Pređi na sadržaj

Alternativni rok

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Grupa Oasis

Izraz alternativni rok ili alternativna muzika je početkom 80-ih često korišćen kako bi se opisali pank rok[1] i pank rokom inspirisani bendovi koji su izdavali za manje producentske kuće i čiji se muzički stil nije uklapao ni u jedan mejnstrim pravac tog doba. I danas se ovaj izraz ponekad koristi da opiše alternativni rok i pank zajedno.

Kao specifični muzički žanr, alternativni rok se sastoji od raznih podžanrova koji su nastali iz indi (engl. indie) muzičke scene početkom 1980-ih i postali popularni ili široko poznati do 1990-ih, kao što su indi, grandž, gotik rok i koledž rok. Ove žanrove spaja njihov zajednički dug stil i/ili etos panka, koji je u 1970-im godinama postavio temelje alternativne muzike.[1]

Najrazvijeniji stilovi alternativnog roka su novi talas (new wave) i grandž (grunge). Alternativni rok ima velike uticaje iz džez, pop, hip-hop, rege i elektronske muzike, a nekad je i bliži ovim žanrovima nego roku.

Tradicionalno, alternativni rok je varirao u smislu svog zvuka, društvenog konteksta i regionalnih korena. Tokom 1980-ih, časopisi i zinovi, koledž radio i usmena predaja povećali su značaj i istakli raznolikost različitih stilova alternativnog roka (i muzičkih scena) kao što su noiz pop, indi rok, grundž i šugejzing. Septembra 1988. Bilbord je uveo „alternativu“ u svoj sistem grafikona kako bi odražavao porast formata na radio stanicama u Sjedinjenim Državama od strane stanica poput KROQ-FM u Los Anđelesu i WDRE-FM u Njujorku, koje su puštale muziku sa više andergraund, nezavisnim i nekomercijalnim rok umetnicima.[2][3]

Poreklo pojma

[uredi | uredi izvor]

U prošlosti su ukuse popularne muzike diktirali muzički rukovodioci u velikim korporacijama za zabavu. Diskografske kuće su potpisale ugovore sa onim zabavljačima za koje se smatralo da će postati najpopularniji, a samim tim i za koje se može ostvariti najveća prodaja. Ovi bendovi su mogli da snimaju svoje pesme u skupim studijima, a njihova dela su zatim nuđena na prodaju preko lanaca prodavnica ploča koje su bile u vlasništvu zabavljačkih korporacija, zajedno sa na kraju prodavanjem robe velikim prodajnim lancima. Diskografske kuće su sarađivale sa radio i televizijskim kućama kako bi što bolje plasirale svoje umetnike. Ljudi koji su donosili odluke bili su poslovni ljudi koji se bave muzikom kao proizvodom, a oni bendovi koji nisu ostvarili očekivane prodajne prihode bi bivali isključeni iz ovog sistema.[4]

Pre nego što je termin alternativni rok ušao u širu upotrebu oko 1990. godine, vrste muzike na koje se on odnosi bile su poznate pod različitim nazivima.[5] Teri Tolkin je 1979. godine koristio termin alternativna muzika da opiše grupe o kojima je pisao.[6] Godine 1979. radio stanica KZEW u Dalasu imala je kasno noćnu emisiju novog talasa pod nazivom „Rok and rol alternativa”.[7] „Koledž rok“ je naziv korišćen u Sjedinjenim Državama da opiše muziku tokom 1980-ih zbog njenih veza sa koledžskim radio krugovima i ukusa studenata.[8] U Ujedinjenom Kraljevstvu, desetine malih uradi sam diskografskih kuća pojavile su se kao rezultat pank subkulture. Prema rečima osnivača jedne od ovih etiketa, časopisi Čeri Red, NME i Sounds objavili su liste zasnovane na malim prodavnicama ploča pod nazivom „Alternativne rang liste“. Prva nacionalna lista zasnovana na distribuciji pod nazivom Indi lista objavljena je u januaru 1980. godine; odmah je bila uspešna u svom cilju da pomogne ovim distributerima. U to vreme, termin indi je doslovno korišćen za opisivanje nezavisno distribuiranih ploča.[9] Do 1985. termin indi je počeo da znači određeni žanr ili grupu požanrova, a ne samo distributerski status.[8]

