Pređi na sadržaj

Aluminijum hlorid

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Aluminijum hlorid
prah
aluminijum hlorid dimer
Nazivi
IUPAC naziv
Aluminijum(III)-hlorid
Drugi nazivi
Aluminijum-trihlorid
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.028.371
MeSH Aluminium+chloride
UNII
  • InChI=1S/Al.3ClH/h;3*1H/q+3;;;/p-3 DaY
    Ključ: VSCWAEJMTAWNJL-UHFFFAOYSA-K DaY
  • InChI=1/Al.3ClH/h;3*1H/q+3;;;/p-3
  • [Al+3].[Cl-].[Cl-].[Cl-]
Svojstva
AlCl3
Molarna masa 133,34 g mol−1 (анхидрован)
241.432 g mol−1 (хексахидрат)
Agregatno stanje bledožuta čvrsta supstanca,
higroskopna supstanca.
Gustina 2,48 g cm−3
Tačka topljenja 190°C 463 K)
ispod 2.5 atm pritiska
Tačka ključanja 178°C (451 K) (sublimira)
43.9 g/100 ml (0°C)
44.9 g/100 ml (10°C)
45.8 g/100 ml (20°C)
46.6 g/100 ml (30°C)
47.3 g/100 ml (40°C)
48.1 g/100 ml (60°C)
48.6 g/100 ml (80°C)
49 g/100 ml (100°C)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura 6-koordinatna položena rešetka
Geometrija molekula oktaedar (osnovno stanje)
tetraedar (tečnost)
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) trigonalna planarna
(monomer u stanju pare)
Opasnosti
Korozivan (C)
R-oznake R34
S-oznake (S1/2), S7/8, S28, S45
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Aluminijum-fluorid
Aluminijum-bromid
Aluminijum-jodid
Drugi katjoni
Bor-trihlorid
Galijum(III)-hlorid
Indijum(III)-hlorid
Talijum(III)-hlorid
Magnezijum-hlorid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa).
Reference infokutije
Aluminijum hlorid - 3D struktura

Aluminijum hlorid AlCl3 je jedna od najvažnijih soli aluminijuma, koja nalazi primenu u organskim sintezama.[3][4] Aluminijum hlorid je veoma dobro rastvorljiv. Ovo jedinjenje pokazuje veoma jake kisele osobine. Relativna atomska masa ovog jedinjenja iznosi približno 133,34

Struktura

[uredi | uredi izvor]

Aluminijum hlorid se sastoji od jednog atoma aluminijuma sa oksidacionim brojem +3 i od tri atoma hlora sa oksidacionim brojem -1.

Nalazi se u čvrstom agregatnom stanju

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  uredi
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 
  4. ^ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]