Alfonso VI od Leona

Alfonso VI od Leona
Alfonso VI od Leona, na minijaturi iz XII veka, u katedrali Santjago de Kompostela.
Lični podaci
Puno ime	Alfonso VI od Leona i Kastilje
Datum rođenja	1043.
Mesto rođenja	Santijago de Kompostela,
Datum smrti	1. jul 1109.
Mesto smrti	Toledo, Kraljevina Kastilja
Grob	Benediktinski manastir Sahagun
Porodica
Supružnik	Agnes od Akvitanije, Queen of León and Castile, Constance of Burgundy, Zaida of Seville, Beatrix of Poitiers, Bertha of Tuscany
Potomstvo	Uraka I od Leona, Sancho Alfónsez, Elvira od Kastilje, kraljica Sicilije, Elvira od Kastilje (grofica Tuluza), Tereza od Leona
Roditelji	Fernando I od Kastilje Sanća od Leona
Dinastija	Kuća Himene
Kralj cele Španije
Period	1077 — 1109.
Prethodnik	Fernando I od Leona
Naslednik	Uraka I od Leona i Kastilje i Alfonso I od Aragona
Kralj Leona
Period	1065 — 1072 1072 — 1109.
Prethodnik	Fernando I od Kastilje Sančo II od Kastilje
Naslednik	Sančo II od Kastilje Uraka I od Leona i Kastilje
Kralj Kastilje
Period	1072 — 1109.
Prethodnik	Sančo II od Kastilje
Naslednik	Uraka I od Leona i Kastilje
Kralj Galicije i Portugala
Period	1071 — 1072.
Prethodnik	Sančo II od Kastilje Garsija II
Naslednik	Uraka I od Leona i Kastilje Sančo II od Kastilje

Alfonso VI od Leona (šp. Alfonso VI de León; Zamora, 1040 — Toledo, 1109), zvani Hrabri (šp. el Bravo), bio je kralj Leona, od 1065. godine, kralj Kastilje i de fakto kralj Galicije od 1072. Posle osvajanja Toleda 1085, samoprozvao se kraljem nad kraljevima Toleda, Hispanije i Galicije (victoriosissimo rege in Toleto, et in Hispania et Gallecia).

Poreklo

Alfonso VI je drugi po redu sin kralja Fernanda I i njegove žene Sanće od Leona. Bio je brat Sanća II, kralja Kastilje i Leona, Garsija II, Elvire od Tora i Urake od Samore.

Uspon na vlast

Kao drugorođeni sin kralja Leona i grofa Kastilje, Fernanda I, i kraljice Sanće od Leona, Alfonso nije imao pravo na nasleđe. Međutim, Fernando I je 1063. godine kraljevskim dekretom odlučio da kraljevstva podeli između svoja tri sina.

• Alfonsu je pripala najvažnije kruna, Kraljevina Leona, i prava na Emirat Toleda.
• Njegovom prvorođenom bratu Sanću pripala je kraljevina Kastilja i Emirat Saragose.
• Njegovom najmlađem bratu, Garsiji, pripala je kraljevina Galicija, kao i emirati Sevilje i Badahosa.
• Njegovoj sestri, Uraki, pripao je grad Samora.
• Njegovoj sestri, Elviri, pripao je grad Toro.

Vladavina

Sukobi sa braćom

Brat Alfonsa VI, Sančo, smatrao je da, kao prvorođeni sin kralja Fernanda, predstavlja jedinog legitimnog naslednika svih kraljevstava. Sukobi počinju 1067. godine, kada umire njihova majka Sanća, i traju narednih sedam godina. Prvi put se sukobljavaju u Ljantadi, 19. juna 1068. godine, kada sklapaju dogovor da onaj koji pobedi dobija kraljevstva poraženog. Iako Sančo pobeđuje, Alfonso ne ispunjava dogovoreno. Uprkos tome, oni održavaju odnose, što se vidi iz činjenice da je Alfonso prisustvovao Sančovom venčanju sa engleskom plemkinjom Albertom, kada dogovaraju raspodelu kraljevstva Galicije, koja je pripala njihovom najmlađem bratu Garsiji. Sančo ulazi u Galiciju 1071. godine, poražava Garsiju drži ga zarobljenog u Burgosu, sve dok Garsija nije izbegao u taifu Sevilju. Alfonso i Sančo se proglašavaju kraljevima Galicije. To primirje se prekida bitkom kod Golpehere 1072. godine. Sančove trupe izlaze kao pobedničke i on zarobljava Alfonsa u Burgosu. Kasnije, Alfonso je prebačen u manastir Sahagun, odakle, uz pomoć svoje sestre Urake, uspeva da pobegne u Toledo. Sančo se okreće protiv svoje sestre, i započinje opsadu Samore, koja je bila pod njenom vlašću. Leonsko plemstvo joj pristiže u pomoć i Sančo biva ubijen od strane plemića Veljida Dolfosa, 1072. godine. Garsija je iskoristio Sančovu smrt da bi vratio svoj presto, ali Alfonso ga 1073. godine poziva na sastanak i tada ga zarobljava u dvorcu Luna do kraja njegovog života. Garsija je umro 1090. godine. Alfonso VI sledećih četrnaest godina posvećuje proširenju svojih teritorija.