Upotreba termina alternativa za opisivanje rok muzike nastala je oko sredine 1980-ih;[10] u to vreme, uobičajeni termini u muzičkoj industriji za najsavremeniju muziku bili su nova muzika i post moderna, što ukazuje na svežinu i sklonost ka rekontekstualizaciji zvukova prošlosti.[1][11] Sličan termin, alternativni pop, pojavio se oko 1985. godine.[12]

Godine 1987. magazin Spin je kategorisao koledž rok bend Kamper Van Bethoven kao „alternativni/indi“, napominjući da je njihova pesma „Where the Hell Is Bill“ iz 1985. (iz Telephone Free Landslide Victory) „pozivala alternativnu/nezavisnu scenu i suvo ju je rastrgla."[13] Dejvid Louveri, tada čelnik Kamper Van Betovena, kasnije se prisećao: „Sećam se da sam prvi put video tu reč primenjenu na nas... Najbliže što sam mogao da pretpostavim je da smo izgledali kao pank bend, ali smo svirali pop muziku, te su izmislili ovu reč alternativa za one od nas koji to čine.”[14] DJ-evi i promoteri tokom 1980-ih tvrde da ovaj termin potiče od američkog FM radija iz 1970-ih, koji je služio kao progresivna alternativa radiju iz top 40 formata sa dužim pesmama i dajući DJ-ima više slobode u izboru pesama. Prema jednom bivšem DJ-u i promoteru, „Nekako su ovaj termin 'alternativa' ponovo otkrili i prisvojili ljudi sa kolidžškog radija tokom 80-ih, koji su ga primenili na novu post-pank, indi ili andergraund muziku, šta god da je."[15]

U početku se termin odnosio na namerno nematične rok nastupe na koje nisu uticale „hevi metal balade, razređeni novi talas“ i „himne visoke energije“.[16] Upotreba termina se proširila na novi talas, pop, pank rok, post-pank i povremeno „koledž“/„indi“ rok, svi od kojih se nalaze na američkim „komercijalnim alternativnim“ radio stanicama tog vremena, kao što je Los Anđeles KROQ-FM. Novinar Džim Ger je napisao da Alternativa takođe obuhvata varijante kao što su „rap, traš, metal i industrijal“.[17] Nacrt prvog Lolapaluza, putujućeg festivala u Severnoj Americi koji je osmislio frontmen grupe Džejnova adikcija Peri Farel, ponovo je ujedinio „različite elemente alternativne rok zajednice” uključujući Henrija Rolinsa, Butthole Surfers, Ice-T, Nine Inch Nails, Siouxsie and the Banshees (kao drugorazredne zvezde) i Džejnovu adikciju (kao glavnu atrakciju).[17] Pokrivajući za MTV datum otvaranja Lolapaluza u Feniksu u julu 1991. godine, Dejv Kendal je predstavio izveštaj rekavši da je festival predstavio „najraznovrsnije sastave alternativnog roka“.[18] Tog leta, Farel je skovao termin alternativna nacija.[19]

U decembru 1991. magazin Spin je primetio: „ove godine, po prvi put, postalo je izuzetno jasno da je ono što se ranije smatralo alternativnim rokom — marketinška grupa centrirana na koledžima sa prilično unosnim, iako ograničenim, potencijalom — zapravo prešla u glavni tok.“[17]

Krajem 1990-ih, definicija je ponovo postala još konkretnija.[1] Godine 1997, Nil Štraus iz Njujork Tajmska je definisao alternativni rok kao „teški rok koji se odlikuje krhkim, 70-im inspirisanom gitarskom pratnjom i pevačima koji očajavaju oko svojih problema dok ne poprime epske razmere.“[16]

