Pređi na sadržaj

Ametist

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ametist (varijetet kvarca)
Ametist
Opšte informacije
Kategorijadragi kamen
FormulaSiO2
Kristalne sistemeromboedarska
Identifikacija
Kristalni habitusšestostrana prizma sa šestostranom piramidom
Tvrdoća po Mosu7
Sjajnoststaklasta
Gustina2,65 g/cm³
Muzejski kvalitetan primerak ametista
Dragi kamen ametist
Ametist

Ametist je ljubičasti varijetet kvarca, dragi kamen, koji se koristi za izradu nakita.[1] Ime dolazi od grčkog αμεθυστoς, što znači ne opiti, jer se ranije verovalo da štiti onoga ko ga nosi od opijanja. Antički Grci i Rimljani bi čaše za piće pravili od ametista, jer su verovali da se neće opiti, ako piju iz njih.

Hemija

[uredi | uredi izvor]

Hemijska formula je SiO2. Ametistova boja dolazi od nečistoća gvožđa. Dalje je pokazano da je kompleksan odnos gvožđa i aluminijuma odgovoran za boju. Kada je zagrejan ametist menja boju u žutu.[1] Sintetički (veštački dobijen) ametist je veoma sličan pravom. Jedino je skupom analizom moguće otkriti razliku veštačkog i prirodnog ametista.

Sastav

[uredi | uredi izvor]

Sastavljen je od neregularne mešavine lamela levoga i desnoga kvarca. Zbog toga se lako lomi. S druge strane ima stepen tvrdoće 7 po Mosovoj skali.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Koristili su ga još stari Egipćani. Kao mineral je široko raširen, ali pravi primerci pogodni za nakit nalaze se na relativno malo mesta. Rimljani su ga smatrali blagoslovenim kamenom, koji ih spašava pijanstva.

Nalazišta

[uredi | uredi izvor]

Nalazi se uglavnom unutar vulkanskih stena

Vrednost

[uredi | uredi izvor]

Ametist je bio među najvrednijim dragim kamenjem, ali kada su u Brazilu našli velike rezerve cena mu je pala. Najvredniji ametist zvan „duboki ruski“ je jako redak, pa mu cena zavisi od potražnje. Ipak ametist je za red veličine jeftiniji od safira ili rubina. Ametisti ruskog kvaliteta i oni iz Gruzije imaju cenu oko 50 dolara po karatu.

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 43. ISBN 86-331-2075-5.