 2; comment on Stephenson and others speaking before the House of Commons.
  12. ^ ANNO, Klagenfurter Zeitung, 1858-06-23, p. 2 f.; comment on Negrelli's reply to his colleague Stephenson.
  13. ^ ANNO, Mechanics Magazine, 1858-08-07, p. 3 ff.; Stephenson's reaction to Negrelli at length.
  14. ^ ANNO, Deutsche Allgemeine Zeitung, 1858-09-29, p. 2 (Comment on Negrelli's response in Austrian Gazette) (German).
  15. ^ ANNO (Austrian Newspapers Online), Morgen-Post, 1858-10-03, p. 2: ** Hofrath Ritter v.
  16. ^ ANNO, Die Presse, 1858-10-05, p. 5: Alois Ritter v.

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Constantin von Wurzbach: Negrelli von Moldelbe, Alois Ritter von. In: Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich. 20. Theil. Kaiserlich-königliche Hof- und Staatsdruckerei, Wien 1869, S. 123–129.
  • Negrelli von Moldelbe, Alois. In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Band 7, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien . 1978. ISBN 3-7001-0187-2. str. 56 f.
  • Alfred Birk: Alois von Negrelli. 1. Auflage. Braumüller, Wien 1915 (2. Auflage 1925).
  • Nikolaus Negrelli-Moldelbe: Die Lüge von Suez. Der Lebenskampf des deutschen Ingenieurs Alois von Negrelli. Vorwerk, Darmstadt / Berlin 1940.
  • Peter Bußjäger, Josef Concin, Karl Gerstgrasser: Alois Negrelli und seine Spuren in Vorarlberg (1822–1832). Eine regionalhistorische und verwaltungsgeschichtliche Untersuchung. Geschichtsverein Region Bludenz, Bludenz . 1997. ISBN 3-901833-00-5..
  • Josef Dultinger: Alois Negrelli: Ritter von Moldelbe: das Schicksal eines großen Südtirolers. Rauchdruck, Innsbruck 1993, DNB 944211682.
  • Percement de l’isthme de Suez. Rapport et Projet de la Commission Internationale. Documents Publiés par M. Ferdinand de Lesseps. Troisième série. Paris aux bureaux de l’Isthme de Suez, Journal de l’Union des deux Mers, et chez Henri Plon, Éditeur, 1856.
  • Mittheilungen der Kaiserlich-Königlichen Geographischen Gesellschaft, 1. Jahrgang 1857, redigiert von Franz Foetterle; Wien, 1857.
  • Michael Demanega: Alois von Negrelli: Verkehrsplaner und Eisenbahnpionier von europäischem Format.


Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алојз_Негрели&oldid=26809027”