Definisanje muzike kao alternative često je teško zbog dve suprotstavljene primene reči. Alternativa može da opiše muziku koja dovodi u pitanje status kvo i koja je „žestoko ikonoklastička, antikomercijalna i antimejnstrim“, a termin se takođe koristi u muzičkoj industriji da označi „izbore koji su dostupni potrošačima preko prodavnica ploča, radija, kablovske televizije i interneta.“[20] Međutim, alternativna muzika je paradoksalno postala jednako komercijalna i tržišna kao i mejnstrim rok, sa diskografskim kućama koje koriste termin „alternativna“ da plasiraju muziku publici do koje mejnstrim rok ne dopire.[21] Koristeći široku definiciju žanra, Dejve Tompson u svojoj knjizi Alternativni rok navodi formiranje Seks Pistolsa, kao i izdavanje albuma Horses Pati Smita i Metalna mašinska muzika Lua Ruda kao tri ključna događaja koji su iznjedrili alternativni rok.[22] Sve do ranih 2000-ih, kada je indi rok postao najčešći termin u SAD za opisivanje modernog popa i roka, termini „indi rok“ i „alternativni rok“ često su se koristili naizmenično;[23] dok postoje aspekti koje oba žanra imaju, u principu, „indi rok“ se smatrao britanskim terminom, za razliku od više američkog „alternativnog roka“.[24]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g Alan Diperna:„Bravo buko - Istorija alternativne rok gitare“ (Alan di Perna: "Brave Noise--The History of Alternative Rock Guitar"). Guitar World. decembar 1995.
  2. ^ Ross, Sean (10. 9. 1988). „Billboard Debuts Weekly Chart of Alternative Rock”. Billboard. sv. 100 br. 37. str. 1,10. 
  3. ^ Trust, Gary (11. 10. 2018). „Rewinding the Charts: In 1988, Alternative Songs Launched, With Siouxsie & the Banshees' 'Peek-a-Boo' as the First No. 1”. Billboard. Arhivirano iz originala 19. 8. 2020. g. Pristupljeno 16. 6. 2020. 
  4. ^ Kallen 2012, str. 6
  5. ^ Azerrad 2001, str. 446
  6. ^ Azerrad 2001
  7. ^ Cateforis 2011, str. 38
  8. ^ a b Reynolds 2006, str. 391
  9. ^ Stanley, Bob. "Will the indie chart rise again?" Arhivirano 2019-12-23 na sajtu Wayback Machine. The Guardian. July 31, 2009. Retrieved July 20, 2012.
  10. ^ Thompson, Dave. "Introduction". Third Ear: Alternative Rock. San Francisco: Miller Freeman, 2000. p. viii.
  11. ^ Reynolds 2006, str. 338
  12. ^ „alternative pop”. Merriam-Webster. Arhivirano iz originala 22. 5. 2021. g. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  13. ^ Leland, John (maj 1987). „Campers”. Spin. sv. 3 br. 2. str. 24. ISSN 0886-3032. 
  14. ^ Puterbaugh, Parke (7. 4. 1994). „Crackers with Attitude”. rollingstone.com. Arhivirano iz originala 28. 1. 2021. g. Pristupljeno 26. 8. 2020. 
  15. ^ Mullen 2005, str. 19
  16. ^ a b Strauss, Neil. "Forget Pearl Jam. Alternative Rock Lives" Arhivirano 2017-03-31 na sajtu Wayback Machine. The New York Times. March 2, 1997. Retrieved July 20, 2012.
  17. ^ a b v Gerr, Jim (decembar 1991), „Artist of the Year: Perry Farrell of Jane's Addiction”, Spin (magazine) 
  18. ^ Kendall, Dave. "MTV Week in Rock - Lollapalooza" Arhivirano 2020-08-31 na sajtu Wayback Machine. youtube. July 1991. November 2, 2019.
  19. ^ Brown, Jake (2011). Jane's Addiction: In the Studio. Black Market Publishing. ISBN 9780972614276. 
  20. ^ Starr & Waterman 2003, str. 430
  21. ^ Dolan, Emily (2010). „'...This little ukulele tells the truth':indie pop and kitsch authenticity”. Popular Music. 29/3 (3): 457—469. S2CID 194113672. doi:10.1017/s0261143010000437. 
  22. ^ Thompson, Dave (31. 12. 2018). Alternative Rock. Hal Leonard Corporation. ISBN 9780879306076 — preko Google Books. 
  23. ^ Fonarow, Wendy Arhivirano 2017-04-20 na sajtu Wayback Machine (July 28, 2011). "Ask the indie professor: why do Americans think they invented indie? For years, Americans never used the term 'indie', preferring to label the likes of Bush 'alternative'. But things changed" Arhivirano 2017-03-12 na sajtu Wayback Machine. The Guardian.
  24. ^ Carew, Anthony. "Alternative Music 101 – Is There a Difference Between 'Alternative' and 'Indie'?" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. maj 2013). About.com. Retrieved July 20, 2012.

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алтернативни_рок&oldid=28331550”