Ana Hakl
Ana Hakl | |
---|---|
Datum rođenja | 1931. |
Mesto rođenja | Švertberg, Perg, Gornja Austrija, Austrija |
Roditelji | Maria Langthaler |
Ana Hakl (nem. Anna Hackl; rođena 1931) je ćerka austrijske seljanke Marije Langthaler rodom iz seoske zajednice Švertberg, koja je u februaru 1945. spasila dvojicu sovjetskih oficira koji su pobegli iz koncentracionog logora Mauthauzen-Gusen.
Muhlviertelov lov na zečeve
[uredi | uredi izvor]Porodica seljaka Langthaler, počev od 2. februara 1945. godine, tri meseca su pod jakim bolovima, skrivala dva sovjetska ratna zarobljenika (Mihail Ribčinski i Nikolaj Tsemkalo), koji su pobegli iz koncentracionog logora Mauthauzen. Nisu ih izdali ni kada su SS i Folksšturm stigli na farmu. U to vreme, oko 500 zatvorenika je pobeglo, a samo 11 je preživelo bolesti i hladnoću, uz neprestano gonjenje SS-a, policije, Folksšturma, Hitlerove omladine i lokalnih stanovnika. Većina begunaca umrla je na licu meesta. Događaji su ušli u istoriju kao Muhlviertelov lov na zečeve (nem. Mühlviertler Hasenjagd).
Ujutro 5. maja 1945. američke trupe su došle na farmu, a jedinice Folksšturma su pobegle.
Ana Hakl, rođena Langthaler, nagrađena je posle rata za svoj podvig,a takođe je dobila počast u ime svoje preminule majke Ane Langthaler. Ana je 1945. imala svega 14 godina.
Ana Hakl, udata i majka petoro dece, godišnje poseti oko 30 škola kako bi mladim ljudima rekla o užasu i poteškoćama tog perioda.
Austrijski reditelj Andreas Gruber (Andreas Gruber) prikazao je scene podviga porodice Langthaler u svom filmu „Lov na zečeve“. Herojsko delo porodice Langthaler takođe je obuhvaćeno knjigom austrijskog novinara Valtera Kohla „I vaša majka vas čeka“. («Auch auf dich wartet eine Mutter») [1]
Nagrade
[uredi | uredi izvor]- Znak časti za zasluge u Republici Austriji [2]
- Nagrada za ljudska prava državne vlade Gornje Austrije (2005)
- Orden Mikolija Čudotvorca Ukrajinske pravoslavne crkve
Veze
[uredi | uredi izvor]- Georgije Zotov Podvig bez nagrade. Majka nacističkih vojnika spasila je sovjetske oficire
- Vladimir Grigorijan Sinovi Marije
Reference
[uredi | uredi izvor]