Pređi na sadržaj

Altair

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Altair

Direktna slika Altaira, snimljena nizom CHARA
Položaj na nebu
Epoha J2000.097      Ravnodnevnica J2000.0 (ICRS)
Sazvežđe Orao
Izgovor /ˈæltɛər/, /ˈæltaɪər/[1][2]
Rektascenzija 19h 50m 46.99855s[3]
Deklinacija +08° 52′ 05.9563″[3]
Prividna magnituda (V) 0,76[4]
Karakteristike
Evolucioni stupanj Glavna sekvenca
Spektralni tip A7V[5]
U−B indeks boja +0,09[4]
B−V indeks boja +0,22[4]
V−R indeks boja +0,14[4]
R−I indeks boja +0,13[4]
Varijabilni tip Delta Skuti[6]
Astrometrija
Radijalna brzina (Rv)−26,1 ± 0,9[5] km/s
Sopstveno kretanje (μ) RA: +536,23[3] mas/g
Dek.: +385,29[3] mas/g
Paralaksa (π)194,95[3] mas
Apsolutna magnituda (MV)2,22[6]
Detalji
Masa1,79 ± 0,018[7] M☉
Poluprečnik1,63 do 2,03[7][nb 1] R☉
Luminoznost10,6[8] L☉
Površinska gravitacija (log g)4,29[9] cgs
Temperatura6.900 do 8.500[7][nb 1] K
Metaličnost [Fe/H]−0,2[7] dex
Rotacija8,9 sati[8]
Rotaciona brzina (v sin i)240[7] km/s
Starost1,2[10] Gyr
Druge oznake
Atair, α Aquilae, α Aql, Alpha Aquilae, Alpha Aql, 53 Aquilae, 53 Aql, BD+08°4236, FK5 745, GJ 768, HD 187642, HIP 97649, HR 7557, SAO 125122, WDS 19508+0852A, LFT 1499, LHS 3490, LTT 15795, NLTT 48314[5][11][12]
Referentne baze podataka
SIMBADdata
Altair is located in the constellation Aquila
Altair is located in the constellation Aquila
Lokacija Altaira u sazvežđu Orao

Altair ili alfa Orla (lat. α Aquilae, α Aql) je najsjajnija zvezda sazvežđa Orao i dvanaesta najsjajnija zvezda noćnog neba.[13] Od zvezda prve magnitude, od Altaira su bliže samo alfa Kentaura, Sirijus i Procion.[14] Naziv Altair potiče od arapske reči al-nasr al-ta’ir, i znači „leteći orao“. Orlom ili orlovom zvezdom su ga nazivali još drevni Vavilonci i Sumeri.[15]

Položaj Altaira u okviru Orla

Altair je zvezda glavnog niza H-R dijagrama, spektralne klase A7V, temperature 7550 K. Od Sunca je udaljena 16,7 svetlosnih godina, što znači da je 10,6 puta luminoznija od njega. Masa Altaira iznosi između 1,7 i 1,8 masa Sunca, a radijus mu je takođe 1,7-1,8 puta veći od radijusa Sunca. Altair rotira brzinom od 210 km/s, tako da mu je za jednu rotaciju potrebno približno 10 časova, naspram Sunčevih 2 km/s i perioda rotacije od gotovo mesec dana. Ova brzina rotacije čini da je ekvatorijalni radijus Altaira oko 14% veći od polarnog.[16][17]

Altair je promenljiva zvezda tipa δ Scuti, sa sjajem koji varira nekoliko hiljaditih delova magnitude. Promena sjaja Altaira je kombinacija 9 različitih perioda u trajanju od 50 minuta do 9 sati. Neki od ovih perioda su verovatno povezani sa brzom rotacijjom Altaira.[16][17]

Iako je star svega nekoliko stotina miliona godina, zbog velike mase Altair će već za približno milijardu godinu iscreti vodonik u jezgru, nakon čega će preći u stadijum crvenog džina ili cefeide pre nego što odbaci spoljašnje slojeve i ogoli svoje jezgro u vidu belog patuljka.[18]

Altair je južno teme asterizma Letnji trougao (druga dva temena trougla su Vega i Deneb).[17][19]

