Pređi na sadržaj

Alojs Jirasek

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Alojs Jirasek
Datum rođenja(1851-08-23)23. avgust 1851.
Mesto rođenjaHronov
Datum smrti12. mart 1930.(1930-03-12) (78 god.)
Mesto smrtiPrag

Alojs Jirasek (Czech pronunciation: [ˈAlojs ˈjɪraːsɛk]) (23. avgust 1851, Hronov, Kraljevina Češka – 12. mart 1930, Prag) je bio češki pisac, autor istorijskih romana i drama. Jirasek je bio gimnazijski nastavnik istorije u Litomišlu, a kasnije u Pragu do penzionisanja 1909. Napisao je niz istorijskih romana prožetih verom u svoju naciju i u napredak ka slobodi i pravdi. Bio je blizak mnogim značajnim ličnostima Češke poput M.Aleša, J.V. Sladeka, K.V. Raisa ili Z.J. Nejedlija. Sa njima je posećivao umetnički klub u kafeu Union. Radio je kao urednik u časopisu Zvon i bio je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost 1918, 1919, 1921. i 1930.[1]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Alojs Jirasek rođen je 23. avgusta 1851. godine u Hronovu, u Kraljevini Češkoj (današnja Češka), koja je u to vreme bila deo Austrijskog carstva.[2] Rođen je u porodici malih poljoprivrednika i tkalja skromnih sredstava.[2] Otac mu je bio Josef Jirasek (1822–1901) koji je u početku radio kao tkač, a zatim kao pekar. Njegova majka se zvala Vincencija Jiraskova, rođena Prouzova (1821–1887). Alojs je imao osmoro braće i sestara: Helenu, Jozefa, Emiliju, Rudolfa, Žofiea, Boženu, Adolfa i Antonina. Pohađao je nemačku benediktinsku gimnaziju u Broumovu (1863–1867) i češku gimnaziju u Hradec Kralove (1867–1871). Zatim je studirao istoriju na Karlovom univerzitetu (1871–1874). Po završetku studija vratio se u Litomišl gde je predavao istoriju. Takođe je napisao svoja prva važna dela (Priča o filozofima ili Psohlavci). 11. avgusta 1879. oženio se sa Mari Podhajskom. Imali su osmoro dece, sedam ćerki i jednog sina.

1888. preselili su se u Prag. Nisu bili zadovoljni sa svoja prva dva stana. Ali, posle pet godina konačno su pronašli savršen stan u ulici Resl, blizu današnjeg trga Jirasek, gde se nalazi spomenik Alojsu.[3] Živeli su u ovom stanu od 1903. do njegove smrti 1930. Karijeru je nastavio kao gimnazijski profesor u Pragu, kao i pisanjem književnih dela. Život u Pragu pružio mu je priliku da upozna članove umetničkog i naučnog sveta. Počeo je da se sreće sa Mikolašem Alešem sa kojim je delio iste umetničke ideje i planove. Sprijateljio se sa Zikmundom Vinterom, K.V. Raisom, ali i sa mlađom generacijom, uključujući Josefa Svatopluka Mahara i Zdeneka Nejedlija. Sve njegove drame napisane su u Pragu. 3. jula 1908. godine izabran je za člana Češke akademije umetnosti i nauke.

Povukao se 1909. godine i većinu vremena posvetio književnosti. Često je posećivao svoj rodni grad Hronov, ali je putovao i po Evropi o čemu je pisao u nekim svojim delima. Posetio je Hodsko, Drezden, Italiju, Slovačku i Bled.

1917. godine bio je jedan od prvih koji je potpisao Manifest čeških pisaca, što je bio važan proglas koji je podržavao političke napore da Češka ima nezavisnu zemlju. 28. oktobra 1918. godine Izidor Zahradnik i Alojs učestvovali su u čitanju deklaracije o nezavisnosti Čehoslovačke. 21. decembra 1918, Alois je pozdravio Tomaša Masarika govorom i mnogo puta se sastajao sa njim.

