Alfred de Mize

Alfred de Mize
Alfred Luj Šarl de Mize
Datum rođenja	(1810-12-11)11. decembar 1810.
Mesto rođenja	Pariz, Francuska
Datum smrti	2. maj 1857.(1857-05-02) (46 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska
Zanimanje	dramski pisac, pesnik i romanopisac
Značajni radovi	Ispovest jednog deteta veka
Pokret	Romantizam
Potpis

Alfred Luj Šarl de Mize Pataj (fr. Alfred de Musset; Pariz, 11. decembra 1810 — 2. maja 1857) bio je francuski dramski pisac, pesnik i romanopisac. Najviše je poznat po svojoj poeziji i autobiografskom romanu Ispovest jednog deteta veka (franc. La Confession d'un enfant du siècle).

Biografija

Mize je rođen u Parizu. Njegova porodica bila je iz više klase, ali siromašna, a otac je radio na raznim ključnim državnim funkcijama, ali sinu nikada nije davao novac. Njegova majka je potekla iz sličnih okolnosti, a njena uloga domaćice — na primer zabave u salonu, ručkovi i večere u rezidenciji Mize- ostavila je trajni utisak na mladog Alfreda.

Rani pokazatelji Mizeovih dečačkih talenata videli su se po njegovoj naklonosti prema glumačkim improvizovanim mini predstavama zasnovanim na epizodama iz starih ljubavnih priča koje je čitao. Godinama kasnije, stariji brat Pol de Mize sačuvaće ove i mnoge druge detalje za potomstvo u biografiji o svom slavnom mlađem bratu.

Uz pomoć Pola Fošera, devera Viktora Iga, počeo je da posećuje, sa 17 godina, Senakl, književni salon Šarla Nodijeraa u Bibliothèque de l'Arsenal. Posle pokušaja medicinske karijere (od koje je odustao zbog neukusa za seciranje), prava, crtanja, engleskog i klavira, postao je jedan od prvih pisaca romantizma, sa prvom pesničkom zbirkom Contes d'Espagne et d'Italie (1829, Priče o Španiji i Italiji). Kada je navršio dvadeset godina, njegovu rastuću književnu slavu već je pratila sumporna reputacija koju je hranila njegova kicoška strana.

Bio je bibliotekar francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova tokom perioda Julske monarhije. Njegova politika bila je liberalnog tipa i bio je u dobrim odnosima sa porodicom Luja Filipa Prvog. U to vreme se takođe uključio u polemiku tokom rajnske krize 1840., koju je izazvao francuski premijer Luj Adolf Tjer, koji je kao ministar unutrašnjih poslova bio Mizeov nadređeni. Tjer je smatrao da Francuska treba da poseduje levu obalu Rajne (koja se opisuje kao prirodna granica Francuske), kao nekada pod Napoleonom, iako je nemačko stanovništvo činilo većinu na toj teritoriji. Kao reakcija na ove zahteve spevane su nemačke pesme i poeme, uključujući i poznatu Rajnsku pesmu Nikolausa Bekera, koja je sadržala stih: Neće je imati, slobodna, nemačka Rajna (nem. Sie sollen ihn nicht haben, den freien, deutschen Rhein). Mize je na to odgovorio sopstvenom pesmom: Imali smo je, vašu nemačku Rajnu (franc. Nous l'avons eu, votre Rhin allemand).

Mize je o svojoj poznatoj ljubavnoj vezi sa Žorž Sand (1833—1835) pisao u svom autobiografskom romanu Ispovest jednog deteta veka (1836), po kojem su snimljeni filmovi Deca veka (1999) i Ispovest jednog deteta veka (2012), dok je Sand aferu opisala u svom romanu Ona i on. Mizeove Nuits (1835—1837) prati emocionalni preokret njegove ljubavi prema Sand od ranog očaja do konačne ostavke. Takođe se veruje da je anonimni autor Gamiani, or Two Nights of Excess (1833), lezbejskog erotskog romana za koji se takođe veruje da je napravljen po uzoru na Sand.

Portret Alfreda de Mizea, naslikan od strane Stanislasa Enri Darondea.