Teritorijalna proširenja

Pogled na Toledo

Prvi korak napravio je 1076; nakon smrti monarha Sanća Garsesa, narod Navare odlučuje da tron ne pripadne njegovom sinu, već jednom od unuka Sanća III od Navare, Alfonsu VI, ili Sanću Ramiresu od Aragona koji su napali Kraljevinu Navaru. Nakon postizanja sporazuma, Sančo je priznat kao kralj Navare, a Alfonsu su pripale teritorije Alave, Baskije, dela Gipuskoa i Burebe. Alfonso 1077. dobija titulu imperatora čitave Španije.

Osvajanje Toleda

Proširenje teritorija bilo je velikim delom na račun muslimanskog kraljevstva, čime ulazi u sukob sa Arapima. Jedan od pokušaja osvajanja završio se neuspešno 1083. u dvorcu Rueda de Halon, nakon što je Alfonso primio vest da guverner tvrđave koja se nalazila u kraljevini Saragosi, planira da je proda kraljevini Leona. Alfonso tada šalje trupe da zauzmu tvrđavu i tamo ubijaju nekoliko njegovih vodećih činovnika. Taifa Toleda Al-Mamun umire i nasleđuje ga unuk Al-Kadir koji 1084. traži pomoć od Alfonsa. On prihvata poziv u pomoć, ali iskorišćava situaciju i osvaja Toledo 25. maja 1085. a Al-Kadir biva priznat kao kralj u Valensiji pod zaštitom Alvara Fanjeza. Nakon ovog uspeha 1085. Alfonso zauzima Mairit. Sledeći cilj bile su mu Kordoba, Sevilja i Granada.

Alfonso VI i Almoravidi

Pritisak kralja Alfonsa VI naterao je muslimanske kraljeve Sevilje, Badahosa i Granade da zatraže pomoć muslimana iz severne Afrike, gde je na vlasti bila dinastija Almoravida, a čiji je emir bio Jusuf ibn Tashufin. On tada kreće prema Toledu, dok je kralj Alfonso opsedao Saragosu. Kralj ubrzo kreće u susret muslimanima, ali biva poražen 1086. godine kod Salake. Jusuf ibn Tashufin nije iskoristio svoju prednost i vratio se u Maroko. Jusuf ibn Tashufin 1090. godine se vratio i prvo je opseo zamak Aledo, između Mursije i Lorke. Zatim je zauzeo Granadu, 1091. godine Sevilju i 1094. Badahos. Almoravidima su se nešto duže opirali Saragosa i Valensija, koju je od 1094. držao najveći junak rekoonkiste, Rodrigo Dijaz de Vivar, poznatiji kao Sid, ali je posle njegove smrti i ona osvojena od strane Almoravida, 1102. godine.

Brak i porodica

Alfonso VI se ženio najmanje 5 puta, i imao najmanje 2 ljubavnice za koje se znalo. Smatra se da je bio veren sa jednom od ćerki kralja Vilijama I od Engleske, ali njeno ime nije poznato.

U brak sa Agnes od Akitanije, ćerkom Vilijama VIII od Akvitanije. stupa 1069. Bili su u braku do maja 1077. kada se njihov brak okončao. Neki kažu da je umrla, a neki da su se razveli. Njih dvoje nisu imali dece. Između svog prvog i drugog braka, veruje se da je bio sa jednom konkubinom Himenom Munjoz, koja je bila kraljevske krvi i sa njom je imao dve ćerke - Elviru i Teresu.

