Ana Cimer

Ana Cimer
Datum rođenja	1906.
Datum smrti	1967.

Ana Cimer (1906—1967) bila je lekarka rođena u Aradu u Transilvaniji.

Pre Drugog svetskog rata, kao lekarka radila je u Segedinu kao asistentkinja Alberta Sent Đerđija, pronalazača C vitamina i dobitnika Nobelove nagrade za medicinu 1937. godine. U tom periodu objavljivala je naučne radove u stručnim časopisima, ali je isto tako proučavala i sakupljala podatke o narodnom lečenju.

Preselila se u Novi Sad 1943. godine, a zatim, odmah posle oslobođenja, započinje lekarsku karijeru prvo u bolnici na Vencu, a zatim i Dispanzeru za plućne bolesti u Majevičkoj ulici, gde je bila na čelu bakteriološkog odeljenja. Od 1950. godine, usled bolesti, bila je gotovo sasvim paralizovana, ali je ipak uspevala da odlazi na posao, ne propuštajući svoje obaveze koje su podrazumevale korišćenje mikroskopa.

Pored njenog doprinosa u naučnim sferama, značajan je i njen prevodilački rad. Sa francuskog je prevela novele Marsela Emea i Malog princa Sent Egziperija. U Novom Sadu je naučila srpski jezik tako da je mogla da prati savremenu književnu produkciju na mađarskom, rumunskom i srpskom jeziku. Svoje književne i radove iz etnologije objavljivala je u časopisima „Lumina”, „Hid”, omladinskim časopisima, a poznat je bio i „književni salon” u njenom stanu kroz koji su lično ili kroz prepisku prošle mnoge značajne ličnosti mađarske književnosti. Među njima je bila i Eržebet Berček.

Njene prepiska sa mnogim ličnostima mađarske kulture u Vojvodini i severno od nje, uključujući i pisma Sent Đerđija, spaljena su prema Aninoj izričitoj želji. Umrla je u 61. godini i sahranjena je na novosadskom Katoličkom groblju.