Ametist
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Ametist (varijetet kvarca) | |
---|---|
Opšte informacije | |
Kategorija | dragi kamen |
Formula | SiO2 |
Kristalne sisteme | romboedarska |
Identifikacija | |
Kristalni habitus | šestostrana prizma sa šestostranom piramidom |
Tvrdoća po Mosu | 7 |
Sjajnost | staklasta |
Gustina | 2,65 g/cm³ |
Ametist je ljubičasti varijetet kvarca, dragi kamen, koji se koristi za izradu nakita.[1] Ime dolazi od grčkog αμεθυστoς, što znači ne opiti, jer se ranije verovalo da štiti onoga ko ga nosi od opijanja. Antički Grci i Rimljani bi čaše za piće pravili od ametista, jer su verovali da se neće opiti, ako piju iz njih.
Hemija
[uredi | uredi izvor]Hemijska formula je SiO2. Ametistova boja dolazi od nečistoća gvožđa. Dalje je pokazano da je kompleksan odnos gvožđa i aluminijuma odgovoran za boju. Kada je zagrejan ametist menja boju u žutu.[1] Sintetički (veštački dobijen) ametist je veoma sličan pravom. Jedino je skupom analizom moguće otkriti razliku veštačkog i prirodnog ametista.
Sastav
[uredi | uredi izvor]Sastavljen je od neregularne mešavine lamela levoga i desnoga kvarca. Zbog toga se lako lomi. S druge strane ima stepen tvrdoće 7 po Mosovoj skali.
Istorija
[uredi | uredi izvor]Koristili su ga još stari Egipćani. Kao mineral je široko raširen, ali pravi primerci pogodni za nakit nalaze se na relativno malo mesta. Rimljani su ga smatrali blagoslovenim kamenom, koji ih spašava pijanstva.
Nalazišta
[uredi | uredi izvor]Nalazi se uglavnom unutar vulkanskih stena
Vrednost
[uredi | uredi izvor]Ametist je bio među najvrednijim dragim kamenjem, ali kada su u Brazilu našli velike rezerve cena mu je pala. Najvredniji ametist zvan „duboki ruski“ je jako redak, pa mu cena zavisi od potražnje. Ipak ametist je za red veličine jeftiniji od safira ili rubina. Ametisti ruskog kvaliteta i oni iz Gruzije imaju cenu oko 50 dolara po karatu.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- „Amethyst”. part of a poster by the Juneau – John Rishel Mineral Information Center. Alaska office of the United States Bureau of Land Management. Arhivirano iz originala 14. 03. 2007. g. Pristupljeno 11. 9. 2006.
- Ure, Andrew (1827). A Dictionary of Chemistry. Printed for Thomas Tegg, (et al.). str. 141. Pristupljeno 11. 9. 2006.
- https://web.archive.org/web/20070711111342/http://mineral.galleries.com/minerals/gemstone/amethyst/amethyst.htm
- http://www.mindat.org/min-198.html
- http://www.gemstone.org/gem-by-gem/english/amethyst.html Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. april 2008)
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 43. ISBN 86-331-2075-5.