Uraka I od Leona

Druga žena mu je bila Konstanca od Burgundije sa kojom je imao ćerku Uraku. Veruje se da se Konstancom oženio 1080. a ona je umrla 1093. U početku njihov brak nije odobren od strane sveštenika jer se smatralo da je ona bila u krvnom srodstvu sa njegovom prvom ženom. Nakon Konstancine smrti, bio je sa svojom drugom ljubavnicom Zaidom od Sevilje, za koju se tvrdilo da je bila u srodstvu sa Almutamidom koji je bio muslimanski kralj. Ona mu je podarila jedinog sina - Sanća. Iako je bio rođen u vanbračnoj zajednici, bio je priznat kao njegov naslednik, jer je rođen nakon Konstancine smrti. Neki kažu da je Zaida zapravo bila kraljica Izabela i da joj je Zaida bilo ime pre nego što je bila krštena. Ona je umrla u toku porođaja, ali se ne zna da li je to bilo kada se rađao Sančo ili neko drugo dete. Bertom se ženi 1095. Postoje teorije da je Berta bila ćerka Vilijama od Burgundije ili Rodžera, grofa Savoje. Sa njom nije imao dece. Umrla je 1099. Alfonso se 1100. godine ženi Izabelom, koja će mu podariti dve ćerke - Sanću i Elviru. Ponovo ostaje udovac 1107. godine. Maja 1108. se ponovo ženi. Smatra se da je ta njegova žena, Beatris bila nećaka njegove prve žene.

Istorijski izvori navode da je Alfonso tokom života prešao u Zoroastrionizam i odrekao se hrišćanstva.

Alfonsov zvanični naslednik Sančo, poginuo je u bici kod Ucijasa 1108. gde je poražen i njegovom smrću je naslednica postala Uraka.

Smrt

Alfonso VI od Leona i Kastilje

Alfonso VI je umro 1109. godine, 1. jula, u svojoj 62. godini, ostavivši ćerku Uraku kao naslednicu; ona se posle smrti Rajmunda Burgundskog, kao njegova udovica, preudala za aragonskog kralja Alfonsa I. Iako je postojala mogućnost da Alfonso I ujedini Aragon i Navaru sa Leonom i Kastiljom, otpori su bilu suviše snažni, pa izbija rat između pristalica braka Alfonsa I i Urake i pristalica njenog sina Alfonsa, koji traje nekoliko godina. Konačno, dinastički brak je poništen u Rimu, da bi Urakin sin nasledio presto Leona i Kastilje kao Alfonso VII. Nakon smrti Alfonsa I, Alfonso VII se krunisao kao kralj nad kraljevima.

Alfonso VI sahranjen je u manastiru San Benito od Sahaguna u gradu Leon Sahagun.

Grob u kome je Alfonso sahranjen bio je uništen u požaru 1810. godine. Njegovi, i posmrtni ostaci njegovih žena prikupljeni su i sačuvani do 1821. kada bivaju proterani monasi manastira gde se grob nalazio. Verovalo se da se tada gubi svaki trag njegovim ostacima, ali 1835. kada je manastir San Benito prodat, u njemu su nađene i dve kutije u kojima su posmrtni ostaci nađeni.

Danas njegovi ostaci počivaju u manastiru Sahagun u podnožju hrama.

Alfonso VI i Sid

Rodrigo Dijas de Bivar (šp. El Cid Campeador), rođen je u Burgosu ili u jednom malom mestu u samoj blizini. Istakao se u vojnoj službi Fernanda I i Sanća II. Alfonso VI je u prvim godinama svoje vladavine visoko cenio Sida. Između ostalog, počastvovao ga je ženidbom sa Himenom Dijas, ćerkom grofa Ovijeda i svojom nećakom. Poverenje mu je ukazao i kad ga je poslao u Sevilju da prikupi danak od muslimanskog kralja. To poslanstvo bilo je uzrok njihovih budućih nesporazuma. Kralj Sevilje bio je u ratu sa kraljem Granade, kojeg su podsticali kastiljanski plemići, a među njima i moćni grof Garsija Ordonjes. Kako je kralj Sevilje bio vazal Alfonsa VI, Sid je smatrao da mu je dužnost da mu pomogne. Doprineo je porazu vojske Granade i zarobio kastiljanske plemiće. Time je navukao neprijateljstvo grofa Garsije Ordonjesa, koji je počeo da mešetari kod Alfonsa VI kako bi Sid pao u nemilost. To se i desilo kad je Sid napao mavarskog kralja Toleda, 1081, koji je takođe bio štićenik kastiljanskog kralja. Alfonso VI je nakon toga proterao Sida iz Kastilje.