Nomeklatura

[uredi | uredi izvor]
Altair je najsjajnija zvezda u sazvežđu Orao

α Akvili (latinizirano u Alpha Aquilae) je Bajerova oznaka zvezde. Tradicionalno ime Altair se koristi od srednjeg veka. To je skraćenica od arapske fraze النسر الطائر (desna, prva reč koja ima oblike od Al Nesr, u rasponu do An-nisr) Al-ta'ir, "the flying (eagle)".[20]

Godine 2016, Međunarodna astronomska unija organizovala je Radnu grupu za imena zvezda (WGSN)[21] za katalogizaciju i standardizaciju imena zvezda. Prvi bilten WGSN-a iz jula 2016. godine[22] uključivao je tabelu prve dve serije imena koje je odobrio WGSN, uključujući Altair za ovu zvezdu. To je sada uneto u IAU katalog imena zvezda.[23]

Fizičke karakteristike

[uredi | uredi izvor]
Altair u poređenju sa Suncem

Zajedno sa β Akvili i γ Akvili, Altair čini dobro poznatu liniju zvezda koja se ponekad naziva Porodica Akvili ili Osovina Akvili.[24]

Altair je zvezda glavne sekvence tipa A sa oko 1,8 puta većom masom od Sunca i 11 puta većom luminoznošću.[7][8] Altair se brzo rotira, sa periodom rotacije od oko 9 sati;[8] poređenja radi, ekvator Sunca pravi potpunu rotaciju za nešto više od 25 dana. Njegova brza rotacija primorava zvezdu da bude spljoštena; njegov ekvatorijalni prečnik je preko 20 procenata veći od njegovog polarnog prečnika.[7]