Karlov univerzitet dodelio je Alojsu počasni doktorat 1919. Srednja škola u ulici Resl promenila je ime u Gimnazija Jirasek. Postao je član parlamenta u Revolucionarnoj nacionalnoj skupštini Čehoslovačke Republike. 1920. postao je senator u Narodnoj skupštini . Bio je senator do 1925. U parlamentu je sedeo za stranku čehoslovačke Nacionalne demokratije.

Političku karijeru nastavio je sve dok zbog bolesti više nije mogao da piše. U septembru 1921. napustio je Rimokatoličku crkvu; još uvek je bio hrišćanin, ali nikada nije ušao u drugu Crkvu. U godinama 1918, 1919, 1921 i 1930 bio je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost.

Dana 12. marta 1930. godine umro je u Pragu, ali je sahranjen u svom rodnom gradu Hronovu. 15. marta, noć uoči njegove sahrane, bio je parastos ispred Nacionalnog muzeja u Pragu. Karel Kramarž i František Soukup održali su tamo svoje govore. U Narodnom muzeju održana je nacionalna sahrana. Budući da Alojs više nije bio član nijedne crkve, Katolička crkva zabranila je zvonjenje crkvenih zvona u Pragu. Na njegovoj sahrani nije bilo sveštenika. T.G. Masarik, mnogi političari, fakultetski profesori i diplomate prisustvovali su njegovoj sahrani. Ivan Derer, Jaroslav Kvapil i Rudolf Medek održali su govore. Posle spaljivanja, urnu su preselili u Hronov, ali su se zaustavljali u mnogim češkim gradovima. Poslednji deo sahrane dogodio se u Hronovu. Nije bilo crkvenih zvona; ožalošćeni su mogli čuti čuvene komade J.B. Ferstera.

Jirasek je jedan od najvažnijih čeških pisaca. Istorijske detalje koristio je za opisivanje doba o kojem je pisao. Likovi u njegovim knjigama stvaraju istoriju. Opisao je društvene događaje svog doba.

Bibliografija

[uredi | uredi izvor]
Kuća u kojoj je rođen Alojs Jirasek

Alojs je karijeru započeo stihovima napisanim u nacionalističkom i patriotskom stilu. Njegova prozna dela odražavala su stvarnost savremenog sela. Počeo je da piše 1870-ih, ali je još uvek bio aktivan 1920-ih.

Njegovo prvo veliko delo bio je istorijski roman Skaláci (1875). Poslednje delo je roman Husistký král koji nikada nije završen.

Više od 50 godina pisao je priče - Povídka z hor 1878, Z bouřlivých dob 1879, Rozmanitá próza. Njegova prva priča bila je Poklad (1873).

Raspon istorijskih događaja u Jirasekovim delima je vrlo sveobuhvatan. Uključuje mitska razdoblja (Staré pověsti české 1894). Takođe je pisao balade i romanse, koje su izdavači, ilustratori, a zatim i filmski stvaraoci tražili (Filosofická historie 1888, Maryla 1885, Zahořanský hon 1889, Balda z rokoka 1905). Napisao je romane V cizích službách (1885) i Psohlavci (1884). Takođe je bio autor mnogih hronika koje su beležile promene u Bohemiji od početka Husita (Mezi proudy I-III 1887–1890, Proti všem 1893, Bratrstvo I-III 1900-1909), preko pritiska na rekatolizaciju (Temno 1913) do ustanka Kraljevine Češke u 18. veku (F. L. Věk I-V 1906, U nás I-IV 1896-1903).

Uspešne drame iz savremenog sela doprinele su podršci realizmu na sceni (Vojnarka 1890, Otec 1894). Emigrant (1898) bila je istorijska drama; imala je tri dela: Jan Hus, Jan Žižka, Jan Roháč.