Izvan veze sa Sandom, bio je poznata ličnost u javnim kućama i opšte je prihvaćeno da je anonimni autor-klijent koji je pretukao i ponizio autorku i kurtizanu Céleste de Chabrillan, poznatu i kao La Mogador.

Mize je smenjen sa mesta bibliotekara od strane novog ministra Ledru-Rolina nakon revolucije 1848. godine. Međutim, imenovan je za bibliotekara Ministarstva za javno obrazovanje 1853. godine.

Mizeu je 24. aprila 1845. godine dodeljena Legija časti, u isto vreme kada i Balzaku, a u Francusku akademiju je primljen 1852. godine nakon dva neuspela pokušaja 1848. i 1850. godine.

Alfred de Mize umro je u snu u Parizu 1857. Uzrok je bila srčana slabost, kombinacija alkoholizma i dugotrajna aortna insuficijencija. Jedan od simptoma koji je primetio njegov brat bio je klackanje glave kao rezultat pojačavanja pulsa; ovo je kasnije nazvano de Mizeovim znakom. Sahranjen je na groblju Père Lachaise u Parizu.

Kritike i uticaj

Francuski pesnik Artur Rembo bio je veoma kritičan prema Mizeovom delu. Rembo je u svom Pismu vidovnjaka (Lettres du Voyant) napisao da Mizenije ništa postigao jer je „zatvorio oči” pred vizijama (Pismo Polu Demeniju, maj 1871.).

Rolla, slika Anrija Žervea iz 1878. godine, ulje na platnu.

La règle du jeu (Pravila igre) reditelja Žana Renoara inspirisana je Mizeovom predstavom Les Caprices de Marianne.

Slika Anrija Žervea iz 1878. godine zasnovana je na pesmi De Mizea. Žiri Salona Pariza odbio ga je zbog nemorala, jer sadrži sugestivne metafore u sceni iz pesme, sa golom prostitutkom nakon seksa sa klijentom, ali je kontroverza pomogla Žerveovoj karijeri.

Muzika

Brojni (često francuski) kompozitori pisali su dela koristeći Mizeovu poeziju tokom 19. i početkom 20. veka.

Opera

Opera Žorž Bizea Djamileh (1871., sa libretom Luja Galeta) zasnovana je na Mizeovoj priči Namouna. Predstava La Coupe et les lèvres bila je osnova opere Đakoma Pučinija Edgar (1889). Etel Smit komponovala je operu zasnovanu na Fantasio koja je premijerno izvedena u Vejmaru 1898. Opera Andrea del Sarto (1968) francuskog kompozitora Žan Iv Danijel Lezura (1908—2002) zasnovana je na Mizeovoj drami André del Sarto. Lorenzaccio, koji se održava u Firenci Medičija, uglazbio je muzičar Silvano Busoti 1972. godine.

Pesma

Grob Alfreda de Mizea, Père Lachaise groblje, Pariz, Francuska.

Bize je Mizeovu pesmu A Une Fleur postavio za glas i klavir. Polin Viardo postavila je Mizeovu pesmu Madrid za glas i klavir kao deo svojih 6 Melodija (1884). Velški kompozitor Morfid Lvin Oven napisao je postavke pesama za Mizeove La Tristesse i Chanson de Fortunio. Pour les funérailles d'un soldat Lili Bulanže za bariton, mešoviti hor i orkestar postavka je nekoliko redova iz 4. čina Mizeove drame La Coupe et les lèvres.

Ostalo

Šejn Brajant glumi Alfreda de Mizea u produkciji Notorious Woman u pozorištu Masterpiece Theatre, 1974.

2007. godine, Selin Dion je za svoj album D'elles snimila pesmu pod nazivom Lettre de George Sand à Alfred de Musset.

„Ne igraj se ljubavlju” je jugoslovenski TV film iz 1968. godine. Režirao ga je Sava Mrmak a scenario je napisao Alfred de Mize.