Satelitska merenja obavljena 1999. godine sa Infracrvenim eksplorerom širokog polja pokazala su da osvetljenost Altaira neznatno fluktuira, varirajući za samo nekoliko hiljaditih delova magnitude sa nekoliko različitih perioda kraćih od 2 sata.[6] Kao rezultat toga, identifikovana je 2005. kao promenljiva zvezda Delta Skuti. Njena svetlosna kriva se može aproksimirati sabiranjem većeg broja sinusnih talasa, sa periodima koji se kreću između 0,8 i 1,5 sati.[6] To je slab izvor koronalne rendgenske emisije, pri čemu se najaktivniji izvori emisije nalaze u blizini zvezdanog ekvatora. Ova aktivnost može biti posledica konvekcijskih ćelija koje se formiraju na hladnijem ekvatoru.[10]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Owing to its rapid rotation, Altair's radius is larger at its equator than at its poles; it is also cooler at the equator than at the poles.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Altair: definition of Altair in Oxford dictionary (American English)”. Arhivirano iz originala 12. 05. 2014. g. Pristupljeno 21. 06. 2022. 
  2. ^ Kunitzsch, Paul; Smart, Tim (2006). A Dictionary of Modern star Names: A Short Guide to 254 Star Names and Their Derivations (2nd rev. izd.). Cambridge, Massachusetts: Sky Pub. ISBN 978-1-931559-44-7. 
  3. ^ a b v g d van Leeuwen, F. (novembar 2007), „Validation of the new Hipparcos reduction”, Astronomy and Astrophysics, 474 (2): 653—664, Bibcode:2007A&A...474..653V, S2CID 18759600, arXiv:0708.1752 Slobodan pristup, doi:10.1051/0004-6361:20078357 
  4. ^ a b v g d Ducati, J. R. (2002). „VizieR Online Data Catalog: Catalogue of Stellar Photometry in Johnson's 11-color system”. CDS/ADC Collection of Electronic Catalogues. 2237: 0. Bibcode:2002yCat.2237....0D. 
  5. ^ a b v NAME ALTAIR -- Variable Star of delta Sct type, database entry, SIMBAD. Accessed on line November 25, 2008.
  6. ^ a b v g Buzasi, D. L.; Bruntt, H.; Bedding, T. R.; Retter, A.; Kjeldsen, H.; Preston, H. L.; Mandeville, W. J.; Suarez, J. C.; Catanzarite, J. (februar 2005). „Altair: The Brightest δ Scuti Star”. The Astrophysical Journal (na jeziku: engleski). 619 (2): 1072—1076. Bibcode:2005ApJ...619.1072B. ISSN 0004-637X. S2CID 16524681. arXiv:astro-ph/0405127 Slobodan pristup. doi:10.1086/426704. 
  7. ^ a b v g d đ e Monnier, J. D.; Zhao, M; Pedretti, E; Thureau, N; Ireland, M; Muirhead, P; Berger, J. P.; Millan-Gabet, R; Van Belle, G; Ten Brummelaar, T; McAlister, H; Ridgway, S; Turner, N; Sturmann, L; Sturmann, J; Berger, D (2007). „Imaging the surface of Altair”. Science. 317 (5836): 342—345. Bibcode:2007Sci...317..342M. PMID 17540860. S2CID 4615273. arXiv:0706.0867 Slobodan pristup. doi:10.1126/science.1143205. See second column of Table 1 for stellar parameters. 
  8. ^ a b v g Peterson, D. M.; Hummel, C. A.; Pauls, T. A.; et al. (2006). „Resolving the Effects of Rotation in Altair with Long‐Baseline Interferometry”. The Astrophysical Journal. 636 (2): 1087—1097. Bibcode:2006ApJ...636.1087P. S2CID 18683397. arXiv:astro-ph/0509236 Slobodan pristup. doi:10.1086/497981.  See Table 2 for stellar parameters.
  9. ^ Malagnini, M. L.; Morossi, C. (novembar 1990), „Accurate absolute luminosities, effective temperatures, radii, masses and surface gravities for a selected sample of field stars”, Astronomy and Astrophysics Supplement Series, 85 (3): 1015—1019, Bibcode:1990A&AS...85.1015M 
  10. ^ a b Robrade, J.; Schmitt, J. H. M. M. (april 2009), „Altair - the "hottest" magnetically active star in X-rays”, Astronomy and Astrophysics, 497 (2): 511—520, Bibcode:2009A&A...497..511R, S2CID 14320453, arXiv:0903.0966 Slobodan pristup, doi:10.1051/0004-6361/200811348. 
  11. ^ HR 7557, database entry, The Bright Star Catalogue, 5th Revised Ed. (Preliminary Version), D. Hoffleit and W. H. Warren, Jr., CDS ID V/50. Accessed on line November 25, 2008.
  12. ^ Entry 19508+0852, The Washington Double Star Catalog Arhivirano 2009-01-31 na sajtu Wayback Machine, United States Naval Observatory. Accessed on line November 25, 2008.
  13. ^ Moore, Patrick (2000). The Data Book of Astronomy (na jeziku: engleski). Taylor & Francis. str. 261. ISBN 978-0-7503-0620-1. Pristupljeno 16. 11. 2021. 
  14. ^ Moore, Patrick (2005). Philip's Atlas of the Universe (na jeziku: engleski). London: Philip's. str. 234. ISBN 978-0-540-08791-4. Pristupljeno 16. 11. 2021. 
  15. ^ Ridpath, Ian. „Aquila the Eagle”. Ian Ridpath's Stare Tales. Pristupljeno 04. 02. 2013. 
  16. ^ a b Kaler, Jim. „Altair”. Jim Kaler's Stars. Pristupljeno 04. 02. 2013. 
  17. ^ a b v Sessions, Larry (19. 08. 2012). „Altair is the bright star of the Eagle”. Earthsky Communications Inc. Pristupljeno 04. 02. 2013. 
  18. ^ „Altair”. Sol Company. Pristupljeno 04. 02. 2013. 
  19. ^ „Aquila, the Eagle”. StarDate. The University of Texas McDonald Observatory. Arhivirano iz originala 24. 02. 2013. g. Pristupljeno 04. 02. 2013. 
  20. ^ „the definition of altair”. www.dictionary.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-09-30. 
  21. ^ „IAU Working Group on Star Names (WGSN)”. Pristupljeno 22. 5. 2016. 
  22. ^ „Bulletin of the IAU Working Group on Star Names, No. 1” (PDF). Pristupljeno 28. 7. 2016. 
  23. ^ „IAU Catalog of Star Names”. Pristupljeno 28. 7. 2016. 
  24. ^ p. 190, Schaaf 2008.

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Altair na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алтаир&oldid=28949497”