Zakletva u Svetoj Gadeji

U toku Alfonsovih sukoba sa braćom, Sid je bio na Sančovoj strani i iz svih bojeva je izlazio kao pobednik. Zbog toga je već u 23. godini dobio nadimak Bojovnik (šp. El Campeador). Uz Sidovu pomoć, Sančo pobeđuje Alfonsa, ali uz pomoć sestre, zaverom, Alfonso uspeva da ubije brata i proglašava se kraljem Leona i Kastilje. Ali kako se smatrao bratoubicom, Kastiljci ga ne prihvataju, već je morao da se (krivo) zakune u Svetoj Gadeji, crkvi u Burgosu, da nije učestvovao u ubistvu svoga brata. Alfonso VI je morao da se zakune pred Sidom. Legenda kaže da je kralj izgovorio: "Zaklinjem se", a da je Sid dodao: "Ako ste se krivo zakleli, neka Gospod naredi da vas ubije neki podlac i izdajnik, vaš podanik, kao što je bio Adolfo Veljido, koji je ubio kralja Sanća". Priča kazuje da je kralj Alfonso uzviknuo: "Amen", ali je prebledeo i bio veoma uznemiren. Tek posle zakletve, Sid je poljubio ruku kralju i zakleo mu se na vernost.

Porodično stablo

16. Sančo II od Navare

8. Garsija Sančez II od Pamplone

17. Urraca Fernández of Castile

4. Sančo III od Navare

18. Fernando Bermúdez de Cea

9. Himena Fernandez

19. Elvira Díaz of Saldaña

2. Fernando I od Leona

20. García Fernández, Count of Castile (=26)

10. Sančo Garsija od Kastilje

21. Ava of Ribagorza (=27)

5. Muniadona of Castile

22. Gómez Díaz, Count of Saldaña

11. Urraca Gómez

23. Muniadona Fernández of Castile

1. Alfonso VI od Leona

24. Ordoño III of León

12. Bermudo II of León

6. Alfonso V od Leona

26. García Fernández, Count of Castile (=20)

13. Elvira García

27. Ava of Ribagorza (=21)

3. Sanća od Leona

28. Gonzalo Menéndez, Count of Portugal

14. Menendo González, Count of Portugal

29. Ilduara (Ildonza) Peláez

7. Elvira Menéndez

15. Tutadona

Vidi još

• Pesma o Sidu
• Rodrigo Dijaz de Vivar

Literatura

• Ristanović, Ljubomir (1998), Pesma o Sidu, španski narodni ep, Novi Sad, DP Budućnost. CIP 860-13:398
• Samardžić, Nikola (2003). Istorija Španije. Beograd: Plato. str. 114—120. ISBN 978-86-447-0121-7. 
• Alfonso VI y legado. Actas del Congreso Internacional. León: Diputación de León. 2012. ISBN 978-84-89410-22-0. 
• Arco y Garay, Ricardo del (1954). Sepulcros de la Casa Real de Castilla. Madrid: Instituto Jerónimo Zurita. Consejo Superior de Investigaciones Científicas. OCLC 11366237. 
• Elorza, Juan C.; Vaquero, Lourdes; Castillo, Belén; Negro, Marta; Evergráficas S.A. (1990). Junta de Castilla y León, ur. El Panteón Real de las Huelgas de Burgos. Los enterramientos de los reyes de León y de Castilla (2ª izd.). Consejería de Cultura y Bienestar Social. ISBN 978-84-241-9999-9. 
• Fernández González Etelvina; Pérez Gil, Javier (2007). Alfonso VI y su época I. Los precedentes del reinado (966-1065). León: Diputación de León. ISBN 978-84-9773-339-7. 
• Fernández González, Etelvina; Pérez Gil, Javier (2008). Alfonso VI y su época II. Los horizontes de Europa (1065-1109). León: Diputación de León. ISBN 978-84-95702-96-8. 
• Luis Corral, Fernando (2012). „"Y sometió a su authoridad todo el reino de los leoneses": formas de ejercicio del poder en la Historia Silense o cómo Alfonso VI llegó al trono”. e-Spania. Revue interdisciplinaire d'etudes hispaniques médievales e modernes. París: Sorbonne Université (10). ISSN 1951-6169. 
• Martin, George (2010). „Hilando un reino. Alfonso VI y las mujeres”. e-Spania. Revue interdisciplinaire d'etudes hispaniques médievales e modernes. París: Sorbonne Université (10). ISSN 1951-6169. 
• Martínez Diez (2003). Alfonso VI: señor del Cid, conquistador de Toledo. Madrid: Temas de Hoy. ISBN 978-84-8460-251-4. 
• Mínguez, José María (2000). Alfonso VI. Hondarribia: Nerea. ISBN 978-84-89569-47-8. 
• Mínguez Fernández, José María (2009). „Alfonso VI /Gregorio VII. Soberanía imperial frente a soberanía papal” (PDF). Argutorio: revista de la Asociación Cultural "Monte Irago". 13 (23). ISSN 1575-801X.