Spisak dela

Poezija

• À Mademoiselle Zoé le Douairin (1826).
• Un rêve (1828).
• Contes d'Espagne et d'Italie (1830).
• La Quittance du diable (1830).
• La Coupe et les lèvres (1831).
• Namouna (1831).
• Rolla (1833).
• Perdican (1834).
• Camille et Rosette (1834).
• L'Espoir en Dieu (1838).
• La Nuit de mai (1835).
• La Nuit de décembre (1835).
• La Nuit d'août (1836).
• La Nuit d'octobre (1837).
• La Nuit d'avril (1838).
• Chanson de Barberine (1836).
• À la Malibran (1837).
• Tristesse (1840).
• Une Soirée perdue (1840).
• Souvenir (1841).
• Le Voyage où il vous plaira (1842).
• Sur la paresse (1842).
• Après une lecture (1842).
• Les Filles de Loth (1849).
• Carmosine (1850).
• Bettine (1851).
• Faustine (1851).
• Œuvres posthumes (1860).

Predstave

• La Quittance du diable (1830).
• La Nuit vénitienne (1830).
  • do 1847. godine, sve su bile neuspešne.
• La Coupe et les lèvres (1831).
• À quoi rêvent les jeunes filles (1832).
• André del Sarto (1833).
• Les Caprices de Marianne (1833).
• Lorenzaccio (1833).
• Fantasio (1834).
• On ne badine pas avec l'amour (1834).
• La Quenouille de Barberine (1835).
• Le Chandelier (1835).
• Il ne faut jurer de rien (1836).
• Faire sans dire (1836).
• Un Caprice (1837).
  • prvi put je bila igrana 1847. godine i bila je ogroman uspeh, zahvaljujući njoj, krenule su da se igraju i ostale predstave
• L'Habit vert (1849).
• Louison (1849).
• On ne saurait penser à tout (1849).
• L'Âne et le Ruisseau (1855).

Romani

• La Confession d'un enfant du siècle (The Confession of a Child of the Century, 1836).
• Histoire d'un merle blanc (The White Blackbird, 1842).

Kratke priče i novele

• Emmeline (1837).
• Le Fils du Titien (1838).
• Frédéric et Bernerette (1838).
• Margot (1838).
• Croisilles (1839).
• Les Deux Maîtresses (1840).
• Histoire d'un merle blanc (1842).
• Pierre et Camille (1844).
• Le Secret de Javotte (1844).
• Les Frères Van Buck (1844).
• Mimi Pinson (1845).
• La Mouche (1853).

Na engleskom prevodu

• A Good Little Wife (1847).
• Selections from the Prose and Poetry of Alfred de Musset (1870).
• Tales from Alfred de Musset (1888).
• The Beauty Spot (1888).
• Old and New (1890).
• The Confession of a Child of the Century (1892).
• Barberine (1892).
• The Complete Writings of Alfred de Musset (1907).
• The Green Coat (1914).
• Fantasio (1929).
• Camille and Perdican (1961).
• Historical Dramas (1997).
• Lorenzaccio (1998).
• Twelve Plays (2001).