Radovi

[uredi | uredi izvor]
  • Staré pověsti české (1894) - skup legendi od predaka Čeha, preko princa Periosa, Husita, do perioda Bitke na Beloj planini
  • Mezi proudy (1887–1890) - o Husitima, glavni likovi - Hus, Žiška, Vaclav IV, arhibiskup Jan iz Jenštejna
  • Proti všem (1893) - o Husitima, izgradnji Tabora i bici kod Vitkova.
  • Bratrstvo (1900–1909) - trodelni roman o propadanju Husita posle bitke za Lipani i o prepuštanju njihove vojske Slovačkoj pod kontrolom Jana Jiskre iz Brandisa
  • Husitský král (1920–1930) - roman, glavni lik je Jirži iz Podebrada predstavljen kao snažan vladar, Alojs ga zbog bolesti nikada nije završio, objavljena su samo prva dva dela
  • Z Čech až na konec světa (1888) - o diplomatskoj misiji Jiržija iz Podebrada
  • Slavný den (1879) - roman smešten u godine 1419-1420 koji uključuje i eru smrti Vaclava IV.
  • Konec a počátek (1879) - roman smešten u godine 1452-1453 a odvija se u zamku na Liticama; raspravlja se o rođenju Jednota bratrská
  • Zemanka (1885) - priča iz doba posle bitke kod Lipana o sudbinskoj ljubavi Eliške prema Laurinu
  • V cizích službách (1883) - roman koji se odvija u 16. veku u doba Vladislava Jagelonjskog i koji prikazuje tragične sudbine potomaka Taborita
  • Maryla (1885) - ljubavna priča iz doba Podebradske
  • Temno (1913–1915) - doba najvećeg ugnjetavanja češke nacije. Duhovni život kontrolisala je Katolička crkva - jezuiti; nekatolički ljudi imali su tajne sastanke i čitali Bibliju i drugu zabranjenu literaturu. Zbog toga su ih progonili jezuiti. Temno je postala najpoznatija češka knjiga tokom Prvog svetskog rata.
  • Psohlavci (1884) - roman koji se dešava u 17. veku
  • Skaláci (1875) - o seljačkoj pobuni 1775
  • Skály (1886) - o Tridesetogodišnjem ratu. Govori o porodici Krinecka iz Ronova.
  • F. L. Věk (1888–1906) - petodelni roman, glavni lik je František Ladislav Vek iz Dobruške. Cilj je bio da se prikaže proces češkog nacionalnog preporoda u Pragu i u Dobruški.
  • U nás (1896–1903) - četvorodelna hronika (Úhor, Novina, Osetek, Zeměžluč) koja se odvija u Nahodu i Hronovu (Padoli), glavni lik je sveštenik.
  • Filosofská historie (1878) - o životu učenika koji žive u Litomišlu i o borbama u Pragu 1848.
  • Kolébka (1891) - komedija, smeštena u doba Vaclava IV.
  • Iseljenik (1898) - drama smeštena 1741. u Police na Metuji
  • M. D. Rettigová (1901) - drama
  • Gero (1904) - tragedija
  • Lucerna (1905) - drama koja povezuje stvarni svet sa pričama.
  • Vojnarka (1890) - tragedija stare ljubavi koja nikada nije ispunjena
  • Otec (1894) - drama o zavisti i pohlepi
  • Samota (1908) - drama
  • Zkouška (1894) - drama koja se odvija oko Litomisla
  • Zkouška (1909) - priča

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Josef B. Michl, Laureatus Laureata, ARCA JiMfa, Třebíč, 1995, str. 372-382
  2. ^ a b Hrbkova 1920, str. 221.
  3. ^ VORLÍČKOVÁ, Marie. Tou cestou jsem šel: nástin životopisu Aloise Jiráska. 3. díl : V Praze. In: MAŇÁKOVÁ, Marcela, ed. a MIKULÁŠEK, Alexej, ed. Sborník Společnosti Aloise Jiráska. 3. Praha: Společnost Aloise Jiráska, 1998. 245 s. ISBN 80-86117-12-X. [Práce M. Vorlíčkové je otištěna na str. 3–210; viz str. 11–13.]

 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алојс_Јирасек&oldid=28539781”