Literatura

• Affron, Charles (2015). A Stage For Poets: Studies in the Theatre of Hugo and Musset. . Princeton, N.J.: Princeton University Press.
• Bishop, Lloyd (1987). The Poetry of Alfred de Musset. Styles and Genres. New York: Peter Lang. 
• Croce, Benedetto (1924). „De Musset.” In: European Literature in the Nineteenth Century. London: Chapman & Hall, pp. 252—266.
• Gochberg, Herbert S (1967). Stage of Dreams: The Dramatic Art of Alfred de Musset (1828—1834). Genève: Librairie Droz. 
• Majewski, Henry F (1989). Paradigm & Parody: Images of Creativity in French Romaniticism. Charlottesville: University Press of Virginia. 
• Rees, Margaret A (1971). Alfred de Musset. . New York, N.Y.: Twayne Publishers.
• Sedgewick, Henry D. (1931). Alfred de Musset, 1910—1857. Indianapolis: Bobbs—Merrill Company.
• Sices, David (1974). The Theatre of Solitude. The Drama of Alfred de Musset. . Hanover, N.H.: University Press of New England.
• „Alfred de Musset, Poet”, The Edinburgh Review, Vol. CCIV, 1906, pp. 103—132.
• Barine, Arvède (1906). The Life of Alfred de Musset. New York: Edwin C. Hill Company.
• Besant, Walter (1893). „Alfred de Musset.” In: Essays and Historiettes. London: Chatto & Windus, pp. 144—169.
• Beus, Yifen (2003). "Alfred de Musset's Romantic Irony, " Nineteenth-Century French Studies, Vol. XXXI, No. 3/4, pp. 197—209.
• Bishop, Lloyd (1979). „Romantic Irony in Musset's 'Namouna',” Nineteenth-Century French Studies, Vol. VII, No. 3/4, pp. 181—191.
• Bourcier, Richard J. (1984). "Alfred de Musset: Poetry and Music, " The American Benedictine Review, Vol. XXXV, pp. 17—24.
• Brandes, Georg (1904). Main Currents in Nineteenth Century Literature, Vol. V. New York: The Macmillan Company, pp. 90—131.
• Denommé, Robert Thomas (1969). Nineteenth-century French Romantic Poets. Carbondale: Southern Illinois University Press.
• Gamble, D.R. (1989—1990). "Alfred de Musset and the Uses of Experience, " Nineteenth-Century French Studies, Vol. XVIII, No. 1/2, pp. 78—84.
• Gooder, Jean (1986). "Alive or Dead? Alfred de Musset's Supper with Rachel, " The Cambridge Quarterly, Vol. XV, No. 2, pp. 173—187.
• Grayson Jane (1995). "The French Connection: Nabokov and Alfred de Musset. Ideas and Practices of Translation, " The Slavonic and East European Review, Vol. LXXIII, No. 4, pp. 613—658.
• Greet, Anne Hyde (1967). "Humor in the Poetry of Alfred de Musset, " Studies in Romanticism, Vol. VI, No. 3, pp. 175—192.
• James, Henry (1878). „Alfred de Musset.” In: French Poets and Novelists. London: Macmillan & Co., pp. 1—38.
• Lefebvre, Henri (1970). Musset: Essai. . Paris: L'Arche.
• Levin, Susan (1998). The Romantic Art of Confession. Columbia, SC: Camden House. 
• Mauris, Maurice (1880). „Alfred de Musset.” In: French Men of Letters. New York: D. Appleton and Company, pp. 35—65.
• Mossman, Carol (2009). Writing with a Vengeance: The Countess de Chabrillan's Rise from Prostitution. Toronto: University of Toronto Press.
• Musset, Paul de (1877). The Biography of Alfred de Musset. Boston: Roberts Brothers.
• Oliphant, Cyril Francis (1890). Alfred de Musset. Edinburgh: William Blackwood and Sons.
• Padgett, Graham (1981). "Bad Faith in Alfred de Musset: A Problem of Interpretation, " Dalhousie French Studies, Vol. III, pp. 65—82.
• Palgrave, Francis T. (1855). „The Works of Alfred de Musset.” In: Oxford Essays. London: John W. Parker, pp. 80—104.
• Pitwood, Michael (1985). „Musset.” In: Dante and the French Romantics. Genève: Librairie Droz, pp. 209—217.
• Pollock, Walter Herries (1879). „Alfred de Musset.” In: Lectures on French Poets. London: C. Kegan Paul & Co., pp. 43—96.
• Rees, Margaret A. (1963). "Imagery in the Plays of Alfred de Musset, " The French Review, Vol. XXXVI, No. 3, pp. 245—254.
• Sainte-Beuve, C.A. (1891). „Alfred de Musset.” In: Portraits of Men. London: David Scott, pp. 23—35.
• Stothert, James (1878). "Alfred de Musset, " The Gentleman's Magazine, Vol. CCXLIII, pp. 215—234.
• Thomas, Merlin (1985). „Alfred de Musset: Don Juan on the Boulevard de Gand.” In: Myths and its Making in the French Theatre. Cambridge: Cambridge University Press, pp. 158—165.
• Trent, William P. (1899). „Tennyson and Musset Once More.” In: The Authority of Criticism. New York: Charles Scribner's Sons, pp. 269—291.
• Wright, Rachel L. (1992). "Male Reflectors in the Drama of Alfred de Musset, " The French Review, Vol. LXV, No. 3, pp. 393—401.

Spoljašnje veze

• Alfred de Musset na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Alfred de Mize na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Alfred de Mize na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
• Sand and Musset at the Theater to Paris : „Sand et Musset, les Amants du siècle” Arhivirano 2013-06-20 na sajtu Archive.today
• The New Student's Reference Work/Musset, Alfred de
• (jezik: francuski) 'Lorenzaccio' — at Athena